Milano

Milano, glavni grad Lombardije, jedne od 20 administrativno nezavisnih pokrajina, sa milion i po stanovnika, posle Rima, najveći je i najvažniji grad Italije. Ovaj fantastični grad, jedan od vodećih finansijskih, trgovačkih i industrijskih centara, ne samo u Italiji, već i u Evropi i svetu, značajan je i za nauku, kulturu i turizam, a može se pohvaliti i najprestižnijim školama i fakultetima. Prva asocijacija na Milano jesu, svakako, moda i dizajn, pa ljudi iz celog sveta ovaj grad posećuju zbog sajmova, modnih revija, ali i zbog koncerte italijanskih i svetskih imena, fudbalskih utakmica, kao i velikog broja muzeja i galerija u kojima blistaju najvrednije i najpoznatije umetničke kolekcije.

Autobusom do Milana

Milano je od aerodroma u Bergamu udaljen nekih pedesetak-šezdesetak kilometara i do grada možete stići autobusom, vozom, iznajmljenim autom ili taksijem. Autobuske kompanije Terravision, Orio Shuttle i Autostradale prevoze putnike od aerodroma do Glavne železničke stanice u Milanu (Stazione Centrale) po ceni od 5 evra u jednom i 9 evra u oba pravca. Autobusi su parkirani odmah ispred aerodroma i karte možete kupiti na aerodromu, u autobusu ili online.

Ako karte kupujete na aerodromu, negde na sredini hodnika, nalaze se šalteri pomenutih kompanija sa slikom autobusa i imenima gradova za koje možete i ne možete kupiti kartu. Teravizion uz kartu daje i malu mapu grada, koja nije savršena, ali je ipak uzmite ili obavezno tražite ukoliko vam je sami ne daju jer su mape grada u Milano skuplje od 5 evra. Vreme povratka na povratnoj karti nije obeleženo i nije vam potrebna nikakva rezervacija.

Prvi autobus kompanije Teravizion kreće iz Bergama za Milano u 4.05 ujutru, a zadnji u 00.45, dok je prvi jutarnji iz Milana za Bergamo u 3.10, a zadnji u 00.00. Sa kompanijom Teravizion deca do 4 godine ne plaćaju kartu i prtljag je, takođe, besplatan.

Orijo Šatl ima skoro isti red vožnje, deca do 2 godine putuju besplatno i ako rezervišete online, karta je 4 evra. Njihove linije su oko praznika dosta redukovane.

Treća kompanije Autostradale kreće za Milano u 7.15, zatim u 7.45 i onda cirkuliše na svakih petnaestak- dvadesetak minuta, dok je iz Milana prvi jutarnji u 2.45, drugi u 3.45, a zatim se red vožnje ponavlja. Jedna od ovih kompanije usput staje u Kolonjo Monceze, ako ne idete u predrađe Monce, ne izlazite iz autobusa dok ne vidite prelepu zgradu Železničke stanice ili, ako je ne vidite, dok vas ne isteraju iz autobusa.

Povratni letovi za Niš su uglavnom u pristojno vreme, ali pri povratku ipak računajte dva sata pre leta na aerodromu i sat vremena vožnje autobusom iz Milana. Autobusi svih kompanija idu na svakih dvadesetak minuta, uvek ima dovoljno mesta, nema razloga da trčite sa koferom ukoliko vam autobus pobegne ispred nosa jer uvek naiđe drugi. Cene su, kao i sve drugo, iste, osim noćnog reda vožnje, koji neznatno varira.

Druge varijante do Milana

Ako se odlučite da prvo posetite Bergamo, pa onda Milano, sa aerodroma autobusom broj 1 sa aerodroma stižete do Glavne železničke stanice i autobuske stanice u Bergamu, odatle kasnije možete uhvatiti voz za Milano. Cena karte za direktni voz je pet i po evra i vozovi idu na svakih dvadeset minuta.

Kad radnici ne štrajkuju, italijanska železnica izuzetno dobro funkcioniše, pa vam, ako putujete do Milana ili do nekog obližnjeg mesta, auto realno nije potreban.

Ako se ipak odlučite za rent a car, auto možete iznajmiti već na aerodromu ili online. Vrlo je jednostavno i jeftino. (Pristojan auto može se naći i za manje od 10 evra dnevno, ako ne poznajete grad i inače ne vozite po velikim gradovima, batalite, jer je saobraćaj i parking veliki i skup problem u gradu). Do Milana se stiže autoputem A4 i moraćete platiti putarinu od 3.80 evra.

Ukoliko je vaša jedina opcija taksi, vožnja od aerodroma u Bergamu do železničke u Milanu koštaće oko 100 evra.

