KASERES

Kaseres (Cáceres) je zasigurno najlepši grad u Ekstremaduri. Nalazi se u zapadnom delu ove regije, ima oko sto hiljada stanovnika i treći je najbolje očuvan istorijski kompleks u Evropi. Istorija ovog grada je toliko prisutna u njegovoj arhitekturi da ćete već pri prvom susretu sa  starim građevinama biti potpuno iznenađeni i ostati bez daha jer će vas one direktno preneti u neke od scena iz velikih filmskih ostvarenja ili knjiga o vitezovima, damama i kavaljerima iz drugih epoha. Nije ni čudo što je poslužio kao ambijent za snimanje pojedinih scena popularne serije ,,Igre prestola”.

Kaseres su osnovali stari Rimljani, a zatim naseljavali mnogi drugi narodi, vekovima gradeći svoje kulture na temeljima tuđih i prethodnih kultura. Stari grad ograđen je ostacima zidina koje su izgradili Mavari još u XII veku, dok unutrašnjost grada karakterišu gotički i renesansni stil sa tesnim ulicama i kućama i palatama koje su nekada bila vojna utvrđenja, a zatim postale plemićke kuće. 

Veliki trg

Veliki trg (Plaza Mayor), koji u stvari deli stari i novi deo grada, jeste glavni i najveći trg u Kaseresu i dobra je polazna tačka u razgledanju grada budući da se upravo tu nalaze neki od njegovih najznačajnijih spomenika: Opština (Ayuntamiento), Buhakova kula (La Torre de Bujaco), Kula od trave (Torre de la Hierba), Zvezdin luk (Arco de la Estrella) i Forum (Foro de los Balbos). Nećete se lako odvojiti od ovog  trga jer je toliko lep da ćete poželeti da se malo zadržite i ispod suncobrana u nekom kafiću ili restoranu uživate u pogledu, naročito ako grad posećujete u letnjem periodu, kada su vrućine nepodnošljive i kada je to jedini hlad.

Bilo koju od pomenutih građevina možete posetiti besplatno osim Buhakove kule za koju se ulaz plaća dva i po evra. Almohadi ili Muhavidi arapskog porekla rekonstruisali su kulu u XII veku i ona je deo nekadašnjeg odbrambenog utvrđenja grada, a građanima Kaseresa posebno je draga jer je jedna od najstarijih i najlepših od trideset sačuvanih kula i tornjeva iz različitih perioda.

Kula od trave je druga, jednostavnija, ali i dalje jedinstvena kula, sa vrlo interesantnom arapskom arhitekturom. Takođe potiče iz XII veka i služila je kao vojno utvrđenje. U produžetku se nalazi rimski atrijum (Atrio del Corregidor) ili forum sa replikom statue boginje Cerere.

Toranj propovedaonica (Torre de los Púlpitos) je impresivna hrišćanska građevina sa spoljašnjim odbrambenim elementima u obliku krsta, čija forma podseća na stare propovedaonice, po čemu je i dobila naziv. Može se posetiti kroz Buhakovu kulu.

Stari grad

Stepenicama sa trga kroz Zvezdin luk ulazi se u Stari grad, gde će vas sigurno oduševiti neverovatno dobro očuvane građevine i njihove čiste fasade zahvaljujući kojima ćete moći da stvarno osetite veličinu tog istorijski tako važnog i moćnog Srednjeg veka i Renesanse, koje naša zemlja, nažalost, nije mogla da ima.

 Bogorodičin trg

Tesna ulica sa kaldrmom vodi do Bogorodičinog trga (Plaza de Santa María). I na ovom trgu je svaka građevina važan nacionalni spomenik kulture. Iz gotičkog perioda izdvaja se Bogorodičina konkatedrala (Concatedral de Santa María) u kojoj se nalazi figura ‘crnog Hrista’ koja je nekada pripadala redu templara koji u XIV veku beže za Portugal, a Hrista zaboravljaju ili namerno ostavljaju. Crni Hrist je posebno važan za religiozne procesije za vreme Uskrsa, kad ga teatralno iznose i šetaju kroz grad. (Uskršnje procesije u Španiji su za naše pravoslavne pojmove velika novina i to je posebna priča. Bilo mi je potrebno par godina da taj, sad već i društveni fenomen, shvatim i prihvatim. Uglavnom, prvih godina vas procesije izbezumljuju i plaše, onda se čudite religioznom fanatizmu koji paralelno postoji sa nonšalantnim ateizmom, a kad vidite posvećenost i predanost kojima se ljudi cele godine spremaju za praznik, onda im se divite, svečano se obučete za priliku i izađete na ulicu da dočekate Hrista). Elem, katedrala mi se jako dopala jer se kružnim stepenicama može popeti do vrha po ceni od tri i po evra, sa popustima za decu i starije. Jedna vrlo pohvalna stvar jeste to što i ljudi sa posebnim potreba, kao i roditelji sa malom decom u kolicima, mogu da uživaju u pogledu na grad sa vrha tornja jer je za njih napravljen poseban lift koji nije narušio ni estetiku ni arhitektonsko-istorijski značaj zgrade, a ponovo nikome nije uskraćeno zadovoljstvo.

Na trgu se nalaze četiri plemićke palate. Karvahalova palata (Palacio de Carvajal), zbog nekog velikog požara iz XIX veka poznata i kao ‘izgorela palata’, koja je nekada bila najznačajnije religiozno zdanje, a danas zadužbina i sedište Uprave za turizam i zanatstvo. Treba je posetiti zbog prelepog vrta i tipičnog španskog predvorja (patio), a ako volite umetnost, uvek imate stalne tematske izložbe. Tu su i  Episkopska palata (Palacio episcopal), Majoralgova palata ( Palacio de Mayoralgo) i Ovandova kuća (Casa de Ovando) iz XV ili XVI veka, koje su, iako restaurirane, zadržale obeležja iz tog perioda (porodične i vojne grbove, lukove i druge oznake kojih u Kaseresu ima preko 1300).

Zabranjena ljubav

Palata Golfinesa (Palacio de los Golfines) jedna je od najlepših zdanja u Kaseresu, a turistima je interesantna i zbog legende o zabranjenoj ljubavi njenih nekadašnjih vlasnika. Zgrada ima dva arhitektonska stila: gotički sa jedne strane i prelepu dekoraciju iz XVI veka sa druge. Ovu palatu je markiza od Svete Marte (marquesa de Santa Marta), jedina naslednica porodica Golfines i Alvares, pretvorila u muzej koji možete posetiti ukoliko vas interesuje kulturno nasleđe porodice: tadašnja moda, ukusi, oružje…

Dobri Španci

Na trgu Svetog Đorđa (Plaza de San Jorge) najupadljivija je barokna crkva Svetog Franciska ili Franje Javijera (Iglesia de San Francisco Javier) iz XVIII, sa dva lateralna tornja, koji se vide gotovo iz svih delova grada jer se crkva izdiže iznad nivoa trga i deluje još grandioznije i lepše, posebno noću. A trg Svetog Đorđa ne bi bio trg bez bronzane statue sveca koji ubija ‘aždahu’ i koji je, tako hrabar, i zaštitnik grada. Tu na trgu nalazi se i Zadužbina Mercedes Kaljes (Fundación Mercedez Calles) u kojoj uvek možete videti, u smislu popularnosti slika možda manje dobru izložbu, ali izuzetno dobrih Španaca, na primer Pikasa ili Miroa i to besplatno. I tu se uvek organizuju neke umetničke radionice za decu.

Tri trga

Stari deo grada ima i takozvani Gornji grad gde se ukrštaju tri trga: trg Svetog Mateje (Plaza de San Mateo), trg Svetog Pavla (Plaza de San Pablo) i Trg vetrokaza (Plaza de las Veletas) na kome se u Palati vetrokaza (Palacio de las Veletas) nalazi Gradski muzej sa stalnim postavkama, a ispod muzeja ponovo ‘alhibe’(aljibe), cisterna za skupljanje kišnice. Zgrada je dobila naziv po keramičkim detaljima vretenastog oblika u kojima su se nalazili mali vetrokazi.

Crkva Svetog Mateja je interesantna jer je, pre nego što je postala crkva, bila džamija. A zgrada koja je obavijena puzavicom, koja u zavisnosti od doba godine menja boju, jeste Sandeov toranj (Torre de Sande) i u njemu se nalazi jedan od najekskluzivnijih restorana u gradu.

Vrt za meditaciju

Pored Rimljana, Arapa i hrišćana i Jevreji su se prošetali po Kaseresu, uglavnom po ulicama i ćorsokacima po naselju sa belim kućama i pećnicama od cigle. Vrt maslina (Jardín de los olivos) jedan od vrtova koji je služio za meditaciju posle izlaska iz sinagoge na čijim je temeljima sagrađena kapela Svetog Antonija iz Padove.

U manastiru Svetog Pavla i dalje žive monahinje koje prave keksiće koje svi turista kupuju i hvale. Naravno, uvek podržavam kupovinu domaćih proizvoda kao podršku lokalnom turizmu i ,u ovom slučaju, monahinjama koje žele da koliko-toliko samofinansiraju održavanje manastira, ali keks je keks, skup je i nije ništa posebno.

