Milano

Milano, glavni grad Lombardije, jedne od 20 administrativno nezavisnih pokrajina, sa milion i po stanovnika, posle Rima, najveći je i najvažniji grad Italije. Ovaj fantastični grad, jedan od vodećih finansijskih, trgovačkih i industrijskih centara, ne samo u Italiji, već i u Evropi i svetu, značajan je i za nauku, kulturu i turizam, a može se pohvaliti i najprestižnijim školama i fakultetima. Prva asocijacija na Milano jesu, svakako, moda i dizajn, pa ljudi iz celog sveta ovaj grad posećuju zbog sajmova, modnih revija, ali i zbog koncerata italijanskih i svetskih imena, fudbalskih utakmica, kao i velikog broja muzeja i galerija u kojima blistaju najvrednije i najpoznatije umetničke kolekcije.

Autobusom do Milana

Milano je od aerodroma u Bergamu udaljen nekih pedesetak-šezdesetak kilometara i do grada možete stići autobusom, vozom, autom ili taksijem. Autobuske kompanije Terravision, Orio Shuttle i Autostradale prevoze putnike od aerodroma do Glavne železničke stanice u Milanu (Stazione Centrale) po ceni od 5 evra u jednom i 9 evra u oba pravca. Autobusi su parkirani odmah ispred aerodroma i karte možete kupiti na aerodromu, u autobusu ili online.

Karte na aerodromu kupuju se na šalterima pomenutih kompanija na sredini hodnika. Vreme povratka na povratnoj karti nije obeleženo i nije potrebna nikakva rezervacija. Teravizion uz kartu daje i malu, korisnu mapu grada i taj detalj treba iskoristiti jer mape grada nisu nimalo jeftine na kioscima.

Prvi autobus kompanije Teravizion kreće iz Bergama za Milano u 4.05 ujutru, a zadnji u 00.45, dok je prvi jutarnji iz Milana za Bergamo u 3.10, a zadnji u 00.00. Sa kompanijom Teravizion deca do 4 godine ne plaćaju kartu. Prtljag je, takođe, besplatan.

Orijo Šatl ima skoro isti red vožnje, ali su njihove linije oko praznika, kada se i najčešće putuje, značajno redukovane. Deca do 2 godine putuju besplatno, a karte su jeftinije ukoliko rezervišete online.

Treća kompanije Autostradale kreće za Milano u 7.15,  u 7.45, a zatim cirkuliše na svakih petnaestak-dvadesetak minuta, dok prvi jutarnji iz Milana kreće u 2.45, a drugi u 3.45.

Povratni letovi za Niš iz Bergama su uglavnom u pristojno vreme, ali pri povratku uvek računajte dva sata pre leta na aerodromu i sat vremena vožnje autobusom iz Milana. Autobusi svih kompanija idu na svakih dvadesetak minuta i uglavnom uvek ima dovoljno mesta.

Druge varijante do Milana

Ako se odlučite da pre Milana posetite Bergamo, autobusom broj 1 sa aerodroma stižete do Glavne železničke i Autobuske stanice u Bergamu, odatle možete hvatiti voz ili autobus za bilo koji pravac. Cena karte za direktni voz je pet i po evra i vozovi idu na svakih dvadeset minuta.

Kad radnici ne štrajkuju, italijanska železnica izuzetno dobro funkcioniše, stoga vam, ako putujete do Milana ili do nekog obližnjeg mesta, auto realno nije potreban.

Ako se ipak odlučite za rent a car, auto možete iznajmiti već na aerodromu ili online. Vrlo je jednostavno i jeftino. (Pristojan auto može se naći i za manje od 10 evra dnevno.) Do Milana se stiže autoputem A4 i plaća se putarina od 3.80 evra. Ukoliko ne poznajete grad ili inače ne vozite po velikim gradovima, traba imati na umu da italijanski saobraćaj nije za turiste, a i parking je skup.

Ukoliko je vaša jedina opcija taksi, vožnja od aerodroma u Bergamu do železničke u Milanu koštaće oko 100 evra.

Smeštaj

Što se tiče smeštaja, u gradu se može naći ponešto za svaki džep. Izbor je veliki i, u zavisnosti od sezone, cene hotela, pansiona, B&B-a, Airbnb-ja kreću se od 45-50 evra, dok je u ekskluzivnim hotelima nešto malo skuplje, u proseku oko 500-600 evra po noćenju. Ako rezervišete preko pomenutih popularnih sajtova, obavezno obratite pažnju na lokaciju hotela, stana, kuća ili soba da kasnije ne biste kukali zbog velike udaljenosti, noćnog prevoza ili lošeg interneta.

Ako nemate problema sa korišćenjem gradskog prevoza, jeftinije opcije dalje od strogog centra grada (do 25 minuta vožnje tramvajem ili autobusom) uvek mogu da dođu u obzir.

Ipak, u zavisnosti od toga s kim putujete, vodite računa u kom delu grada odsedate. Na periferiji ima dosta imigranata i vidno siromašnijeg milanskog stanovništva pa se, zbog manje čistoće i estetske napuštenosti ulica i zgrada, lako može steći negativni utisak, iako ovi delovi grada nisu opasni i nema nasilja.

Privremeni komšiluk

Kao što sam napomenula, prvi susret sa milanskom periferijom nije uvek sjajan i neće vas oduševiti, pogotovu ako siđete na zadnju stanicu tramvaja broj 3. Ambijent na periferiji je u početku vrlo čudan i podseća na ambijent iz siromašnih naselja u Napulju i Rimu koji se mogu videti u filmovima sa Sofijom Loren i Marčelom Mastrojanijem. Periferna naselja u Milanu su rezidencijalni delovi grada bez ikakvog sadržaja, u koje opština ne ulaže i u kojima žive ljudi skromnijih primanja i oni koji su u gumenim čamcima došli do Italije da bi sebi obezbedili bolji život.

Vrlo je lako uporediti milanski komšiluk na periferiji sa komšilukom u našim manjim gradovima ili selima. Atmosfera je preopuštena, pogotovo leti kada svi polugoli beže od vrućine na ulicu i sede, pričaju i šale se sa drugima. Dok piri vetrić i lete kese, oni piju ispred zgrade, jedu sladoled u nekoj poslastičari, peku paprike, čuvaju svoju i komšijsku decu. Prizor je daleko manje interesantan od naše ideje o elegantnim italijanskim naseljima i gotovo da je dobar materijal za Kusturicu. Budući da se međusobno uglavnom poznaju, ljudi radoznalo i ne uvek sa velikim oduševljenem gledaju one koji tu ne pripadaju – turiste, ali nisi nasilni i nikog ne diraju.

Treba biti otvorenog uma i bez predrasuda dakle, ali uvek sa dozom rezerve. Ako se nekad zadesite na periferiji velikih italijanskih gradova, ili konkretno Milana, prvi utisak jeste bukvalno zastrašujući i vrlo neprijatan, ali ukoliko provedete par dana na istoj adresi, shvatićete da je sve pod kontrolom. Svi komšiluci su isti, i kod nas i u Milanu, i na periferiji i u centru. Na kraju krajeva, svako ide svojim putem, ne treba preterano obraćati pažnju.

Metro

Ako je vaš hotel ili smeštaj u centru i imate puno kofera, uvek je bolje da sa železničke ili autobuske stanice uzmete taksi. Po centru vožnja taksijem ne bi trebalo da košta više od 15 evra, a cene taksija su generalno, manje-više, kao u Beogradu.

Ako se odlučite da koristite metro, velika bela jabuka na trgu Duca D’Aosta, ispred glavnog ulaza železničke stanice može da posluži kao orijentir. Karta košta 1.50 evro i važi devedeset minuta od ukucavanja i za sve vrste gradskog prevoza. (Ako presedate ili dalje morate ići tramvajem, za vožnju kraću od 90 minuta ne morate kupovati novu kartu.) Karte se ne kupuju u prevoznom sredstvu.

Operateri

Kad kartu za metro kupujete na aparatu u metrou na železničkoj stanici, obavezno obratite pažnju na dešavanja oko sebe.

Na aparatima uvek ima dosta gužve i grupa uličnih operatera čiji je lider žena, reklo bi se rumunsko-romskog porekla, tu situaciju vešto koristi da opkoli turiste, šatro im pomogne da kupe kartu i opelješi ih do gole kože.

Ako ste laka meta, možda ste baš vi njihov izvor zarade. Iako na aparatima uvek neki jadni Amerikanac ili Japanac stoji i upozorava ljude da je bio žrtva krađe, policija i ne reaguje nešto preterano na njih, niti ih juri. Stoga, nikako ne dozvolite da vam neko od njih kupuju kartu.

Ako baš ne razumete ni jedan jezik na aparatu, pritisnite start i taster na kome piše 1,50 evro. To je vaša karta za jednu vožnju.

Neka vas masovno džeparenje ne uplaši, ta grupa aktivna je samo na ovoj lokaciji. Ipak, uvek vodite računa i pripazite na novčanike i torbe u metrou.

Karte za gradski

Ako ste smešteni negde u užem centru grada i volite da pešačite, možda vam prevoz i ne bude potreban. Ukoliko morate ili želite da koristite prevoz, u Milanu su vam na raspolaganju metro, tramvaj i autobus koji su vrlo česti, a karte se kupuju na trafikama ili automatima u metrou. Na pomenutom trgu, karte možete kupiti na svim belim trafikama sa osvežavajućim napicima i izbeći susret sa džeparošima.

Najpogodniji je tzv. biljeto đornalijero (Biglietto giornaliero) – dnevna karta sa neograničenim brojem vožnji, koja košta 4.50 evra ili biljeto biđornalijero (Biglietto bigiornaliero) – dvodnevna karta od 8,25 evra.  Izbegavajte da kupujete karte u metrou, ne samo zbog mogućih neprijatnosti sa džeparošima, već zato što je izbor veći i neke karte se kupuju po zonama, dužini vožnje, broju vožnji  i tako dalje, što, ukoliko ne znate jezik i njihov sistem gradskog prevoza, može da bude zbunjujuće.

Metro možete koristiti od 5.40 ujutru do 00.30, tramvaj od 4 – 4.30 do 2 – 2.40 u zavisnosti od linije, a autobuse i filobuse od 5.30 – 6 do 1.30 – 1.45. Noću je ipak bolje koristiti taksi.

Glupa odluka

Ako koristite prevoz (a u nekom trenutku, sigurno hoćete jer je Milano ogroman), vrlo je bitno da kartu kupite pre ulaska u prevoz i čekirate na aparatima u prevozu. Dovoljno je da kartu jednom nemate ili da je imate, ali da svojevoljno odlučite da je ne čekirate i da, po Marfijevom zakonu, naiđe kontrola.

Ako nemate nekog da vam održi kraći kurs o tome kako se mesec dana voziti u italijanskom gradskom prevozu bez i jedne jedine plaćene karte (znanje koje se stiče pažljivim studiranjem i analizom kontrolora) ili nemate mangupske fazone da nadmudrite Italijane, koji su sami po sebi hohštapleri visokog stila, ili bežite čim vidite kontrolu ili kartu kupite i overite je i ne blamirajte se i ne plaćajte kazne, kao ja. Da.

Umesto da hvatam maglu, iako sam tek kad su bili na metar od mene ukapirala ko su zapravo ti zgodni frajeri, ja donesem ishitrenu i glupu odluku da prihvatim odgovornost za svoje postupke i suočim se sa njima. Moj pokušaj da budem pametna ili i da se pravim glupa i gluvonema nije upalio. Srećom, moj bezobrazluk nije proradio i nisam se inatila predstavnicima javnog reda koji su samo uporno želeli da naplate kaznu. Odbila sam mogućnost da sa njima odem do policije i odložim plaćanje kazne koja bi kasnije stigla na kućnu adresu. Budući da je tih dana u Italiji i svim zemljama EU stupio na snagu zakon o naknadnom plaćenju kazni kojim se zabranjivao izlazak iz zemlje dugovanja do trenutka poništenja duga, to je bilo najbolje što sam u tom trenutku uradila jer bi, da je do toga došla, tek onda izbio pravi cirkus. Teškog srca oprostila sam se od markiranih sandala na rasprodaji. Tako da…, kupite i čekirajte karte. To vam je moj savet.

Dnevnu ili dvodnevnu  kartu sa više vožnji čekirate samo prvi put, osim u metrou.

Ukoliko putujete u sopstvenom režiji, navedene tehničke stvari i sitnice i neprijatnosti iz ličnog iskustva potrebno je znati da biste izbegli nerviranje i više uživali u putovanju. Milano je izuzetan grad i  sigurno će vas oduševiti.

4 thoughts on “Milano”

  1. Hvala, Jovana, na ovako iscrpnim i jako korisnim informacijama! Tekst je sjajan! Iako tehnički, vrlo zanimljivo napisan tako da drži pažnju čak i nama koji ne planiramo u Milano skoro 😉 Pozdrav 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *