PORTUGAL

Portugal se poslednjih godina izborio za jedno od najviših mesta na listi najatraktivnijih turističkih destinacija u Evropi. Iako je Lisabon i dalje najposećeniji, sa četiri i po miliona turista godišnje, sve veća zainteresovanost javlja se za Porto i druge manje gradove, pa čak i ostrva.

NEKAD I SAD

Vrlo je lepa i iznenađujuća činjenica da naš narod voli ovu zemlju, premda o njoj malo zna, što je donekle i logično, budući da političko-ekonomska i kulturna veza između naše zemlje i Portugala, doskora, gotovo da nije postojala.  Jeste portugalska ambasada, zaista, vrlo lepo, godinama promovisala portugalsku kulturu po poznatim beogradskim klubovima i jeste bilo naših pojedinaca, uglavnom intelektualaca, koji su, i pre toga, iz Portugala ili možda više iz Brazila donosili književnost, muziku i serije kojima su mogli da kulturno obogate i oplemene ljude, ali to nije bilo dostupno svima i nije bilo dovoljno da se naše dve kulture otvore jedna prema drugoj i zbliže.

Međutim, pre nekih petnaestak-dvadesetak godina, u Srbiji je pokrenuta inicijativa za prezentaciju Portugala kroz promociju portugalskog jezika i kulture, što je podstaklo ambiciozne turističke agencije da počnu da organizuju turistička putovanja po povoljnim cenama, a to je nas, kao narod koji voli da putuje svetom i upoznaje nove zemlje i kulture, motivisalo da još više istražujemo i da se više interesujemo za ovu zemlju.

Bez obzira na to što političko-kulturna veza, ako se ne varam, ni dan-danas, nije uspostavljena, definitivno se mnogo toga uradilo u pogledu kulturne saradnje, pa se portugalski jezik danas uči na Filološkom fakultetu u Beogradu, mladi prevodioci prevode velika portugalska i brazilska imena na naš jezik, stvaraju se muzičke grupe i pozorišne predstave koje neguju fado i druge važne elemente ove kulture i Portugal nam nije više tako stran ni dalek, kao nekada. 

DEKADENCIJA

Poznato je da je Portugal bio veliki osvajač i bogata zemlja. Međutim, zbog društveno-političkih problema i čestih ratova njegova istorija značajno počinje da se menja u XIX veku i takvi prevrati dovode do procesa konstantne dekadencije, na kojoj istoričari, kritičari, političari, pa i turisti, danas posebno insistiraju kada opisuju generalno stanje zemlje.

OD DIKTATORA DO ŠMEKERA

Prošli vek im baš nije bio sjajan jer su, kao i Španci, pretrpeli fašizam i diktaturu koja je trajala 48 godina i koja je potpuno uništila zemlju. Ulaskom u Evropsku uniju 1986. dobili su mnogo, ali su mnogo i izgubili, posebno promenom portugalskog eskuda u evro.  Kako Portugalci žive danas, to samo oni znaju, ali deluju srećno, iako spadaju u zemlje Evropske unije sa nižim standardom. Činjenica je da su socijalisti u duši i da im ovaj sistem prija jer isti već dugo glasaju i ne manifestuju se protiv njega. A i nema razloga za to kad su upravo oni doveli jeftine avio-kompanije i svakodnevno privlače ljude iz čitavog sveta, a pritom, stalno grade i sređuju zemlju i, što je vrlo bitno za srednju klasu, šmekerski troše pare na kulturu. U prilog tome govori i nedavno održana izložba Aniša Kapura u Portu, samo jedna u nizu značajnih. Naravno, nekada se dogodi da izložena dela ne ispune velika očekivanja posetilaca koji, zaista, dolaze iz svih krajeva sveta samo zbog jedne izložbe ili možda jednog koncerta, kojih je, takođe, mnogo, ali poštuje se taj trud i to što se takve manifestacije održavaju baš u Portu ili nekom selu pored Lisabona, a ne u Parizu, Njujorku i, svakako, ne u Beogradu. Umetnost je u Portugalu dostupna svima, vrlo često je besplatna ili su cene simbolične.

NACIONALNA KUHINJA I OBIČAJI

BAKALAR

Portugalska kuhinja je odlična. I oni, kao i mi, vole velike i obimne porcije. Uspeli su da od bakalara, koji uvoze iz Norveške, naprave svoje nacionalno jelo i spremaju ga u svim oblicima. Ako volite ribu, ne možete pogrešiti u izboru bilo da jedete bakalar sa povrćem, pirinčem, lukom i maslinovim uljem, jajima ili prilozima po izboru, bilo kuvani, pečeni, prženi, pohovani, na žaru, nećete se pokajati jer je to uvek fantastično spremljeno, bez izuzetaka. Meso je kvalitetno, a svinjsko meso se vrlo često servira sa kriškama limuna, što je za mene bila potpuna novina. Podrazumeva se, korisna. Posebno vole pečenu piletinu koja je ukusna i jeftina.

NE GRICKAJTE PRE JELA!

Ako jedete u nekom restoranu, obavezno ćete, dok čekate piće i hranu koju ste naručili, biti posluženi nekim predjelom. Ako se poslužite, to će vam se na kraju uključiti u račun i povećati njegov iznos za nekih desetak evra, recimo. Nije kao u Španiji, gde se aperitiv služi gratis. Ako se ne poslužite, jer to niste naručili i niste u obavezi, konobari će vas ljubazno pitati da li nešto od toga želiti i skloniti sa stola sve što vam nije potrebno. Hleb je vrlo ukusan i uglavnom služe pogačice, vrlo često integralne, koje su još bolje.

VERDE I BRANCO

Sve od slatkiša je izvanredno, posebno kroasani i peciva sa kremama od vanile i čokolade. Majstori su za mus od čokolade ili manga. U Portugalu još uvek, bar na severu, možete kupiti kafu koju melju u starim i velikim mlinovima i pakuju na licu mesta. Ako volite kafu, prva kafa je uvek prejaka ali su sve ostale ‘najbolje do sada‘. Ako ste ljubitelji vina, probajte vinjo verde (vinho verde ) koje odlično prati laganiju hranu ili malo jače vinjo do Porto (vinho do Porto), koje u sebi sadrži brendi. Dame neka uživaju u beloj sangriji (sangria branca).

LJUDI I ĆUDI

BRKATE ŽENE

Portugalci su pristupačni i ljubazni. Uopšteno govoreći, iako su ljudi specifične građe i crta lica, jer su se mešali sa različitim narodima, lepi su i zgodni. Imaju  tamniji ten i prelepe, crne jake kose. Portugalke prati glas da su ‘brkate žene’. Možda se taj ukras na ženskom licu više primećivao nekada; danas većina žena uredno sređuje brkojle, iako ne sređuje ruke, ali to nije važno jer ne postoji imperativ lepote i nege kao kod nas. Za razliku od njih, muškarci, iako ponekad sa spojenim obrvama, mnogo više brinu o fizičkom izgledu pa, i u kasnijim godinama, mnogo, mnogo bolje izgledaju od naših teča sa stomačićima i zaliscima već u kasnim dvadesetim.

UMETNOST I UMETNICI

Generalno su talentovan narod i slobodno se može reći da su dali svoj doprinos svetskoj kulturi, najviše, rekla bih, muzici i književnosti.

FADO

Čuveni fado, (fado- sudbina) je muzički žanr koji je zaštićen kao kulturno dobro Portugala i predstavlja njihovu nacionalnu muziku. Izvodi ga jedan glas, u većini slučajeva, ženski, iako ima i muških fadista, uz pratnju španske gitare, koju zovu ‘viola’, ili portugalske gitare sa 12 žica. Muzika je vrlo emotivna a tekstovi opisuju patnju žena koje su izgubile muževe na moru i ostale same. Oni mogu biti i ljubavni i rodoljubivi, a neretko pevaju o kiši, radu, životu i sudbini uopšte i uvek sa puna plača i nostalgije za nekim prošlim vremenima. Iako se fado svira i peva u kafanama tj. tavernama, izvodi se u potpunoj tišini, bez pevušenja, bez igranja, ali je dozvoljeno da se fadista povremeno pozdravi i nagradi aplauzom. Možda se, upravo zbog toga, fado uzdigao na neka vrstu kulturno-umetničkog događaja koji se prati i u kome se uživa i nije pogodan za impulsivnu i ekstrovertnu patnju, tipičnu za naše kafane. Najpoznatija pevačica fada bila je Amalija Rodrigeš (Amália Rodrígues), a van zemlje najveći uspeh postigla je Mariza (Mariza). 

SARAMAGO I TIAGO

Portugalsku književnost obeležio je Kamoiš (Luís de Camões), pesnik i književnik iz XVI veka, koji je, pored soneta, zabeležio prekomorska putovanja i osvajačke avanture Portugalaca i bio jedan od najznačajnijih stvaralaca na portugalskom jeziku. Fernando Pesoa (Fernando Pessoa) je brilijantni pesnik i pisac koji je obeležio, ne samo nacionalnu, već i svetsku književnost XX veka, a iz savremene književnosti, takođe, samo nešto kasnije, izdvaja se neizmerno talentovani, vanserijski i drugačiji, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Žoze Saramago (José Saramago).

Dejan Tiaga Stefanović, arhitekta, prevodilac i književnik, preveo je Andrića na portugalski i Saramaga na srpski. On piše na oba jezika i vrlo je lep osećaj kad je prva knjiga koju ugledate u najboljoj knjižari, ne samo u Lisabonu ili Portu, već i u manjim gradovima, baš njegova.

OPASNA MARIJA

Portugalci imaju dugu pozorišnu i kinematografsku tradiciju i mnogi njihovi reditelji i glumci nagrađivani su na međunarodnim takmičenjima. Marija de Medeiroš (María de Medeiros) je, po priznanjima, jedna od najboljih i najautentičnijih portugalskih glumica. Sarađivala je sa Tarantinom i drugim poznatim rediteljima.

MARKIZ-CAR

U portugalskoj arhitekturi mogao bi se izdvojiti kao potpuno drugačiji tzv. ‘Pombalinov stil’ (estilo pombalino) koji je dobio naziv po markizu od Pombala. Posle velikog zemljotresa 1755., tsunamija i požara, počela je ozbiljna rekonstrukcija Lisabona koja je potpuno promenila renesansni izgled grada. Sve zgrade bile su ojačane antiseizmičkim sistemom, što je bila potpuna novina tog  vremena. Portugalci su sve  stambene zgrade pravili van grada i zatim transportovali do odredišta u delovima, zbog čega se smatraju prvim graditeljima montažnih ili prefabrikovanih stambenih prostora. Sve su zgrade bile strukture sa najviše četiri sprata sa dekorativnim detaljima na fasadama, najčešće keramičkim pločicama najlepših mogućih dezena.

NAJLEPŠI MOZAICI

Novi stil zgrada nametnuo je novi stil ulica pa su, sredinom XIX veka, svi veći trgovi bili presvučeni crno-belim kockama nepravilnog oblika koje su, kontrastom, stvarale najlepše mozaike, karakteristične samo za Portugal i zemlje u kojima su vladali.

ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA

Portugal ima oko deset i po miliona stanovnika. Osim u Lisabonu i Portu, dosta toga interesantnog može se videti u manjim gradovima, pa i selima sa dve-tri hiljade stanovnika.

PORTO

Porto (porto–luka) je jedan magičan grad sa posebnom energijom. Mnogo je istorijskih i još više kulturnih znamenitosti koje se u njemu mogu videti. Budući da je nekadašnje ribarsko naselje, ribarski mentalitet obeležio je izgled grada i običaje ljudi. Za Porto su karakteristične stare, tesne kuće u centru grada, koje su nekada simbolično farbane veselim i toplim bojama kako bi, bar na neki način, ulepšale dane porodicama koje iščekuju svoje ukućane sa mora i kako bi njima, ribarima povratnicima, bile prve radosti koje bi ugledali pri povratku. 

MANJI GRADOVI

Severnije od Porta, nalazi se Braga, nekadašnji veoma moćni centar katoličke crkve, najveći konkurent Santjagu de Komposteli u Španiji. Vrlo je lep i dinamičan grad, poznat po religioznim događajima među kojima je najznačajnije slavlje u čast Svetom Antoniju.

Južnije od Porta nalazi se Aveiro koji je zbog kanala dobio naziv ,,Portugalska Venecija”. Art nouveau preuzeo je fasade ovog grada, pored prepoznatljivog portugalskog stila (belo -žuto-plave kuće, kuće ofarbane jarkim bojama ili sa fasadama ukrašenim keramičkim pločicama). U okolini su poznate plaže od belog peska sa dinama gde mnogi Portugalci odlučuju da provedu svoje letnje odmore.

Koimbra (Coimbra) je srednjevekovni i univerzitetski grad, istorijski veoma značajan za Portugal jer je nekada bio i prestonica zemlje.

GLAVNI GRAD

Lisabon (Lisboa), jednostavno, ili obožavate ili vam se nimalo ne dopada. Grad je posebno popularan zbog pristojnih cena, velike kulturne ponude, plaža na manje od pola sata od grada vozom, izuzetne gastronomije i simpatičnih ljudi. Moguće je da zbog starijih, nerenoviranih zgrada ne ostavi utisak čistog i modernog grada ali upravo je u tome njegov šarm.

Turistička atrakcija jesu i žuti tramvaji kojima svi turisti žele da se  provozaju i panoramski razgledaju grad, nekad i po svaku cenu, pa je takav prizor smešan kad ih vidite leti tako svojevoljno načičkane i poluonesvešćene u malom tramvaju. Za Lisabon vam treba dobra kondicija jer su turistička naselja na uzbrdicama. Ako se penjete, nikada ne hvatajte prečice stepenicama , to je još gore.

OKOLINA LISABONA I JUG

Ne treba propustiti naselje Belem (Belém) u predgrađu Lisabona, ni gradove poput Kaškaiša (Cascais), Eštorila (Estoril), Sintre (Sintra) do kojih se za 20-30 minuta stiže vozom.

Mnogo je malih mesta u okolini Lisabona sa prelepim plažama na Atlantskom okeanu u kojima najviše uživaju surferi jer je za obične plivače hladno.

U najjužnijem delu zemlje nalazi se regija Algarve i gradići Albufeira, Karteira, Vilamoura ili Lagoš (Lagos), rezervisani za noćni život i zabavu.

OSTRVA

Najegzotičniji deo Portugala jesu dve autonomne regije: Madeira i Asoreš (Região Autónoma da Madeira i Região Autónoma dos Açores) koje čine grupe naseljenih i nenaseljenih ostrva vulkanskog porekla. Obe regije pripadaju Evropskoj uniji ali kao ‘ultraperiferne regije’. Madeiru čini ukupno 6 ostrva od kojih su najpoznatija naseljena ostrva Madeira i Porto Santo, dok Asoreš čini 9 ostrva nasred Atlantskog okeana i interesantno je da epitet glavnog grada Asoreša dele tri grada: Ponta Delgada, Orta (Horta) i Angra do Eroizmo (Angra de Heroísmo). Madeira je, pored prelepih predela, poznata po flori i fauni, a odatle je iznikla i čuvena cvećka Kristijano Ronaldo.

NEMA LETOVA

Iz naše zemlje još uvek nema direktnih letova do Portugala ali to za prave putnike ne bi trebalo da bude nikakva prepreka. Ako raspolažete vremenom i imate mogućnosti da svoj odmor uskladite prema jeftinim kartama i u sopstvenoj režiji, direktne letove do Porta možete naći iz Budimpešte i Temišvara i vrlo povoljno. Iz Niša možete stići u ceo svet, pa i u Porto ako presedate u Bergamu, Beču, Berlinu itd. Karte su uglavnom jeftine, osim oko nekih značajnijih datuma, kad cene avio-prevoza uvek skaču.

Portugalom možete putovati kolima i nije skupo iznajmiti auto ali treba izdvojiti malo više novca za putarine. Druga, opuštenija opcija i avantura može biti putovanje vozom, koje malo duže traje ali vas ne umara.

Kako god i gde god da putujete po Portugalu, svojoj kući vratićete se puni utisaka, energije i suvenira i sigurno ćete poželeti da ovu zemlju još nekom prilikom vidite.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *