Znamenitosti Milana

Najlepše znamenitosti grada Milana možete videti dok šetate i uglavnom su gratis ili jeftine. Ukoliko niste pasivni turista, želite da saznate nešto više o kulturi i umetnosti, (iako Milano prati fama industrijskog grada, sa ne tako bogatom kulturnom istorijom u poređenju sa drugim italijanskim gradovima, što nikako ne može biti tačno), u Milanu ima toliko toga što treba videti i doživeti, nešto, naravno, uz malu doplatu, da će vam, ma koliko god da u gradu često boravite, uvek ostati još neka galerija ili muzej koje treba posetiti.

Duomo

Razgledanje grada najbolje je započeti jednom od najvećih i najlepših gotičkih katedrala u Italiji i svetu, a to je Duomo, katedrala koja se nalazi na Trgu Duomo (Piazza del Duomo), koji je dobio ime po njoj. Gradnja katedrale počela je u XIV veku u čast teritorijalne ekspanzije porodice Viskonti, (porodica koja je vekovima vladala Milanom i koju je smenio Frančesko Sforca, koji, takođe, Italijanima ostavlja bitne znamenitosti u amanet), od belog je mermera i veoma specifične boje, sa karakterističnim stubovima, ukrašenim statuama i ornamentima, a unutar katedrale nalazi se statua Svetog Bartolomea, zaštitnika grada Milana. Za ulazak u krstionicu i riznicu morate kupiti kartu, što vam lično ne savetujem, osim ako niste baš specijalno zainteresovani za temu, ali ono što je svakako preporučljivo jeste terasa katedrale sa koje možete uživati u fantastičnim pogledima, posebno ako ste ljubitelj arhitekture i umetnosti generalno. Red za ulazak je uglavnom veliki, nekad skoro i do Torina (Ulice Torino, ne grada) i ukoliko želite da se popnete liftom, cena je trinaest evra, a možete se popeti i pešice, stepenicama, po ceni od osam evra.

Piazza del Duomo

Već tu na samom trgu, pažnju će vam privući palate sa nezaobilaznim italijanskim lukovima (Palazzi dei portici – Settentrionali e Meridionali), spomenik kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emanuele II) na sredini trga i druga zdanja i građevine izuzetne arhitekture i iz različitih perioda, a koje pored istorijskog, imaju i kulturni i umetnički značaj i danas su uglavnom sedišta državnih institucija.

Odatle možete krenuti ka elegantnom trgovačkom centru (Galleria Vittorio Emanuele II) iz XIX veka, u kome se nalaze ekskluzivne prodavnice i nekoliko restorana, gde uglavnom sede stranci, a manje Italijani. Ova galerija značajna je po visokoj staklenoj kupoli i mozaicima koji predstavljaju četiri kontinenta Aziju, Afriku, Evropu i Ameriku, a tu je i čuveni mozaik bika koji po tradiciju donosi sreću onome ko uspe da se zatvorenih očiju okrene 360 stepeni. Ako niste baš vični u tome, samo zatvorite oči i zamislite da ste napravili krug.

Piazza della Scala

Iz galerije izlazite na Trg Skala (Piazza della Scala), sa vrlo prijatnim ambijentom. U centru je statua Leonarda da Vinčija, a okolo su klupice gde možete da malo odmorite, pojedete parče pice i posmatrate ljude. Odmah preko puta nalazi se Teatro alla Scala, čuvena Milanska skala, pozorište u kome se izvode najznačajnije opere i dela klasične muzike u svetu. Ako zbog svetske popularnosti ove ustanove očekujete da vidite neku raskošnu palatu, po fasadi nećete ni primetiti da je upravo to Skala, čak ćete se možda i pitati koja je uloga te polukomunističke zgrade u samom centru Milana (koji inače nikada nije bio komunistički), ali je zato njena unutrašnjost posebna i od izuzetne važnosti zbog jedinstvene akustike. Samo pozorište nećete moći da posetite ako nemate kartu za neki koncert, balet ili operu, ali ako hoćete da vidite predvorje i muzej u kojima su izložene kolekcije slika, biste, garderoba i detalji koje operski pevači koriste na sceni, možete to učiniti za sedam evra. Ako želite da ispratite i neki događaj, volite klasičnu muziku, repertoar je stvarno impresivan, cene se kreću od trideset četiri do trista evra, u zavisnosti od mesta, ali to ste, dragi ljubitelji klasične muzike, nadam se, mogli da očekujete.

Quadrilatero della moda

Kad ste već tu, možete prošetati do kvarta Quadrilatero della moda gde ljubitelji mode i troškarenja nikako ne bi trebalo da propuste Ulicu dela Spiga (Via della Spiga), Montenapoleone (Via Montenapoleone), Manconi (Via Manzoni) i Korso Venecija (Corso Venezia), u kojima se nalaze prodavnice svih najpoznatijih i najskupljih svetskih brendova. Ako, kao većina ljudi, kod nas i u svetu, niste navikli da potrošite nekoliko hiljada evra na garderobu i obuću, onda, pre nego što odete u šetnju tim delom grada, popite neko žestoko pićence i cene će Vam biti smešne, a ako ne pijete, a hoćete da sačuvate srce, bezbedni ste jedino ako se previše ne približavate izlozima. Cena jedne torbe može biti veća i od godišnje bruto plate profesora u srednjoj školi u Srbiji.

Brera

U blizini se nalazi i kvart Brera, na koji su stanovnici Milana veoma ponosni, verovatno zato što tako modernom gradu daje malo starog italijanskog šarma. Brera je poznata po malim, ali prodavnicama sređenim sa stilom i ne tako brojnim, kao što to Italijani kažu, kafićima i restoranima. Lepa je Brera, moderna i čista, sa tipičnom italijanskom stambenom arhitekturom (žute, zelene i narandžaste fasade) sa velikim drvenim, starinskim ulaznim vratima, ali restauriranim i blistavim, sa prelepim saksijama i negovanim cvećem ispred samih ulaza i na balkonima, sređenim restoranima sa kariranim stoljnjacima na stolovima za dvoje (doduše, previše načičkanim, ako volite komoditet i intimu, možda ne bi bili po vašem ukusu), a mocarela i bosiljak mirišu na sve strane; pravi pravcati italijanski duh i ambijent za uživanje. Mnogi opisuju Breru kao ,,luksuznu, boemsku četvrt”. Svako na različit način doživljava luksuz i boemiju, ako se te dve stvari uopšte mogu spojiti. Ja zamišljam srpske boeme iz XIX veka kako u kafanama vode intelektualne razgovore uz muziku i vino, crtaju i pišu poeziju, pa mi se možda zbog toga čini da, iako prelepa i luksuzna, Brera nije boemska, bar ne u mojoj interpretaciji te reči.

Pinacoteche

U Breri se nalazi čuvena Galerija u Breri (Pinacoteca di Brera), u kojoj blistaju slike majstora od Rafaela i Tintoreta, preko Karavađa, zatim Modiljanija, do Karla Kara i mnogih drugih, i smeštena je u istoimenoj palati (Palazzo di Brera) čiji je ulaz slobodan i lako ćete je prepoznati jer su njena teška ulazna vrata skoro uvek otvorena. Poseta Galeriji, koja je ponedeljkom zatvorena, kao i uglavnom sve druge galerije i muzeji, ne samo u Italiji, nego i u svetu, plaća se i cena ulaznice je deset evra. Ako volite slikarstvo, odite i do Ambrozijanske galerije (Pinacoteca Ambrosiana), gde možete videti i Biblioteku i Muzej po ceni od petnaest evra, a mlađi od 18 i stariji od 65 godina imaju popust. Sa istim razlogom možete posetiti i Museo Poldi Pezzoli, zatvoren utorkom i cena je deset evra po osobi, mada je muzej malo dosadniji.

Castello Sforzesco

Za nekada zamak, a danas Muzej ,,Sforcesko “(Castello Sforzesco) trebaće vam malo više vremena ako stvarno želite da sve obiđete i vidite sve muzeje i sale u njemu. Ako ne platite kartu od osam evra (cena je smanjena, jer su neke sale u procesu restauracije, npr. Leonardova, i ne mogu se videti) ili deset evra (u svim ostalim redovnim posetama), zamak će vam biti dosadan, jer nećete videti ništa posebno ni interesantno; ima malo klupica, ali nema hladovine, tako da ne možete ni da se pošteno odmorite.

I ako niste ljubitelj umetnosti, što je moguće i opravdano, sigurna sam da ćete u Muzeju primenjenih umetnosti, muzičkih instrumenata i Muzeju nameštaja ili, možda, u Arheološkom, Praistorijskom i Muzeju posvećenom Egiptu naći nešto po vašem ukusu i interesovanjima, a ako jeste, neka vam ovo bude obavezna poseta, zaključno sa Mikelanđelovim poslednjim delom Pietà Rondanini i aktuelnim izložbama u galeriji zamka.

Ako vas ni to ne zanima, ispred zamka je fontana, koja je prelepo osvetljena noću i ako nije leto i nema komaraca, tu možete provesti lepe trenutke.

Parco Sempione

Kad obiđete zamak, izlazite na Park Sempione (Parco Sempione) koji je ogromne površine i pravo je osveženje ili oaza za grad sa visokim stepenom zagađenosti vazduha poput Milana. Park je u proleće najlepši, naravno, ne samo zbog prirode, već zbog ambijenta, jer svi ljudi tada izlaze u šetnju ili leže i uživaju na travi dok slušaju koncerte i zabavljaju se (na tome im inače ne zavidimo jer i mi isto tako koristimo naše parkove, pogotovu one u centru grada). Ako usput i ogladnite, a hoćete, ako obilazite ceo zamak, na samom izlasku iz zamka, a ulasku u park, sa leve strane nalazi se mala trafika sa tipičnom italijanskom brzom hranom, sendvičima, fokačama i picama, gde za 3-4 evra možete kupiti one italijanske sendviče sa hrskavim hlebom, italijanskom pršutom i sirom, ili sa pečenicom, mocarelom i svežim paradajzom, koje vam još i malo zagreju u pećnici i… Šta dalje da vam kažem? Nađite vašu klupicu, probajte i doživite ukuse Italije. Sa desne strane prodaje se sladoled, pošteno, i nije neki izbor, ali prija posle sendviča.

Arco della Pace

Ako volite ekskluzivnije varijante, kad prođete Kapiju mira (Arco della Pace), najznačajniju od četiri građevine u parku, naići ćete na trg sa koga se račvaju mnoge ulice (koje turistički gledano i nemaju neki poseban značaj, tako da odatle možete nazad ili da iz neke od njih hvatate prevoz za vaše odredište), a u njima su brojni kafići i restorani, gde uglavnom Italijani, ne turisti, vole da sede i jedu, gde konobari znaju imena svojih klijenata i kakvu kafu piju posle ručka i tu možete, ako je lepo vreme, da na nekoj terasici imati vrlo lep obrok, picu, pastu, salatu, pa čak i ribu i meso, sa flašom vode i kaficom koje ulaze u cenu, za 10 do 15 evra po osobi. Ako ne pojedete sve, ne stidite se da pitate da hranu ponesete, oni će vas pitati i kako želite da vam je upakuju.

Via Torino

Kad se ponovo vratite na Trg Duomo, Ulicom Torino, koja je poprilično dugačka, možete razgledati skupe i manje skupe prodavnice italijanskih brendova, moderne i poslovne, ali i stambene zgrade u raspadu, prodavnice sa lepo sređenim izlozima i stare prodavnice čiji se izlozi ne vide od prašine. Ako ste ponovo gladni, možete nešto čalabrcnuti usput jer ima mnogo pekarica u kojima se prodaje pica na parče, koja je fenomenalna, svakako, ali ipak, i dalje, to nije ona prava italijanska pica, ona, koju Džulija Roberts jede u Napulju u filmu ,,Jedi, moli, voli” i zato, prvo pogledajte film, ako već niste, a onda, ako vidite da se negde služi baš takva pica, odmah sedajte, možete jesti i rukama i ne mislite na kalorije.

Dok šetate, naići ćete na stubove Svetog Lorenza i na Ticijanova vrata i, ako volite religiozni turizam, na brojne crkve, prepune zlata, statua, slika, figura, pa čak i tapiserija, koje mogu biti interesante, a mene je posebno oduševila kupola kapele Portinari (Capilla Portinari), koja se nalazi u produžetku basilike Svetog Eustorđa (Basilica di Sant’Eustorgio), rađena po ugledu na Bruneleskog, koja impresionira bojama i sigurno je potpuno drugačija od svih kupola koje ste do sada videli.

Leonardo Da Vinci

Kad smo već kod toga, treba posetiti i crkvu Santa Maria della Grazia u kojoj se nalazi Leonardova ,,Poslednja večera” ( Il Cenacolo) na kojoj je maestralno oslikan trenutak u kome Hrist objavljuje da je izdajnik među njima, na veliko iznenađenje apostola. Najbolje je da ulaznice, koje koštaju dvanaest evra, rezervišete online, posete su organizovane u malim grupama, svaka traje petnaestak minuta i nije dozvoljeno slikanje.

U blizini crkve nalazi se Nacionalni muzej nauke i tehnike (Museo Nazionale della Scienza e della Tecnologia “Leonardo da Vinci”), ulaz je deset evra, a muzej je vrlo interesantan, čak i za decu. Tu ćete se posebno iznenaditi i oduševiti genijalnošću Leonarda da Vinčija i taj muzej treba i vredi posetiti. Kad smo već kod Leonarda, ceo Milano posvećen je ovom maestru iz Firence i njegovim delima, jer je tu proveo dvadeset godina svog života i zaslužan je za milansku renesansu, tako da, ako volite da kažete da ,,putujete i da ste proputovali pola sveta”, onda dobro znate da takav stav morate opravdati znanjem koje stičete na takvim putovanjima, pa nemojte otići iz Milana, a da ne vidite nešto od onoga što je on ostavio ne samo Italiji, već i čovečanstvu.

Navigli

Deo grada poznat kao Navilji deli se na Veliki Naviljo (Naviglio Grande) i Naviljo Paveze (Naviglio Pavese), gde mladi ljudi u Milanu izlaze na piće ili sladoled. Naviljo Grande je značajan zbog veštačkih kanala kojima se prevozio mermer za izgradnju katedrale, a u projektovanju kanala učestvovao je i sam Leonardo. Kanal je povezan mostićima, a sa obe strane nalaze se restorani, picerije, kafići i poslastičare i ako idete na pićence posle šetnje, odlučite se za jedan spritz, koji uglavnom košta sedam evra, (alkohol jeste malo skuplji), ali dajte sebi oduška jer stvarno prija, pogotovo one pijane, debele masline. Ako ne pijete alkoholna pića, onda se častite kanelonima, briošima – pogačicama ili krofnama punjenim sladoledom po vašem ukusu, sladoledima (kugla je dva- dva i po evra najviše, ali kakav sladoled!) ili ponovo nekom picom itd.

Noćni život

Kad je reč o izlascima i noćnom životu, Italijani se provode, ali ne kako mi to očekujemo. Ima dosta lokala, a njihov noćni život svodi se na večeru sa prijateljima, šetnju ili piće i na kraju, odlazak u diskoteke, koje su uglavnom van grada ili klubove u gradu. U zavisnosti od vrste muzike koju volite, vašeg raspoloženja, društva i namera s kojim ,, idete u život”, glavne zone za izlazak jesu Navilji, Brera i Sempione i tu ćete naći klubove za provod, po svačijem ukusu.

Arrivederci

Milano je prevelik grad i uvek je premalo vremena da ga u potpunosti upoznate. Zato se potrudite da šetate što više, i ne samo po najužem centru grada, jer ćete tamo naleteti na sve osim pravih Italijana iz Milana, već skitajte svuda kako biste stvorili nekakvu generalnu predstavu o tome kako Italijani sa severa žive, gde se kreću i kako se oblače i to je, valjda, svrha putovanja. Vrlo je bitno da imate udobne cipele, dobro društvo, nije vam potrebno ni toliko para da se lepo provedete, bitno je da nešto novo vidite i da znate šta ste videli, da obogatite sebe tim iskustvom.

Posle svih sladoleda, koktela i pica koje ste pojeli za ovako kratko vreme u Milanu, vreme je da se kaže ,, Arrivederci“. Posle Milana dobro će vam doći šetnja po Bergamu. Nadam se da ćemo najzad odložiti zimske stvari i da će posle ovih ludih vremenskih promena najzad početi pravo leto i zato se bacajte na dijetu jer idemo u Španiju na more.