Šetnja i šoping

Moderni deo grada, posebno Španska avenija (Avenida de España), podjednako je privlačan i posećen, ne samo od strane turista koji uživaju u  tipičnoj španskoj arhitekturi stambenih zgrada građenih s kraja XIX i početka XX veka i velikom i prelepom Kanovasovom šetalištu (Paseo de Cánovas) sa fontanama i spomenicima, već i od lokalnog stanovništva, koje ćete tu najčešće zateći, ako ne u šopingu, onda dok ćaskaju sa prijateljima ili čitaju novine u nekom od mnogobrojnih kafića i restorana ili u parku sa decom.

Aperitiv

Veliki trg i novi deo grada povezuje trg Svetog Jovana ili Huana (Plaza de San Juan) na kome se nalazi i istoimena crkva, statua Leonsije Gomes, žene koja je prodavala novine na ulici kako bi prehranila svoju porodicu i vrlo interesantne palate novijeg datuma. Ako ste raspoloženi za neki aperitiv pre ručka ili večere, na trgu u to vreme uvek je veoma prijatna atmosfera. Naravno, španski aperitiv su vina kojima ne treba odoleti ili vermut za dame. Ako biste da prezalogajite nešto, jeftinije opcije poput restorana brze hrane, gde imate fantastične tople sendviče sa pršutom, slaninom ili pohovanim lignjama, ili nešto malo skuplje, poput kafana i barova sa tradicionalnim jelima, nalaze se na Španskoj aveniji i na trgu Svetog Jovana. Nemojte propustiti ‘mrve iz Kaseresa’ (migas) – mrvljeni hleb sa pršutom, mesom i paprikom – jer je to njihov lokalni specijalitet. Pršuta je izvanredna i to je nesporno i ispred mnogih barova stoji profesionalac koji seče fine parčiće, što znači da za jedan-dva evra imate neplaniranu degustaciju gde možete da se uverite u kvalitet pršute koji nude. I na glavnom trgu je izbor restorana veliki. U španskom stilu možete probati tapas i pinćose (njihove cene variraju od dva do deset evra) ili u restoranima imati kompletan obrok po ceni od deset do petnaest evra po osobi. Ekskluzivni restorani od kojih su neki i sa Mišelinovim zvezdicama uglavnom su smešteni u Starom gradu.

Rum-kola

Ako ste željni provoda, na pravom ste mestu. Uvek se pitam gde izlaze mladi jer svuda u Španiji, pa i ovde u Kaseresu, u provod idemo uglavnom mi stariji i ovi još stariji od nas. Običaj je da se rano izlazi jer se pre večere sa društvom treba okupiti u kafiću i popiti po koje vino ili pivo. Posle večere, koja kasno počinje i dugo traje, celo društvo odlazi u klubove koji su u Kaseresu na otvorenom i prelep su ambijent za noćni izlazak jer su uglavnom predvorja starih arapskih kuća u starom delu grada. Više se ne pije vino već žestoka pića poput kubanskog ruma ili viskija sa koka-kolom ili ‘kasom od pomorandže’ (kas je zamena za fantu koja nije popularna). Ovakvo piće zovu  ‘kopa’ (copa – čaša) jer se služi u velikoj čaši za vodu i ne štede na alkoholu. Cena varira od četiri do osam evra. Iako stalno kažem da Španci ne znaju da piju jer mešaju obojena alkoholna pića sa gaziranim sokom od pomorandže, oni odlično znaju koliko popiju i za koje pare, iako nemaju (0.3) merku.

Bravo

U Kaseresu su još u XII veku postojali zakoni po kojima je svako ko je tu živeo bio slobodan čovek i svi građani imali su jednaka prava bez obzira na njihov pol, društveni položaj i veru. Ljudi koji danas žive u ovom gradu vrlo su simpatični i duhoviti, valjda i zbog te njihove južnjačke spontanosti i akcenta, i dalje su otvorenog srca i uma, a njihovu srdačnost i svest dokazuju festivalom WOMAD koji se od 1992. organizuje na trgu u cilju propagiranja tolerancije i solidarnosti i sprečavanja rasizma i zato svake godine u maju u Kaseres dolaze umetnici sa svih kontinenata da učestvuju i podrže ovu inicijativu.

Za ceo život

Kažu da je Kaseres grad u kome nikada nije kasno da se voli i grad koji se nikad ne zaboravlja.  Jedini način da to proverite jeste da ga posetite i doživite na svoj način.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *