Iz Niša do Milana

Ako nikad niste bili u Italiji, evo prilike da direktnim letom iz Niša skoknete Rajanerom u šoping do Milana, baš kao što su to nekad radili naši roditelji, ali vozom, i do Trsta.

Milanska katedrala- Duomo

Zahvaljujući aerodromu ,,Konstantin Veliki” u Nišu, svi smo na dobitku, i putnici i grad. Aerodrom postoji dosta dugo, ali svakako da njegova popularnost raste od pre par godina kada su dve velike niskobudžetne kompanije, Rajaner i Vizer (Ryanair i Wizzair), počele sa radom i time nam omogućile da se, bez prevelikog troška, prošetamo do nekih interesantnih evropskih destinacija. Takođe smo u prilici da se pokažemo kao dobri domaćini strancima, koji isto tako, sa malo para, dolaze da posete našu prelepu zemlju ili da kroz nju samo prođu, na putovanju ka nekoj drugoj zemlji.

Aerodrom u Nišu

Kako doći?

Aerodrom je udaljen 4km od grada Niša i vrlo je dobro obeležen, iz bilo kog pravca Srbije da dolazite. Do aerodroma možete stići autom, gradskim autobusom ili taksijem iz Niša, kao i taksijem ili kombijima iz drugih gradova Srbije, koji, po određenim, uglavnom fiksnim tarifama, voze specijalno do aerodroma.

Ako dolazite kolima autoputem, pratite pravac Niš i nećete zalutati, iako prolazite kroz grad. Ako se zbunite, uvek možete zaustaviti auto i pitati nekog od prolaznika. Nišlije će se sigurno potruditi da vam lepo objasne kojim putem treba da idete. Ako vas neko dovozi kolima, trebalo bi da znate da je parking na otvorenom i svako zadržavanje duže od 15 minuta plaća se 200 dinara po satu. Ako dolazite iz grada Niša ili iz nekog drugog grada autobusom do Niša, od autobuske stanice možete koristiti i gradski prevoz, liniju 34, koja svakog radnog dana cirkuliše na relaciji centar – aerodrom od 6 ujutru do 9 uveče, na svakih 20- 30 minuta. Pored Glavne autobuske stanice, gradski autobus možete hvatati i sa drugih stanica u gradu (ukucajte na Guglu linija 34 Niš i videćete red vožnje), a karta se kupuje u autobusu kod vozača i košta 60 dinara. Takodje, iz Niša do aerodroma možete doći i taksijem, koji ne bi trebalo da košta više od 500 dinara, ali vi, ipak, spremite 1000, za svaki slučaj. Iz drugih gradova Srbije mnoge turističke agencije i prevoznici organizuju prevoz putnika kombijem i najbolji način da o cenama i polascima saznate nešto više jeste putem oglasa na lokalnim televizijama ili tradicionalnom metodom raspitivanja u komšiluku.

Na aerodromu

Aerodrom u Nišu je, jednom rečju, mali, što je odlično, jer nikada neće biti prevelike gužve. Ali, i bez obzira na njegovu veličinu i manji saobraćaj u odnosu na druge, veće aerodrome, uvek se preporučuje da na aerodromu budete jedan i po, do dva sata pre leta.

Ako putujete Rajanerom do aerodroma Orio al Serio u Bergamu pored Milana, prvo što treba da uradite kad stignete na aerodrom jeste da se sa svojom putnom dokumentacijom – pasošem i odštampanom avionskom kartom uputite ka šalteru te kompanije. Vrlo je bitno da ne zaboravite da se čekirate onlajn i odštampate kartu (nije potrebno da bude u boji, važno je da se vidi bar kod) jer ako vam to, umesto vas, na aerodromu radi personal kompanije, koštaće vas mnogo, mnogo više. Naravno, možete da skinete aplikaciju Rajanera, čekirate onlajn i da se ne opterećujete oko papira.

Šalteri su na niškom aerodromu lako uočljivi i nema ih mnogo.

Ukoliko ste na nekom mnogo većem aerodromu, prvo što treba da uradite jeste da nađete ekrane, bimove ili televizore na kojima ćete se informisati o svom letu. Važno je da tražite departures ekrane (sa slikom aviona koji poleće) koji obaveštavaju o polascima, jer su tu negde i arrivals (sa slikom aviona koji sleće), koji izveštavaju o dolascima i mogu da izazovu opasnu paniku i frku, ukoliko tamo tražite svoj let jer ga sigurno nećete naći.

