Aerodrom u Nišu

Ako nikad niste bili u Italiji, evo prilike da direktnim letom iz Niša skoknete Rajanerom u šoping do Milana, kao što su to nekad radili naši roditelji, ali vozom, i do Trsta.

Milanska katedrala- Duomo

Zahvaljujući aerodromu ,,Konstantin Veliki” u Nišu, svi smo na dobitku, i putnici i grad. Aerodrom postoji dosta dugo, ali njegova popularnost raste od pre par godina kada su dve velike niskobudžetne kompanije, Rajaner i Vizer (Ryanair i Wizzair), počele sa radom i time nam omogućile da se, bez prevelikog troška, prošetamo do nekih interesantnih evropskih destinacija. Takođe smo u prilici da se pokažemo kao dobri domaćini strancima, koji isto tako, sa malo para, dolaze da posete našu prelepu zemlju ili da kroz nju samo prođu, na putovanju ka nekoj drugoj zemlji.

Kako doći?

Aerodrom je udaljen 4km od grada Niša i vrlo je dobro obeležen, iz bilo kog pravca Srbije da dolazite. Do aerodroma možete stići gradskim autobusom ili taksijem iz Niša, kao i taksijem ili kombijima iz drugih gradova Srbije, koji, po određenim, uglavnom fiksnim tarifama, voze specijalno do aerodroma.

Ako dolazite kolima autoputem, pratite pravac Niš i nećete zalutati, iako prolazite kroz grad. Ukoliko se, ipak, zbunite, uvek možete zaustaviti auto i pitati nekog od prolaznika. Nišlije će se sigurno potruditi da vam lepo objasne kojim putem treba da idete.Parking na aerodromu je na otvorenom i svako zadržavanje duže od 15 minuta plaća se 200 dinara po satu.

Ako dolazite iz grada Niša ili iz nekog drugog grada, sa autobuske stanice možete koristiti i gradski prevoz, liniju 34, koja svakog radnog dana cirkuliše na relaciji centar – aerodrom od 6 ujutru do 9 uveče, na svakih 20- 30 minuta. Pored Glavne autobuske stanice, gradski autobus možete hvatati i sa drugih stanica u gradu (možete pogledati na internetu), a karta se kupuje u autobusu kod vozača i košta 60 dinara.

Iz Niša do aerodroma možete doći i taksijem, koji ne bi trebalo da košta više od 500 dinara, ali spremite 1000, za svaki slučaj. Mnoge turističke agencije i prevoznici iz drugih gradova Srbije prevoze putnike kombijem i najbolji način da o cenama i polascima saznate nešto više jeste putem oglasa na lokalnim televizijama ili tradicionalnom metodom raspitivanja u komšiluku.

Na aerodromu

Aerodrom u Nišu je, jednom rečju, mali, što je odlično, jer nikada neće biti prevelike gužve. Ali, i bez obzira na njegovu veličinu i manji saobraćaj u odnosu na druge veće aerodrome, uvek se preporučuje da na aerodromu budete jedan i po, do dva sata pre leta.

Prvo što treba da uradite kad stignete na aerodrom jeste da se sa svojom putnom dokumentacijom – pasošem i odštampanom avionskom kartom uputite ka šalteru te kompanije. Vrlo je bitno da ne zaboravite da se čekirate onlajn i odštampate kartu (nije potrebno da bude u boji, važno je da se vidi bar kod) jer ako vam to, umesto vas, na aerodromu radi personal kompanije, koštaće vas mnogo više. Naravno, možete skineti aplikaciju Rajanera i čekirate se preko nje, ali samo ukoliko ste već u stranoj zemlji i putujete dalje jer aplikacija, iz nepoznatog razloga, još uvek ne funkcioniše u Srbiji, pa vam je za onlajn čekiranje ipak potreban kompjuter.

(Ukoliko ste na nekom mnogo većem aerodromu, prvo što treba da uradite jeste da nađete ekrane, bimove ili televizore na kojima ćete se informisati o svom letu. Važno je da tražite departures ekrane – sa slikom aviona koji poleće – koji obaveštavaju o polascima, jer su tu negde i arrivals – sa slikom aviona koji sleće – koji izveštavaju o dolascima i koji mogu da izazovu opasnu paniku i frku.

Na departures ekranima – ekranima sa polascima nađite airline– kompaniju kojom putujete, flight number – broj leta, time – vreme polaska, to – destinaciju do koje putujete, terminal– terminal (ukoliko ih ima više), counter ili check-in – broj šaltera na kojem se čekirate i status– stanje leta, koji može da bude cancelled – otkazan, on time – na vreme itd. Odatle odlazite na šalter na kome treba da se čekirate.)

Check-in

Na šalteru za check-in će vam pregledati karte i pasoše, izmeriti kofere, u slučaju da ih imate, i preuzeti ih za vas. Low cost kompanije (kompanije sa niskim cenama karata), konkretno Rajaner, omogućavaju putniku da putuje sa ručnim prtljagom do 10 kg i malom torbom, ali politika o ručnom prtljagu varira, zato uvek proverite šta jeste, a šta nije dozvoljeno. Ukoliko želite da ponesete veći kofer, do 20 kg, taj kofer morate platite (otprilike 60, 65 eura po povratnoj karti). Ukoliko je kofer teži od dozvoljene težine, nemojte brinuti, i dalje možete poneti sve, ali uz doplatu, koja varira od kompanije do kompanije i koja je verovatno mnogo veća od cene same karte. Ukoliko ne želite da doplaćujete, najbolje je da kofer izmerite kod kuće, i više puta, pogotovu ako sumnjate da je neki član porodice, sa najboljom mogućom namerom, ubacio neki tipični lokalni proizvod bez vašeg znanja. Inače, u ručni prtljag uvek možete poneti sendvič ili nešto za grickanje, ali ne i tečnost.

Što se tiče ljubaznosti osoblja na niškom aerodromu, ono uglavnom jeste vrlo ljubazno, možda čak i ljubaznije nego na mnogim drugim aerodromima. Kažem uglavnom, jer, iako je ljubaznost na takvim radnim mestima, ne samo obavezna po profesionalnom kodeksu, već, zaista, prekopotrebna, zbog svog putničkog uzbuđenja i stresa, kada je i mali osmeh bitan, svakako da ćete na svim aerodromima u svetu, pa, i u Nišu, naići na osoblje koje taj uslov ne može uvek da ispuni. Ako primetite neku vrstu neljubaznosti, iako znate da je to odraz neprofesionalnosti i loša slika koju aerodrom šalje u svet, nemojte se preterano tangirati niti ikome zameriti, svi mi ponekad dajemo sebi pravo na senzibilitet na radnom mestu. Zato stavite svoje kofere na traku da radnik može, komotno i bez previše pomeranja, da zalepi etiketu i ne kolutajte očima jer nećete mnogo postići. Efektivniji su mejlovi sa primedbama na način rada personala ili komentari u knjizi utisaka.

 Check-in ili direktno gejt?

Iako je glavni cilj čekiranja i štampanja karti onlajn smanjenje ljudske radne snage na aerodromima, a samim tim, i troškova kompanija, pozitivna stvar u svemu tome jeste mogućnost da putujemo brže i efikasnije, bez preteranog gubljenja vremena na raznim šalterima jer bi, u teoriji, sa odštampanom kartom i bez velikog prtljaga trebalo ići direktno na bezbednosnu kontrolu i gejt.

Međutim, u praksi nije baš uvek tako.

I u slučaju da imate samo ručni prtljag i odštampanu kartu, u zavisnosti od kompanije, ipak morate otići do šaltera, jer to pravilo važi za sve putnike koji putuju sa pasošem zemalja koje nisu članice Evropske unije. Ako pored našeg državljanstva imate državljanstvo – pasoš i/ili ličnu kartu neke od zemalja članica, nije na odmet da prilikom putovanja imate dokumenta obe zemlje, jer ćete time izbeći mnoga pitanja i ubrzati proces provere.

 Bezbednosna kontrola

Šarmantne dame uglavnom stoje ispred trake na kojoj ručni prtljag odlazi na skener i opušteno ćaskaju i smeju se što nekad može da nervira jer deluje neprofesionalno. (Ukoliko ste na nekom velikom aerodromu i takvog personala nema, moraćete da sami skenirate bar kod sa karte.)

Na sigurnosnoj kontroli mora se skinuti sav nakit, marame, jakne i obuća sa debljom štiklom, platformom, kao i čizme. Sandale, patike i cipele sa tanjim đonom, uglavnom se ne skidaju, osim ako se to specijalno ne zatraži od vas. Kaiševe i sve metalne stvari, tablet, fotoaparat, laptop ili neki drugi elektronski uređaj, morate pokazati i staviti u posebnu kutiju. Kozmetiku bi, po novim pravilima, trebalo staviti u providnu kesu ili torbicu, a tečnost ni kreme u pakovanjima većim od 100ml nisu dozvoljene. Ukoliko imate istrošenu pastu za zube u originalnom pakovanju od 200 ml, biće vam oduzeta, zato nemojte reskirati sa skupim parfemima, dezedoransima, uljima za kosu i sl. u velikim ambalažama.

  Pasoška kontrola

Na pasoškoj kontroli mogu vas, ali i ne moraju, sačekaju mnogo pitanja; ,,Gde putujete, zašto i koliko dugo ostajete?” – praksa koja je prema novoj politici o pravima putnika potpuno suvišna.  Nemojte se iznenaditi ako vas baš u Italiji pitaju koliko para nosite, što, naravno, nije u redu, jer niste u obavezi da prijavljujete sume manje od deset hiljada evra. Vlasti, naravno, imaju prava da vam kofer otvore i da vas pretresu, što bi se reklo i ,,do gole kože”, ali pitanja ove vrste su stvarno previše direktna i nekorektna.

Ako iz jedne zemlje Evropske unije putujete u drugu, nećete imati fizički dokaz u pasošu da ste u drugoj zemlji boravili (imaćete samo pečat zemlje ulaska u EU).

 Zanimljivost sa aerodroma u Nišu

Jedna zanimljivost vezana za niški aerodrom, jeste da, ukoliko želite da kupite flašicu vode na free shop-u, morate se odlučiti da li vodu želite piti na aerodromu ili u avionu. Ukoliko vodu pijete u avionu, ona će biti propisno upakovana u providnu plastičnu kesu, što znaći da, ukoliko ste žedni u tom trenutku i mislite da ćete kasnije u avionu ponovo ožedneti, morate kupiti dve vode, koja nije jeftina i švajcarske je marke i kvaliteta. Takva politika je logična, naravno, jer štiti prava kompanije koja vodu prodaje na aerodromu, kao i prava druge kompanije da u avionu prodaje svoju vodu i ostvari dodatnu on board zaradu. Generalno, ova praksa je neobična, ali svako brine o svom biznisu, tako da nema ljutiš, samo nemojte preterivati sa hranom pre puta da se ne bi dodatno stavljali na trošak. (Prava je šteta što na našim aerodromima prodajemo tuđe, a ne naše brendove vode, ali, biznis je biznis).

 Kulturo, kulturo!

Kad dođe vreme za ukrcavanje – boarding, retko se prvo pozivaju putnici sa decom, posebnim potrebama ili stariji, što je zaista veliki propust i sramota. Retko kad i sami putnici pokažu inicijativu da tu praksu promene jer uglavnom svi žure da što pre uđu u avion.

Po pravilu prvo ulaze putnici sa prioritetom. U duhu našeg mentaliteta vrlo često se ulazi bez reda, što kod, kao malo kulturnijih strancama, u početku izaziva čuđenje, ali oni vrlo brzo uče od nas i vešto primenjuju isti “briga me” sistem. To se ne događa u drugim zemljama, ali stajanje u red i nije vezano za zemlju, već odraz lične kulture i odgovornosti svakog pojedinca.

Pre ulaska u avion

Na većim aerodromima sa gejta ulazite pravo u avion ili autobus koji vas vozi do aviona, u slučaju da je isti udaljeniji. Poslednjih godina Rajaner je dosta poboljšao uslove putovanja jer se nekad po pisti sa koferima išlo petnaestak- dvadesetak minuta, i po kiši i snegu.

Sve kompanije vrlo često menjaju politiku ručnih prtljaga. U slučaju Rajaera, samo putnici sa prioritetom, koji se dodatno naplaćuje 6 i više evra po letu, mogu uneti ručni prtljag u avion. Ako se do aviona dolazi autobusom, prioritet garantuje i mesto za sedenje. Prioritet možete kupiti prilikom kupovine karte ili kasnije, kao dodatnu uslugu na već kupljenu kartu i do 2 sata pre leta.

Najzad ukrcavanje!

Vrlo je moguće da vam na samom ulazu u avion još jednom provere pasoš i kartu, pa neka vam zato budu na dohvat ruke. A kad uđete u avion, onda je to to.

Srećan put i uživajte u daljem putovanju!

O blogu

Mladi ljudi danas itekako putuju svuda po svetu, čak i do najudaljenijih i nekada nezamisljivih destinacija. Svi kupuju karte i čekiraju se onlajn, menjaju avione, perfektno govore bar engleski, a onda i više stranih jezika, i sa lakoćom prihvataju i uklapaju se u moderni stil život i globalno društvo. Međutim, bez obzira na to da li živite u Srbiji ili inostranstvu, u bogatoj ili siromašnoj zemlji, i dalje je više onih, pa čak i među mladima, koji nisu bili u prilici da putuju ni da ‘lete’. Razlozi za to mogu biti različite prirode, i iako oni uglavnom jesu vezani za nedostatak finansijskih sredstava, kod mnogi ljudi neretko dominira i nedostatak ličnih interesovanja i motivacije ili strah od novina. Neki se žale na fobije i na prevozno sredstvo kao glavni problem kada ne fale ni novac ni volja za putovanjem, premda ima i onih kojima su putovanja jednostavno stresna, ali su na njih primorani jer je to jedini način da vide svoje najmilije u inostranstvu ili sklope posao.

Blog ,,Iz Niša u svet – priručnik za strine i tetke” nastao je kao spontani, neprofesionalni i, nadam se, korisni, turistički vodič kroz zemlje i gradove u inostranstvu. Trebalo bi da bude informativno – zabavnog karaktera sa iscrpnim, ali malo drugačijim detaljima od onih na koje ste navikli, kako biste se malo opustili i uživali u putovanjima od početka do kraja. Sve što pročitate, biće zasnovano na subjektivno doživljenim činjenicama, i, iako ništa nije izmišljeno, mnogi opisi zasigurno će ponekad biti preterani ili ironični.

Blog je specijalno namenjen onima koji ne putuju često, kako bi se bez muke snašli ukoliko putuju sami i bez poznavanja stranog jezika. Može biti interesantan i onima koji putuju i žele da uporede svoja iskustva s mojim ili da se pripreme za nova putovanja, kao i onima koji žele da mi ukradu protagonizam i da pričaju samo o svojim avanturama. Namenjen je, takođe, i mojoj majci, koja je moj najdraži saputnik, svim roditeljima, strinama i tetkama – mlađim i starijim, rođacima i prijateljima, pre svega, a zatim i svim mladim ljudima koji se, sa entuzijazmom ili ne, spremaju na put. Na ovaj blog dobrodošli su i svi radoznali čitaoci blogova, kompulsivni i svi ostali čitaoci, koje ću, nadam se, inspirisati da posete neku od destinacija o kojima ću pisati, kao što sam ja bila inspirisana tuđim iskustvima od kojih su neka, svakako, promenila moj pogled na svet.

Uživajte u čitanju i putovanjima i pratite moj blog.