MERIDA

Merida, glavni grad regije Ekstremadure u Španiji, antički je centar i mesto koje bi svi ljubitelji arheologije i istorije trebalo da posete. Za one koji tu materiju ne vole, Merida ima izvanrednu gastronomsku ponudu u vidu velikog izbora sireva, pršute i vina, a ko voli umetnost može da uživa u pozorištu na otvorenom.

Srebrna ruta

Rimljani su Španiji ostavili veliko kulturno bogatstvo. Kako bi, kao dobri trgovci, olakšali trgovinu i prenos robe, za vreme Trajanove i Hadrijanove vlasti gradili su se tzv. rimski putevi (calzadas romanas). Put koji je povezivao dva veoma važna rimska centra Avgustu Emeritu (Augusta Emerita), današnju Meridu u regiji Ekstremaduri na jugo-zapadu zemlje, sa Asturikom Avgustom (Asturica Augusta), današnjom Astorgom u regiji Asturiji na severu, jedan je od najznačajnijih rimskih puteva u Španiji i poznat je pod nazivom ,,Srebrni put” (Via de la Plata). Smatra se da je ovaj naziv dobio greškom nekog prevodioca, jer nije poznato da je ikada služio za prenos srebra, kako to njegovo ime kaže.

Hrišćani su taj put koristili, i još uvek koriste, za hodočašće do Santjaga.

Dve hiljade godina kasnije ovaj rimski put poslužio je kao osnova za izgradnju najznačajnijeg i najdužeg nacionalnog puta u Španiji (Carretera de Gijon a Puerto de Sevilla), kao i autoputa ,,Srebrna ruta” (Autovia de la Ruta de la Plata) koji spajaju sever i jug zemlje, od Hihona do Sevilje.

Od kraja prošlog veka Srebrni put postao je deo istorijskog, umetničkog, etnografskog, kulturnog i nacionalnog nasleđa, a neki od gradova na tom putu deo su i Svetske kulturne baštine. Najznačajniji antički centri u Španiji nalaze se u Ekstremaduri i, ako putujete tom stranom zemlje ka severu, obavezno ih obiđite.

Ekstremadura

Ekstremadura (Extremadura) je regija u unutrašnjosti Španije i nalazi se u zapadnom delu zemlje, na granici sa Portugalom. Njen naziv sastoji se od dve reči: ekstremna (extrema) i teška (dura), što se u prošlosti verovatno odnosilo na njen geografski položaj i blizinu sa Portugalom. Glavni grad Ekstremadure je Merida, iako je Badahos, i teritorijalno i po broju stanovnika, mnogo veći.

Kažu da je jedna od najsiromašnijih regija u Španiji jer nema tešku industriju. To je tačno jer se, samim ulaskom u regiju, oseća mala razlika u standardu u poređenju sa drugim španskim regijama. Međutim, nemojte ih mnogo žaliti. Njihovo siromaštvo nije siromaštvo u pravom smislu te reči. Da budemo iskreni: može li regija poznata po pršuti, siru, vinu i maslinovom ulju zaista biti toliko siromašna? Pa, da vam kažem, ne može, ali Španci vole da kukaju i da se žale. To im je nacionalni sport.

Neki krajevi Ekstremadure malo podsećaju na krajeve u našoj zemlji. Iako u pojedinim delovima izgleda vrlo suvo i beživotno, ova regija je vrlo važna zbog reke Taho, najduže u Španiji, i reke Gvadijane, četvrte po dužini. Otuda i raznovrsna flora, samoniklo žbunje i drveće sa ogromnim cvetovima prelepih boja, koje ne samo što cveta leti, već je i zimi prelepo i sveže. Ima i blagih padina, idealnih za dobro vino, a od jednog do drugog grada ove regije uživaćete u ogromnim poljima maslina i hrastovim šumama zbog kojih je španska pršuta tako ukusna.

Merida

Merida (Mérida) je mali grad sa oko šezdeset hiljada stanovnika. Nije prelep kao Toledo ili Salamanka, možda živi i od stare slave, ali jeste grad pun iznenađenja.

Obilazak Meride možete početi sa Španskog trga (Plaza de España), iz samog centra grada. Trg je mali, sa puno kafića i restorana, a tu je smeštena i zgrada opština i katedrala. Takođe, jedan je od retkih glavnih trgova sa zelenilom što je leti pravo osveženje zbog ogromnih vrućina. Ako ste raspoloženi za šoping i u letnjem periodu za velike rasprodaje u prodavnicama poznatih španskih brendova, krenite Ulicom Svete Evlalije (Via de la Santa Eulalia).

Iskreno, mislim da vam pažnju neće mnogo privući sam grad i jednospratne ili dvospratne bele kuće sa ulaznim vratima direktno sa ulice, kao ni stare stambene zgrade. Taj moderni deo grada zaspao je sedamdesetih-osamdesetih godina i još uvek se nije probudio.

Međutim, Meridu treba upoznati kao Avgustu Emeritu (Augusta Emerita), staro naselje nastalo u doba rimskog cara Avgusta i glavni grad nekadašnje rimske provincije Lusitanije (Lusitania). Zahvaljujući ovom rimskom arheološkom nalazištu grad je jedan od najvažnijih i najvećih arheoloških centara u Španiji i od 1993. zaštićen od strane Uneska. Najlepše u Meridi jeste to što vas, kad sa trga krenete u šetnju gradom, u nekoj ne mnogo širokoj ulici iznenadi vrlo dobro očuvan Dijanin hram (Templo de Diana) posvećen gradu Rimu i rimskom imperatoru ili, u neposrednoj blizini, deo rimskog foruma (Pórtico del Foro) sa statuama. Iako je ulica tesna, uvek ima mesta za kafić ili bar i neko mini osveženje ili možda vino u ovakvom ambijentu.

Najzanimljiviji deo grada poznat je kao ‘zona oko rimskog teatra’.

Tu se nalazi Nacionalni muzej rimske umetnosti u kome možete videti najbolje kolekcije skulptura i mozaika iz rimskog perioda u Španiji. Zgrada muzeja je sama po sebi vrlo interesantna, izuzetnih dimenzija, a u unutrašnjosti su napravljeni polulukovi koje su rimske arhitekte nekada primenjivale u gradnji.

Iskreno, više volim galerije od muzeja, ali ovaj muzej jeste dostojan pažnje. Simpatično je to što je na osnovu skulptura i drugih ostataka  napravljen prikaz svih rimskih vladara sa slikom, koje smo uglavnom svi zamišljali na osnovu glumaca iz nekih istorijskih filmova. Cena ulaznice je simbolična, samo tri evra, a subotom poslepodne i nedeljom ujutru ulaz je slobodan.

Na samo nekoliko koraka od muzeja nalazi se rimski amfiteatar gde su se nekad održavali spektakli za rimsku gospodu i bitke gladijatora. Uz dužno poštovanje Rimljanima, moj omiljeni gladijator je Rasel Krou i on je od 2000. neprevaziđen. Odmah pored amfiteatra nalazi se i tipična rimska kuća (Casa del Anfiteatro) iz 3. veka pre n.e., kao i objekat u koji se sakupljala voda (Casa de la Torre del Agua) koja je u Meridu dolazila preko akvedukta Svetog Lazara.

Najlepši deo ovog rimskog grada jeste rimsko pozorište. Gradnja pozorišta počela u 16. veku pre n.e. i primalo je šest hiljada gledalaca.

Iza pozorišta su ostaci rimskih vrtova, kupatila i banja.

Od 1933., iako sa nekom pauzom od skoro 20 godina, u julu i avgustu, nastavlja se jedna lepa tradicija i održava se Internacionalni festival klasičnog pozorišta. Najbolji španski glumci se okupljaju u Meridi i ovaj grad je tada posebno zanimljiv. Ovogodišnji pobednik 64. festivala bila je drama ,,Elektra” u izvođenju Španskog nacionalnog baleta. Balet je potpuno opčinio publiku novim pristupom i spojem klasičnog i modernog, antičkog i španskog nacionalnog plesa.

Lepo je prošetati i videti akvedukt Svetog Lazara (Acueducto de San Lazaro) čija se rimska konstrukcija nije očuvala, a gradjevina koju danas vidimo potiče iz 16. veka.

U neposrednoj blizini je rimski cirkus, gde možete saznati o konjičkim trkama i počecima klađenja. Iskreno, pojedinačne karte za znamenitosti su vrlo skupe (od 5 do 12 evra), tako da, ako nemate ulaznicu za sve znamenitosti, koja se kupuje u Turističkom centru ili na šalteru na ulazu u amfiteatar i košta 15 evra po osobi, nemojte trošiti vreme, ni novac.

 

Trajanov luk ili ono što je od njega ostalo nalazi se u u glavnoj ulici koja je nekada povezivala sever i jug starog rimskog grada.

Uz reku Gvadijanu nalazi se prelepo šetalište, a na njoj najduži antički most kojim možete doći do parka (Parque de la Isla), vrlo prijatne zelene zone u Meridi.

Blizu mosta je i veliko muslimansko utvrđenje iz 9. veka Alkasaba (Alkazaba), ogromne površine, sa kulama, a najbitnija stvar u utvrđenju jeste, verovali ili ne, cisterna za prečišćavanje kišnice ili vode iz reke.

Pršuta i vino

Ako ogladnite, na trgu ćete uvek naći barove gde možete degustirati pršutu i sir. Porcije nisu prevelike, ali dovoljne su da malo mezite. Ljudi koji pršutu seku, obučeni su za to i parče pršute ne bi trebalo da bude veće od 4 cm i treba da bude toliko tanko, da se providi. U kafanicama i restoranima se uglavnom služe specijaliteti domaće kuhinje. Njihova tradicionalna jela zasnivaju se na svinjskom mesu, ali ima i dosta ribljih varijeteta, posebno bakalara, pod portugalskim uticajem. Od slatkiša možete probati neku njihovu tradicionalnu tortu, koja uglavnom podseća na naše suve ili lenje pite. Kompletan ručak sa predjelom, glavnim jelom, dezertom ili kafom ne bi trebalo da vas košta više od 15, najviše 20 evra, po osobi. Uvek ćete naći  španski gastronomski izum ‘plato mixto’ (neko prženo meso, prženi krompir i još nešto prženo,uglavnom jaja, samo je salata sveža iz kese) za od 6 do 12 evra. Prijaće vam bilo koje vino iz vinograda sa obale reke Gvadijane (Ribera del Guadiana), a, ako se lepo informišete, možete posetiti i neki podrum i otići na neku degustaciju. Pa, na zdravlje i prijatno!

Ako imate malo više vremena, posetite i Kaseres (Cáseres), prelepi gradić u istoj regiji na samo sat vremena kolima od Meride.