Na departures ekranima – ekranima sa polascima nađite airline– kompaniju kojom putujete, flight number – broj leta, time – vreme polaska, to – destinaciju do koje putujete, terminal– terminal (ukoliko ih ima više), counter ili check-in – broj šaltera na kojem se čekirate i status– stanje leta, koji može da bude cancelled – otkazan, on time – na vreme itd. Odatle odlazite na šalter na kome treba da se čekirate.

Check-in

Čekiranje znači provera ili prijava. Na šalteru za check-in će vam pregledati karte i pasoše, izmeriti kofere, u slučaju da ih imate i preuzeti ih za vas. Low cost kompanije (kompanije sa niskim cenama karata), konkretno Rajaner, omogućavaju putniku da putuje sa ručnim prtljagom do 10 kg i još jednom malom torbom – npr. ženskom i to je takozvani ručni prtljag koji ulazi u cenu karte. Ukoliko želite da ponesete veći kofer, do 20 kg, taj kofer morate platite (otprilike 60, 65 eura po povratnoj karti). Ukoliko je kofer teži od dozvoljene težine, nemojte brinuti, i dalje možete poneti sve, ali uz doplatu, koja varira od kompanije do kompanije i verovatno je sama doplata mnogo veća od cene karte. Ako imate neku pitu, kiflice ili nešto jestivo, možete to prevaditi u ručni prtljag, ako već nije pretežak ili, čak, sve to pojesti na licu mestu. Ukoliko ne želite da doplaćujete ili jedete pre polaska, bolje izmerite kofer kod kuće, čak i dva puta, pogotovu ako sumnjate da je neki član porodice, sa najboljom mogućom namerom, ubacio u kofer još nešto, da vi ne vidite. Inače, u ručni prtljag ili torbu- torbicu uvek možete da ponesete neki sendvič ili nešto za grickanje, ali ne i tečnost.

Što se tiče ljubaznosti osoblja na niškom aerodromu, ono uglavnom jeste vrlo ljubazno. Kažem uglavnom, jer, iako je ljubaznost na takvim radnim mestima, ne samo obavezna po profesionalnom kodeksu, već, zaista, prekopotrebna, jer su putnici uzbuđeni i pod stresom i jedan osmeh jeste bitan, svakako da ćete na svim aerodromima u svetu, pa, i u Nišu, naići na osoblje koje taj uslov ne može da ispuni. Ako primetite tu neljubaznost, iako znate da je to odraz neprofesionalnosti i loša slika koju aerodrom šalje u svet, nemojte se preterano tangirati niti ikome zameriti, svi mi, naravno neopravdano, dajemo sebi za pravo da nekad budemo drski na radnom mestu. Zato stavite te svoje kofere na traku tako da radnik može komotno, bez previše pomeranja, da etiketu zalepi i ne kolutajte očima. Ukoliko vas bole leđa ili imate neki drugi problem i ne možete da podignete kofer od dvadesetak kilograma, umesto da pravite scene i gunđate, bolje odmah zamolite nekog da vam pomogne i kulirajte. Kažem, nemojte nepotrebno deranžirati nervozne radnike, jer time nećete ništa postići, a nije ni kulturno da vi njima govorite šta je njihov posao.

Kad veliki kofer ode kroz traku, ne znamo tačno gde, vi se upućujete ka polascima (rekli smo, crtež aviona koji poleće na većim aerodromima, u Nišu piše jasno gde treba da idete za koji let. Uglavnom nema više od dva leta po satu, tako da ne postoji mogućnost da pogrešite).

 Check-in ili direktno gejt?

Glavni cilj čekiranja i štampanja karti onlajn do dva sata pre putovanja jeste smanjenje ljudske radne snage na aerodromima, a samim tim, i troškova kompanija. Žalosno, ali tako je. Pozitivna stvar u tome jeste mogućnost da putujemo brže i efikasnije, bez preteranog gubljenja vremena na raznim šalterima jer bi, u teoriji, sa odštampanom kartom i bez velikog prtljaga trebalo ići direktno na bezbednosnu kontrolu i odatle na gejt.

Međutim, u praksi nije baš uvek tako.

I u slučaju da imate samo ručni prtljag i odštampanu kartu, ponovo morate otići do šaltera kompanije, jer je to pravilo koje važi za sve putnike koji putuju sa pasošem zemalja koje nisu članice Evropske unije (npr. imate srpsko državljanstvo i putujete u Italiju). Isto pravilo važi i ako imate strano državljanstvo, a putujete u zemlje van Unije (npr. imate italijansko državljanstvo i dolazite u Niš), kao i u slučaju kad se iz iste ponovo vraćate u Uniju (npr. vraćate se iz Niša za Italiju). Ako imate strano državljanstvo neke od zemalja Unije, možete da putujete sa ličnom kartom, ne mora biti pasoš, ali ni tada ne možete direktno otići na gejt, već morate proći sve kontrole pre toga. Zato nemojte reskirati da vas sa nekih od narednih kontrola vraćaju na check – in i možda i izgubiti let, jer nemate neki pečat, i time nervirati i sebe i druge, nego u ovim slučajevima uvek idite i vi na šalter kompanije, kao i svi ostali putnici. Ako pored našeg državljanstva imate državljanstvo – pasoš i/ili ličnu kartu neke od zemalja Evropske unije, nije na odmet da prilikom putovanja imate dokumenta obe zemlje, jer nekad će nekom pasti na pamet da vam pored jednog pasoša traži i drugi ili drugu ličnu kartu, ako ništa drugo, iz radoznalosti, da proveri gde se vi to sve skitate i pečate kojih zemalja imate u pasošu.

 Bezbednosna kontrola

Kad smo se čekirali i rešili velikih kofera, idemo na bezbednosnu kontrolu. Jedna, a možda i dve šarmantne dame, koje stoje ispred trake kojom ručni prtljag odlazi na skener, (uglavnom jedna zagrli drugu i opušteno ćaskaju, ili sede iza šaltera), proveriće ponovo vašu kartu i pasoš, i ponovo, vrlo moguće bez osmeha. (Ukoliko ste na nekom velikom aerodromu i takvog personala nema, postoji mali aparat gde ćete skenirate bar kod sa karte. Vrlo je jednostavno, uostalom, videćete kako to radi neko ispred vas).

Zatim prolazimo kroz bezbednosnu kontrolu. Dame moraju skinuti sav nakit, marame, jakne i obuću sa debljom štiklom, platformom ili duboke čizme. Sandale, patike i cipele sa tanjim đonom, uglavnom se ne skidaju, osim ako vam to baš ne traže. Gospoda bi trebalo da skine sakoe, jakne, kaiševe i sve metalne stvari. Ako nosite tablet, fotoaparat, laptop ili neki drugi električni uređaj, morate ga pokazati i staviti u posebnu kutiju. Ženska torba takođe ide u posebnu kutiju. Stavite kozmetiku u neku torbicu, po mogućstvu providnu, negde pri vrhu, jer su kontrole u Nišu velike, (pa, skoro kao ni na jednom drugom aerodromu) tako da i nju, takođe, morate izvaditi iz prtljaga i skenirati ili samo pokazati na uvid. Nikako ne nosite tečnost, ni kreme u pakovanjima većim od 100ml. Ukoliko imate istrošenu pastu za zube u originalnom pakovanju od 200 ml, biće Vam oduzeta, zato nemojte reskirati sa skupim parfemima u velikim ambalažama, dezedoransima, uljima za kosu i sl. Kartu i pasoš nosite sa sobom i prođite kroz skener. Ako ste zaboravili da skinete neki metalni predmet, uključiće se alarm, tako da se morate vratiti i ponovo proći kroz skener ili možda biti podvrgnuti dodatnoj kontroli.

 Posle trake pasoška kontrola

Potrudite se da ne ,,zaustavite saobraćaj” i ne napravite haos dok čekate da vam stvari prođu kroz traku. Pokupite vaše stvari bez guranja i budite pažljivi prema tuđim. Ako treba da se obučete ili obujete, iza trake, a pre pasoške kontrole, postoje dva pomoćna stola. Najbolje je da se tu sklonite i spremite na miru. Ako ste morali da otvarate kofer, pa ste negde zaturili kartu i sad je ne možete naći, nemojte paničiti, tu je karta. Stavili ste je na sigurno mesto. Samo polako.

Na dva metra od trake nalazi se pasoška kontrola. Možda vas sačekaju i pitanja; ,,Gde putujete, zašto i koliko dugo ostajete?” (praksa koja je možda prema novoj politici o pravima putnika, suvišna). Baš u Italiji je moguće da vas pitaju i koliko para nosite, što ponovo nije u redu, jer niste u obavezi da prijavljujete sume manje od deset hiljada evra, a ne verujem ni da ste baš toliko ludi da nosite toliki keš sa vama, pa sve i da ga imate. Vlasti, naravno, imaju prava da vam kofer otvore i da vas pretresu, što bi se reklo i ,,do gole kože”, ali pitanja ove vrste su stvarno previše direktna i nekorektna prema putnicima. Ako ste, pak, dosta putovali i imate mnogo pečata u pasošu, možda vam carinici daju i neki simpatični komentar, a možda i ne. Ali ne zaboravite, ,,Doviđenja i srećan put” nisu obavezni! U pasoš će vam staviti pečat. Nemojte se smejati zbog pečata jer ako iz jedne zemlje Evropske unije putujete u drugu, nećete imati fizički dokaz u pasošu da ste u drugoj zemlji boravili (imaćete samo pečat zemlje ulaska u EU), osim ako se iz te druge zemlje ne budete vraćali u našu zemlju (pečat zemlje izlaska iz EU). Ako idete u Milano, pečat će vam biti stavljen u Nišu, jer izlazite iz naše zemlje, i u Milanu, jer ulazite u zemlju Evropske unije. Ako iz Milana idete u Barselonu, neće vam staviti pečat jer ste u Evropskoj zajednici, nema kontrole, osim ako se za Srbiju ne vraćate direktnim letom iz Barselone. Tek tada ćete u pasošu, kad budete izlazili iz Španiji, dobiti pečat te zemlje. Ako se iz Barselone vratite u Milano, nećete imati pečat koji pokazuje da ste u Barseloni boravili. Ako ste našeg porekla, živite u stranoj zemlji i imate dokumentaciju te zemlje (boravak ili nacionalnost) možete i to pokazati i time ćete, ako Vam nije do ćaske, jednostavno izbeći dotatna pitanja.

 Zanimljivost sa aerodroma u Nišu

Jedna zanimljivost vezana za niški aerodrom, jeste da, ukoliko želite da kupite flašicu vode na free shop-u, morate se odlučiti da li vodu želite piti na aerodromu ili u avionu. Ukoliko vodu pijete u avionu, ona će biti propisno upakovana u providnu plastičnu kesu. To znači da ukoliko ste žedni u tom trenutku i mislite da ćete kasnije, u avionu, ponovo ožedneti, morate kupiti dve vode, koja nije jeftina i švajcarske je marke i kvaliteta. Takva politika je logična, naravno, jer štiti prava kompanije koja vodu prodaje na aerodromu, kao i prava druge kompanije da u avionu prodaje svoju vodu i ostvari dodatnu on board zaradu. Generalno, ova praksa je neobična, ali svako brine o svom biznisu, tako da nema ljutiš, samo nemojte preterivati sa hranom pre puta da ne biste morali da se dodatno stavljate na trošak. (Prava je šteta što na našim aerodromima prodajemo tuđe, a ne naše brendove vode, ali, biznis je biznis).

 Kulturo, kulturo!

Kad dođe vreme za ukrcavanje – boarding, retko se prvo pozivaju putnici sa decom, posebnim potrebama ili stariji, što je zaista veliki propust i sramota, i ne samo aerodroma. Zato mi, kao pristojni putnici, uvek možemo da pogledamo oko sebe i budemo ljubazni prema drugima.

Po pravilu prvo ulaze putnici sa prioritetom. Naš mentalitet je takav kakav jeste, pa se vrlo često ulazi bez reda, a ovi, kao malo kulturniji, stranci nas gledaju, čude se, ali vrlo brzo uče i odmah primenjuju isti “briga me” sistem. To se ne događa u drugim zemljama ali i stajanje u red je odraz lične kulture i odgovornosti svakog putnika.

Pre ulaska u avion

Na većim aerodromima postoji mogućnost da sa gejta iz hodnik ulazite pravo u avion ili da vas ispred gejta čeka autobus koji vas vozi do aviona, u slučaju da je isti udaljeniji. Poslednjih godina Rajaner je dosta poboljšao uslove putovanja jer se nekad išlo i po petnaestak, dvadesetak minuta po pisti sa koferima, po kiši i snegu. U Nišu to nije problem jer je sve tu i nikakav autobus nije potreban.

I dalje nosite vaš ručni prtljag sa Vama do izlaska iz tunela, gde čekaju fini pomoćni radnici koji će preuzeti sve prtljage, tako da vi sada ne morate da podižete kofer i stavljate na pomoćna kolica. Kad na drugim aerodromima iz tunela idete pravo u avion, kofer ćete ostaviti ispred samog ulaska u avion, a ako do aviona stižete autobusom, onda ispred stepenica za ulazak. Pošto je Rajaner promenio politiku ručnih prtljaga, samo putnici sa prioritetom, koji se dodatno naplaćuje 6 evra po letu, mogu uneti ručni prtljag u avion. Ako se do aviona dolazi autobusom prioritet garantuje i mesto za sedenje. Ostali putnici uglavnom stoje, što i nije neka strašna stvar, jer su relacije kratke i te vožnje traju samo par minuta. Ako ne žurite na drugi avion, imate vremena da sačekate kofer, taj dodatak ne morate plaćati. Ako želite da prvi uđete u avion, da se ne gurate i da unesete ručni prtljag sa sobom, prioritet možete kupiti prilikom kupovine karte ili kasnije, kao dodatnu uslugu na već kupljenu kartu i do 2 sata pre leta.

Najzad ukrcavanje!

Moguće je da će vam na samom ulayu u avion  još jednom zatražiti pasoš i kratu (i to bi bila peta provera), a kad uđete u avion, onda je to to.

Srećan put i uživajte u daljem putovanju!

O blogu

Mladi ljudi danas itekako putuju svuda po svetu, čak i do najudaljenijih i nekada nezamislivih destinacija. Svi kupuju karte i čekiraju se onlajn, menjaju avione, perfektno govore bar engleski, a onda i više stranih jezika, i sve je to deo modernog života i društva. Međutim, bez obzira na to da li živite u Srbiji ili u inostranstvu, u bogatoj ili siromašnoj zemlji, i dalje je više onih, čak i među mladima, koji nisu bili u prilici da “lete”. Razlozi za to mogu biti različite prirode, uglavnom finansijski, mada nekada može da dominira i nedostatak interesovanja i motivacije. Ima slučajeva u kojima ne fale ni novac ni volja za putovanjem, već je prevozno sredstvo glavni problem, a ima i slučajeva kada ljudi uopšte ne žele i ne vole da putuju ali su na to primorani jer je to jedini način da vide svoje najmilije u inostranstvu. Mnogi se plaše novine više nego samog letenja i zato je ovaj blog posvećen njima, našim roditeljima, strinama i tetkama, pre svega, a zatim i prijateljima i svim mladim ljudima koji se spremaju na put, kako bi se malo opustili i uživali u putovanjima od početka do kraja.

Blog ,,Iz Niša u svet – priručnik za strine i tetke” nastao je kao spontani, neprofesionalni, ali korisni, turistički vodič kroz zemlje i gradove u inostranstvu. Namenjen je specijalno onima koji ne putuju često, kako bi se lepo snašli ukoliko putuju sami i bez poznavanja stranog jezika. Može biti interesantan i onima koji putuju i žele da uporede svoja iskustva sa mojim, kao i onima koji žele da mi ukradu protagonizam, da se čude mojim iskustvima, negiraju sve što kažem da bi onda jedva dočekali da pričaju o sebi. Takođe je namenjen i radoznalim čitačima blogova, kompulsivnim i svim ostalim čitačima, mojoj majci, rođacima i prijateljima, od kojih će se neko, nadam se, u nečemu i složiti sa mnom i iskoristiti i primeniti neke od mojih saveta. Sve što pročitate zasnovano je na subjektivno doživljenim činjenicama, ništa nije izmišljeno, ali nekad jeste malo preterano i sa dozom ironije da bismo se malo i nasmejali. Blog bi trebalo da bude informativno – zabavnog karaktera sa pojedinostima sa određenih aerodroma i destinacija, a možda naiđete i na neku informaciju koju niste znali, a nije loše da znate pre puta. Sigurno nećete dobiti baš sve moguće detalje o određenom gradu ili zemlji, zahvaljujući kojima ćete se kasnije dočekati kao ‘mačka na nogama’ u slučaju nekih nepredvidivih situacija, ali i bolje što je tako, jer uvek ostavljate sebi mogućnost za nove i drugačije, svoje lične doživljaje koje možete podeliti sa nama ili sa svojim sestrićima i unucima i slatko se nasmejati nečemu što u datom trenutku nije bilo nimalo prijatno.

Uživajte u čitanju i putovanjima i pratite moj blog.