Smeštaj

Što se tiče smeštaja, možete naći svašta i za svaki džep. Izbor je veliki i u zavisnosti od sezone, cene hotela, pansiona, B&B-a, Airbnb-ja kreću se od 45 – 50 evra, dok je u ekskluzivnim hotelima nešto malo skuplje, u proseku oko 500 – 600 evra po noćenju. Ako rezervišete preko popularnih sajtova, obavezno obratite pažnju na lokaciju hotela, stana, kuća ili soba da vam kasnije ne bude kriv đavo i da ne kukate da je daleko, što morate da hvatate prevoz ili nemate internet.

Ako nemate problema sa korišćenjem gradskog prevoza, onda tražite jeftinije opcije, dalje od strogog centra. Sve što je 25 minuta vožnje tramvajem ili autobusom nije previše udaljeno za tako veliki grad.

Obavezno vodite računa u kom ste delu grada. Na periferiji ima dosta imigranata i može vas prevariti prvi utisak. Ne zaboravite, to su ipak ljudi koji su u gumenim čamcima došli do Italije da bi sebi obezbedili bolji život i neće vas povrediti. Treba biti otvorenog uma i bez predrasuda, dakle, ali uvek sa dozom rezerve.

Privremeni komšiluk

Prvi susret sa Milanom i milanskom periferijom nije uvek sjajan i ne pada se u nesvest od oduševljenja, pogotovu kad siđete na zadnju stanicu tramvaja broj 3 koji vozi kroz ceo grad. Kad ste premoreni od puta i vrućine, to možda ne smeta, ali ambijent na periferiji u početku jeste čudan. Malo podseća na ambijent iz siromašnih naselja u Napulju i Rimu koji se mogu videti u filmovima sa Sofijom Loren i Marčelom Mastrojanijem. Periferna naselja U M ilanu su delovi grada bez ikakvog sadržaja, u koje opština ne ulaže i u kojima žive ljudi skromnijih primanja. Vrlo je lako uporediti ih sa našim komšilucima, pogotovo leti, kad se svi razgaće i sede ispred zgrade, pričaju, šale se, druže i nikog ne diraju, niti njih neko dira. Neko pije pivo, neko peče paprike, neko čuva i njegovu i komšijsku decu itd. i dok bi nekom sa strane to izgledalo kao dobar materijal za Kusturicu, pogotovo kad pirne vetrić, pa poleti i neka kesa, mi svi znamo da je to stvarno dobar komšiluk. Takvi su svi komšiluci, i kod nas i u Milanu i na periferiji i u centru.

Ako se nekad zadesite na periferiji velikih italijanskih gradova,  prvi utisak  jeste bukvalno zastrašujući i vrlo neprijatan. Ukoliko provedete par dana na istoj adresi, shvatićete da je sve pod kontrolom. Na kraju krajeva, svako ide svojim putem, ne treba preterano obraćati pažnju na privremeni komšiluk.

Metro

Ako je vaša početna tačka Glavna železnička stanica jer ste do nje došli autobusom ili vozom, ako je vaš hotel ili smeštaj u centru i imate veliki kofer i ne želite da sebi komplikujete život, uvek je bolje da uzmete, bar taj prvi put, taksi i to sa taksi stanice. Do centru ne bi trebalo da vas iskošta više od 15 evra, a ako ste smešteni malo dalje, moglo bi se reći da su cene taksija, manje-više, kao u Beogradu.

Ako se odlučite za metro, na trgu Duca D’Aosta, ispred glavnog ulaza železničke stanice nalazi se velika bela jabuka koja može da vas posluži kao orijentir za metro. Karta košta 1.50 evro i važi devedeset minuta od ukucavanja, za sve vrste gradskog prevoza. (Ako presedate i posle metroa morate dalje ići tramvajem, za vožnju kraću od 90 minuta ne morate kupovati novu kartu.) Karte se ne kupuju u prevoznom sredstvu.

Operateri

Ako kartu za metro kupujete na aparatu u metrou na železničkoj stanici, obavezno obratite pažnju na dešavanja u okolini. Budući da neki aparati često ne rade ili je to samo štos i da na ostalim aparatima ima dosta gužve jer su stranci uglavnom sporiji itd., grupa uličnih operatera tu situaciju vešto koristi da vas opkoli i šatro pomogne da kupite kartu, dok vas ne opelješi. Iako je vođa ove bande feminista i ne dira žene sa decom, obožava Amerikance, Engleze i Japance, koji su joj glavna ciljna grupa, džeparenje jeste njen posao i ako ste laka meta, možda ste baš vi njen izvor zarade, bez obzira na doktrinu. Policija ih i ne juri previše, a oni su vrlo uporni,  zato ne obraćajte pažnju na nju i njene saradnike. Oterajte ih i nikako ne dozvoljavajte da oni kupuju kartu za vas. Ako baš ne razumete ni jedan jezik na aparatu, pritisnite start i tražite taster na kome piše 1,50 evro. To je vaša karta za tu jednu vožnju. Neka vas masovno džeparenje ne uplaši, ta grupa aktivna je samo na ovoj lokaciji, ali vodite računa i pripazite na novčanike i torbe.

Karte za gradski

Ako ste smešteni negde u užem centru grada i volite da pešačite, možda vam prevoz i ne bude potreban. Ukoliko morate ili želite da koristite prevoz, u Milanu su vam na raspolaganju metro, tramvaj i autobus koji su vrlo česti, a karte se kupuju na trafikama ili automatima u metrou. Na pomenutom trgu, na svim belim trafikama sa osvežavajućim napicima možete naći karte za prevoz i izbeći susret sa džeparošima.

Najpogodniji je tzv. biljeto đornalijero (Biglietto giornaliero) – dnevna karta sa neograničenim brojem vožnji, koja košta 4.50 evra ili biljeto biđornalijero (Biglietto bigiornaliero) – dvodnevna karta od 8,25 evra. Na automatu se mogu kupiti i manje isplativije karte od 10 vožnji za 13.80 evra, ili za 4 vožnje za 6 evra itd. Izbegavajte da kupujete karte u metrou, ne samo zbog mogućih neprijatnosti sa džeparošima, već zato što je izbor veći – neke karte se kupuju po zonama, dužini vožnje i tako dalje i, osim ako baš niste dobro izračunali koliko ćete koristiti gradski prevoz i šta vam konkretno treba, sebi samo stvarate mogućnost da pogrešite.

Metro možete koristiti od 5.40 ujutru do 00.30, tramvaj od 4- 4.30 do 2-2.40 u zavisnosti od linije, a autobuse i filobuse od 5.30 – 6 do 1.30 – 1.45. Noću je ipak bolje koristiti taksi.

Glupa odluka

Ako se odlučite da koristite prevoz (a u nekom trenutku, sigurno hoćete jer je Milano ogroman), vrlo je bitno da imate kartu i još bitnije da je čekirate u prevozu. Dovoljno je da je jednom nemate ili da je imate, a da svojevoljno odlučite da je ne čekirate i da, po Marfijevom zakonu, naiđe kontrola. Ako nemate nekog da vam održi kraći kurs o tome kako se mesec dana voziti u italijanskom gradskom prevozu bez i jedne jedine plaćene karte (znanje koje se stiče pažljivim studiranjem i analizom kontrolora) ili nemate mangupske fazone da nadmudrite Italijane, koji su sami po sebi hohštapleri visokog stila, ili bežite čim vidite kontrolu ili kartu kupite i overite, nego da se blamirate i plaćate kazne, kao ja. Da.

Pošto sam tek kad su bili na metar od mene, ukapirala ko su zapravo ti tipovi, zgodni frajeri, donesem ishitrenu i glupu odluku da, umesto da hvatam maglu, prihvatim odgovornost i suočim se sa njima. Moj pokušaj da budem pametna ili glupa i da se pravim gluvonema prvih nekoliko minuta  nije upalio. Srećom, moj bezobrazluk nije proradio i nisam se inatila predstavnicima javnog reda koji su uporno želeli da naplate kaznu. Odbila sam mogućnost da sa njima odem do policije kako bih odložili plaćanje kazne koja bi kasnije stigla na kućnu adresu i to je najbolje što sam u tom trenutku uradila. Da je do toga došla, to bi tek onda bio pravi cirkus praćen zabranom izlaska iz zemlje zbog novog zakona o naknadnom plaćenju kazni koji je tih dana stupio na snagu u Italiji i svim zemljama EU. Platila sam na licu mesta i oprostila se od markiranih sandala na rasprodaji. Tako da…, kupite i čekirajte karte. To vam je moj savet.

Kad se vozite metroom, u svakom slučaju se morate čekirati pre ulaska, ali nemojte baciti ili oštetiti kartu jer bez nje ne možete izaći. Ako se vozite tramvajem ili autobusom dnevnu, dvodnevnu ili neku drugu kartu sa više vožnji čekirate samo prvi put.

Ukoliko putukjete u sopstvenom režiji, navedene tehničke stvari i sitnice potrebno je znati da biste više učivali u putovanju i izbegli nerviranje. Milano je izuzetan grad i  sigurno će vas oduševiti.

4 thoughts on “Milano”

  1. Hvala, Jovana, na ovako iscrpnim i jako korisnim informacijama! Tekst je sjajan! Iako tehnički, vrlo zanimljivo napisan tako da drži pažnju čak i nama koji ne planiramo u Milano skoro 😉 Pozdrav 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *