KAŠKAIŠ

Kaškaiš (Cascais) je primorsko mesto sa trideset hiljada stanovnika, udaljeno samo dvadeset pet kilometara od Lisabona. Zahvaljujući neodoljivom starom gradu, vrtu muzeja sa bogatom kulturnom ponudom i velikim brojem turističkih atrakcija i istorijskih spomenika, prelepim plažama za uživanje i porodični odmor ili divljim plažama za surf, prijatnim maršrutama za šetnju i planinarenje, ‘portugalski Sen Trope’ je, uprkos famoznoj dekadenciji, decenijama veoma popularno mondensko mesto i sve se veći broj turista iz celog sveta opredeljuje da svoje odmore provede u ovom boemskom ambijentu.

GRADSKE PLAŽE

Sve izvanredne plaže nalaze se u samom centru grada, vrlo su čiste i nema prevelikih gužvi. Uglavnom su porodične i, naravno, besplatne. Atlantski okean je prilično hladan, kupaju sa samo najhrabriji, dok se mi, kukavice, samo povremeno rashlađujemo dok hranimo telo vitaminom D. Navikli smo da su plaže u gradovima skoro u istoj ravni sa šetalištem i ulicom, međutim, u Kaškaišu se do šetališta spušta stepenicama sa glavne ulice, a zatim se sa šetališta  stepenicama dalje spušta do plaže. Restorani i kafići na plaži, kojih ima u izobilju i za koje se, takođe, morate stepenicama penjati ili spuštati, nalaze se negde u sredini pa nam je time omogućen pogled na plažu sa drugog ili trećeg sprata.

ZA KIČMU

U Kaškaišu su za gradske plaže karakteristične ogromne isklesane stene poput tribina, koje, u prvi mah, izgledaju čudno budući da nisu prirodna udubljenja koja se mogu videti na nekim grčkim ostrvima, već ručni rad u kamenu. Ipak, prava su stvar za one koje ne vole da leže na pesku a vole da uživaju u pogledu sa visine. Dobre su i za kičmu, čini mi se. Na nekim mestima se može kupati u bazenima u samom moru u kojima uvek ima puno dece, što znači da je bezbedno.

NOĆNI PIKNIK

Voda na gradskim plažama je prilično mirna i skoro bez talasa, pa se vikendom cele porodice sa decom skupljaju i druže, čak i noću. Iako za naš mentalitet i naše pojmove čuvanja dece nije uvek prihvatljivo da deca jurcaju po delimično osvetljenim plažama dok se roditelji super provode na noćnom pikniku, moram priznati da je atmosfera fantastična i da je ne treba propustiti.

NA PUTU DO RAJA

Plaže van grada su divlje i sa ogromnim talasima zbog čega su za profesionalne surfere pravi raj. Iz grada se pešice može stići do četiri prelepe plaže sa sitnim peskom zlatne boje, među kojima se izdvaja Ginšu (Guincho), udaljena osam kilometara od centra. Sve plaže pripadaju Nacionalnom parku Sintra, pa su one izuzetne upravo zbog netaknute prirodne lepote. Ukoliko želite da posetite ovu plažu i uživate u okeanu, možete iznajmiti bicikle i malo se rekreirati. Biciklistička staza je pogodna za sve uzraste, ne zahteva nikakav fizički napor, a usput se mogu praviti pauze i uživati u komplementarnim aktivnostima poput ćaskanja sa tetkama na tezgama sa ručnim radovima i tipičnim portugalskim proizvodima ili razgledanja usputnih svetionika, tvrđava i prirode. Najbitnije od svega jeste da se morate zaštiti od sunca jer hlada nema.

VRATA PAKLA

Na dva kilometra od grada, prijatnom šetnjom pored mora, dolazi se do erozirale litice od koje je nastala pećina, poznata pod nazivom Boca do Inferno (u slobodnijem prevodu ‘Vrata pakla’). Potopljena pećina može se videti za vreme oseke i vrlo je popularna turistička atrakcija.

CENTAR

U luci, u samom centru Kaškaiša, nalazi se kompleks luksuznih restorana i kafića pripremljenih za bogate turiste koji su tu usidrili svoje jahte.

Tu je i Glavni trg sa spomenicima, Opština u kojoj se nalazi Gradski muzej za sve one koji su zainteresovani da saznaju nešto više o istoriji i nekadašnjem izgledu grada.

Trg i ceo grad ulepšani su prelepim crno-belim parterom u prepoznatljivom i jedinstvenom portugalskom stilu, a nasuprot modernim hotelima i zgradama može se uočiti  prelepa gospodska kuća iz 20. veka, koja je za razliku od drugih starih i napuštenih kuća i zamkova na šetalištu, renovirana i pretvorena u zgradu neke državne institucije.

STRANCI

Od trga vode male, tesne uličice, pune prodavnica koje mame turiste da kupuju portugalska vina, tradicionalne slatkiše i suvenire. Dok šetate od jednog do drugog trga u starom delu grada, naići ćete na vrlo originalne, malecne kafiće i restorane sa najrazličitijim vrstama hrane i strance kako uživaju u ambijentu. Ima dosta Engleza, ali obučenih i pristojnih, ne skidaju se i ne prave gluposti. Iako naših ljudi ima vrlo, vrlo malo, lako ćete ih prepoznati. Naše žene se po lepoti i stilu lako mogu uočiti jer su doterane i šarmantne, kokete i kad piju jutarnju kafu u kafiću na plaži. Drugi način prepoznavanja jeste engleski jezik: što ga gore pričamo, glasnije ga pričamo.

U TVRĐAVI

Luka se nalazi u senci nedavno potpuno renovirane tvrđave iz XVI veka koja je pretvorena u ekskluzivni hotel u čijim se vrtovima i predvorju nalazi Gradski muzej savremene umetnosti (Museu de Arte Urbana e Contemporânea de Cascais), jedan od retkih multidisciplinarnih muzeja u svetu koji u pokretu globalne savremene urbane umetnosti promovišu direktni kontakt publike i vizuelnih, kako portugalskih, tako i stranih umetnika.

GRAD MUZEJA

Ulaz u tvrđavu je besplatan, a iz tvrđave se dalje ulazi u Grad muzeja (Bairro dos Museus) sa čak dvadeset kulturno-istorijskih znamenitosti. 

DVA BOGATAŠA I MUZEJ

Muzej grofova iz Gimaraiša (Museu dos Condes de Castro Guimarães) smešten je u nekadašnjem tornju Svetog Sebastijana (Torre de S. Sebastião) žute boje, sagrađenog početkom dvadesetog veka u lažnom gotičkom stilu od strane irskog prodavca duvana, koji je na posedu Svete Marte napravio kompleks građevina koji, pored pomenutog tornja, čine i Kuća  Svete Marije (Casa de Santa Maria) i Svetionik Svete Marte (Farol de Santa Marta), takođe muzeji. Posle smrti ovog bogataša, toranj je pripao drugom bogatašu, ovog puta portugalskog porekla, zahvaljujući kome je postao muzej i nosi njegovo ime. U muzeju se nalaze umetnička dela, nameštaj, stari nakit, oružje i posuđe od porcelana iz ličnih kolekcija obojice vlasnika i galantne gospode. Najznačajniji eksponat muzeja jeste manuskript iz XVI veka u kome se može videti jedna od najstarijih slika Lisabona. Ulaz se plaća, ali sasvim je dovoljno posetiti samo prelepi klauster u špansko-arapskom stilu, bez ulaska u muzej.

NIŠTA BEZ BRATA

Kuća Svete Marije je značajno delo arhitekte Raula Lina. Arhitekta je unutrašnjost kuće ukrasio dekorativnim pločicama religioznih motiva iz XVII veka, koje je njegov brat nabavio iz neke stare kapele na jugu zemlje, dok je plafon od drveta u sali za ručavanje oslikan uljanim bojama, pa se upravo zbog ovih karakteristika, a pre svega zbog pločica, kuća smatra amblematskim delom (iako nije ništa posebno) i stilski pripada portugalskom baroku. U kući-muzeju redovno se održavaju konferencije, radionice i izložbe. Svetionik se, takođe, može posetiti, kao i muzej koji se nalazi u njemu i u kome se mogu videti slike i novinski članci o izgradnji i prvobitnom izgledu svetionika. Ulaz u sva tri muzeja se plaća, pa iako je cena simbolična, ne treba gubiti vreme jer su fasade i priroda koje okružuju ove objekte mnogo živopisnije i lepše od samih enterijera.

PLOČICE I CVETIĆI

Park maršala Karmona ili Gandarinje (Parque Marechal Carmona ou da Gandarinha) čine dva velika vrta. Pored muzeja, u sklopu gornjeg vrta nalazi se Kapela Svetog Sebastijana (Ermida de S. Sebastião), specifična građevina iz XVI veka, živopisne fasade i neozaobilaznih portugalskih plavih pločica sa cvetnim motivima koje ne prate nikakav stil ni red.

ĆAKNUTI GROF

Drugi vrt pripadao je grofu od Gandarinje koji je napravio romantični park, ujedinio oba vrta u jedinstvenu celinu, a onda je, pored svoje, ne tako male, imovine, opštini poklonio i park da građani u letnjem periodu uživaju u prijatnoj šetnji, u svežini i hladu. Grof mora da je bio ćaknut. Ni dan-danas nije otkriveno zašto je bio toliki čovek i zašto nije bio srebroljubac, kao svi normalni ljudi. Park je fantastično mesto za decu jer je neka vrsta zoološkog vrta sa domaćim životinjama koje slobodno šetaju po ogromnoj zelenoj zoni ili sede u krilo ili na glavi nekoj od figura slavnih ličnosti iz istorije i mitologije. Ima puno malih jezera, šetalište i jedan kafić sa velikom terasom  u hladu za ozbiljne ljubitelje prirode, zonu za piknik i sportske terene.

BAŠ UMETNIČKI

Kulturni centar (Centro cultural de Cascais), pored koncertne sale i sala za konferencije,  nudi svoj prostor stalnim kolekcijama i gostujućim izložbama slika i fotografija. Zgrada je nekad bila manastir, a zatim prva visoka škola filozofije. U današnjem eksterijeru i enterijeru zgrade ne mogu se naslutiti njene nekadašnje funkcije budući da moderna fasada veselih boja odaje utisak svežine i kreativnosti, a dinamičnosti muzeja doprinosi i muzika iz kafića u samom patiju.

Ulaz nije slobodan ali, ako volite umetnost i želite da vidite savremene portugalske slikare, vredi platiti pet evra. Na prvom spratu su uglavnom izložbe skulptura portugalskih, ali i stranih, umetnika. Stalnu postavku čini kolekcija od sto umetničkih slika pozajmljenih od Fondacije D. Luiša I (Fondacão D. Luís) koja je nastala isključivo donacijama umetničkih dela umetnika koji su ovaj grad posetili i u njemu izlagali. Ovom fantastičnom idejom nesebičnog gesta poklanjanja slika gradu u kome izlažu, umetnici su sebi umetnički odradili marketing za sva vremena i što je još lepše i bitnije, stvorili su novi kulturni centar i pravo kulturno bogatstvo grada.

I PAULA I PRICKER

Paula Rego je savremena portugalska slikarka i ilustratorka, možda jedina koja je dostigla popularnost u inostranstvu. U 84. godini života, jedna je od četiri najstarija živa slikara u Engleskoj, gde živi i, i dalje, stvara. Svoju umetničku karijeru počinje pedesetih godina prošlog veka kao student primenjenih umetnosti u Londonu, kada se u umetničkom izrazu opredeljuje za mešanje različitih tehnika slikanja i kolaža u neformalnom ili stilu novog dadaizma. Iako njene slike obiluju infantilnim elementima, likovima iz dečijih knjiga i crtanih filmova, Paula kroz svoja dela maestralno provlači polemična pitanja o realnoj svakodnevnici društva, ističe i kritikuje inferiorni položaj žene, mušku svirepost i malicioznu prirodu ljudi.

Njen stil je prepoznatljiv, vrlo figurativan i ilustrativan sa puno detalja. Često slika životinje u realnim ljudskim situacijama i ulogama. Na njenim prvim slikama mogu se uočiti i motivi iz slovenske mitologije, za koju se posebno interesovala i koju je sa pažnjom izučavala. Njeni radovi nalaze se u najznačajnijim galerijama u Londonu i Njujorku, a 2009. u Kaškaišu je otvoren muzej posvećen, pre svega, njenom, ali i stvaralaštvu njenog pokojnog supruga, takođe slikara, Viktora Vilinga. Za ovaj arhitektonski projekat Eduardo Souto de Moura, dobio je 2011. Prickerovu nagradu, najvredniju svetsku nagradu za arhitekturu.

PASSION

Pomorski  muzej (Museu do Mar Rei D.Carlos) može biti interesantan ako želite da saznate nešto više o flori i fauni Atlantskog okean na portugalskoj obali, ako želite da vidite makete i minijature brodova i fotografije značajnih imena portugalske flote, kao i modernije fotografije iz svakodnevnog  života ribara na moru. Pored Kuće Duarta Pinta Koelja (Casa Duarte Pinto Coelho), pretvorene u muzej antikviteta i primenjene umetnosti, možete posetiti i Muzej motora (Motor Passion Museum), kultno mesto za ljubitelje klasičnih automobila i minijatura.

COOL ENERGY

U Kaškaišu se već šesnaest godina za redom održava džez festival EDP COOL JAZZ na čiji poziv se odazivaju najveća svetska imena džez, soul i pop muzike. Održava se u julu u prijatnom ambijentu Parka maršala Karmone i ako volite muzičke festivale, nećete pogrešiti ako se opredelite da posetite ne samo ovaj, već bilo koji drugi festival u Portugalu, jer njihovi socijalisti na vlasti ne štede na kvalitetu u kulturi i zbog toga su u organizaciji festivala, kvalitetu muzičara, koncerata i cenama karta, verujte, trenutno bez konkurencije u Evropi.

PIRI-PIRI, RODIZIO ILI PUŽIĆI

Piletina na žaru sa neizbežnom kriškom limuna, piri-piri sosom i pomfritom je najjeftinija opcija za ručak ili večeru i košta od šest do osam evra. 

Rodizio (Rodízio) je, pre svega, brazilski specijalitet, ali je u restoranima Kaškaiša vrlo popularan, kako od mesa tako i od morskih plodova. Rodizio je najsličniji ‘velikom leskovačkom vozu’ (ako već niste, probajte prvo specijalitete naše zemlje), razlika je u vrsti mesa i načinu na koji se služe. Rodizio ne služe konobari već oni koji ga spremaju i na pet-deset minuta za sto donose veliki ražnjić sa različitom vrstom mesa koje delju ili vrlo tanko seku, samo za degustaciju. Uglavnom se služi dvanaest vrsta mesa – od piletine do teletine ili jagnjetine, posle čega možete ponoviti vrstu mesa koju želite. Za desert se najčešće služi ananas na žaru koji bi, kao naša rakijica, trebalo da ublaži varenje te lake hrane. Ovakva večera može koštati 25-30 evra po osobi, uključujući vino i kafu. Rodizio sa morskim plodovima je dosta skuplji ( od 40 do 150 evra po osobi u zavisnosti od restorana i doba godine) ali je zato i mnogo ukusnija, egzotičnija i privlačnija varijanta, pogotovo za večeru pored okeana.

Mnogo je restorana i kafića i mnogo različitih kuhinja tako da se može naći kvalitetna hrana za svačiji ukus i džep uz koju uvek možete degustirati izvandredno portugalsko vino.

Ako niste previše skrupulozni, probajte puževe, jeftini su i specijalitet samo u ovom delu Portugala.

SPREMNI

Godišnji odmor u Kaškaišu je prilika da se upozna jedna lepa zemlja koja nam nije tako bliska. Budući da je glavni grad na samo dvadeset minuta vozom, odmaranje na plaži može se začas pretvoriti u aktivno turističko razgledanje Lisabona ili drugih prelepih gradova u okolini. Treba samo naći jeftine letove iz Niša do prve zemlje iz koje ima direktnih letova za Porto ili Lisabon (a ima iz svih), finansijski se pripremiti možda malo bolje nego za odmor u Grčkoj i spremni ste za put u Portugal.

PORTUGAL

Portugal se poslednjih godina izborio za jedno od najviših mesta na listi najatraktivnijih turističkih destinacija u Evropi. Iako je Lisabon i dalje najposećeniji, sa četiri i po miliona turista godišnje, sve veća zainteresovanost javlja se za Porto i druge manje gradove, pa čak i ostrva.

NEKAD I SAD

Vrlo je lepa i iznenađujuća činjenica da naš narod voli ovu zemlju, premda o njoj malo zna, što je donekle i logično, budući da političko-ekonomska i kulturna veza između naše zemlje i Portugala, doskora, gotovo da nije postojala.  Jeste portugalska ambasada, zaista, vrlo lepo, godinama promovisala portugalsku kulturu po poznatim beogradskim klubovima i jeste bilo naših pojedinaca, uglavnom intelektualaca, koji su, i pre toga, iz Portugala ili možda više iz Brazila donosili književnost, muziku i serije kojima su mogli da kulturno obogate i oplemene ljude, ali to nije bilo dostupno svima i nije bilo dovoljno da se naše dve kulture otvore jedna prema drugoj i zbliže.

Međutim, pre nekih petnaestak-dvadesetak godina, u Srbiji je pokrenuta inicijativa za prezentaciju Portugala kroz promociju portugalskog jezika i kulture, što je podstaklo ambiciozne turističke agencije da počnu da organizuju turistička putovanja po povoljnim cenama, a to je nas, kao narod koji voli da putuje svetom i upoznaje nove zemlje i kulture, motivisalo da još više istražujemo i da se više interesujemo za ovu zemlju.

Bez obzira na to što političko-kulturna veza, ako se ne varam, ni dan-danas, nije uspostavljena, definitivno se mnogo toga uradilo u pogledu kulturne saradnje, pa se portugalski jezik danas uči na Filološkom fakultetu u Beogradu, mladi prevodioci prevode velika portugalska i brazilska imena na naš jezik, stvaraju se muzičke grupe i pozorišne predstave koje neguju fado i druge važne elemente ove kulture i Portugal nam nije više tako stran ni dalek, kao nekada. 

DEKADENCIJA

Poznato je da je Portugal bio veliki osvajač i bogata zemlja. Međutim, zbog društveno-političkih problema i čestih ratova njegova istorija značajno počinje da se menja u XIX veku i takvi prevrati dovode do procesa konstantne dekadencije, na kojoj istoričari, kritičari, političari, pa i turisti, danas posebno insistiraju kada opisuju generalno stanje zemlje.

OD DIKTATORA DO ŠMEKERA

Prošli vek im baš nije bio sjajan jer su, kao i Španci, pretrpeli fašizam i diktaturu koja je trajala 48 godina i koja je potpuno uništila zemlju. Ulaskom u Evropsku uniju 1986. dobili su mnogo, ali su mnogo i izgubili, posebno promenom portugalskog eskuda u evro.  Kako Portugalci žive danas, to samo oni znaju, ali deluju srećno, iako spadaju u zemlje Evropske unije sa nižim standardom. Činjenica je da su socijalisti u duši i da im ovaj sistem prija jer isti već dugo glasaju i ne manifestuju se protiv njega. A i nema razloga za to kad su upravo oni doveli jeftine avio-kompanije i svakodnevno privlače ljude iz čitavog sveta, a pritom, stalno grade i sređuju zemlju i, što je vrlo bitno za srednju klasu, šmekerski troše pare na kulturu. U prilog tome govori i nedavno održana izložba Aniša Kapura u Portu, samo jedna u nizu značajnih. Naravno, nekada se dogodi da izložena dela ne ispune velika očekivanja posetilaca koji, zaista, dolaze iz svih krajeva sveta samo zbog jedne izložbe ili možda jednog koncerta, kojih je, takođe, mnogo, ali poštuje se taj trud i to što se takve manifestacije održavaju baš u Portu ili nekom selu pored Lisabona, a ne u Parizu, Njujorku i, svakako, ne u Beogradu. Umetnost je u Portugalu dostupna svima, vrlo često je besplatna ili su cene simbolične.

NACIONALNA KUHINJA I OBIČAJI

BAKALAR

Portugalska kuhinja je odlična. I oni, kao i mi, vole velike i obimne porcije. Uspeli su da od bakalara, koji uvoze iz Norveške, naprave svoje nacionalno jelo i spremaju ga u svim oblicima. Ako volite ribu, ne možete pogrešiti u izboru bilo da jedete bakalar sa povrćem, pirinčem, lukom i maslinovim uljem, jajima ili prilozima po izboru, bilo kuvani, pečeni, prženi, pohovani, na žaru, nećete se pokajati jer je to uvek fantastično spremljeno, bez izuzetaka. Meso je kvalitetno, a svinjsko meso se vrlo često servira sa kriškama limuna, što je za mene bila potpuna novina. Podrazumeva se, korisna. Posebno vole pečenu piletinu koja je ukusna i jeftina.

NE GRICKAJTE PRE JELA!

Ako jedete u nekom restoranu, obavezno ćete, dok čekate piće i hranu koju ste naručili, biti posluženi nekim predjelom. Ako se poslužite, to će vam se na kraju uključiti u račun i povećati njegov iznos za nekih desetak evra, recimo. Nije kao u Španiji, gde se aperitiv služi gratis. Ako se ne poslužite, jer to niste naručili i niste u obavezi, konobari će vas ljubazno pitati da li nešto od toga želiti i skloniti sa stola sve što vam nije potrebno. Hleb je vrlo ukusan i uglavnom služe pogačice, vrlo često integralne, koje su još bolje.

VERDE I BRANCO

Sve od slatkiša je izvanredno, posebno kroasani i peciva sa kremama od vanile i čokolade. Majstori su za mus od čokolade ili manga. U Portugalu još uvek, bar na severu, možete kupiti kafu koju melju u starim i velikim mlinovima i pakuju na licu mesta. Ako volite kafu, prva kafa je uvek prejaka ali su sve ostale ‘najbolje do sada‘. Ako ste ljubitelji vina, probajte vinjo verde (vinho verde ) koje odlično prati laganiju hranu ili malo jače vinjo do Porto (vinho do Porto), koje u sebi sadrži brendi. Dame neka uživaju u beloj sangriji (sangria branca).

LJUDI I ĆUDI

BRKATE ŽENE

Portugalci su pristupačni i ljubazni. Uopšteno govoreći, iako su ljudi specifične građe i crta lica, jer su se mešali sa različitim narodima, lepi su i zgodni. Imaju  tamniji ten i prelepe, crne jake kose. Portugalke prati glas da su ‘brkate žene’. Možda se taj ukras na ženskom licu više primećivao nekada; danas većina žena uredno sređuje brkojle, iako ne sređuje ruke, ali to nije važno jer ne postoji imperativ lepote i nege kao kod nas. Za razliku od njih, muškarci, iako ponekad sa spojenim obrvama, mnogo više brinu o fizičkom izgledu pa, i u kasnijim godinama, mnogo, mnogo bolje izgledaju od naših teča sa stomačićima i zaliscima već u kasnim dvadesetim.

UMETNOST I UMETNICI

Generalno su talentovan narod i slobodno se može reći da su dali svoj doprinos svetskoj kulturi, najviše, rekla bih, muzici i književnosti.

FADO

Čuveni fado, (fado- sudbina) je muzički žanr koji je zaštićen kao kulturno dobro Portugala i predstavlja njihovu nacionalnu muziku. Izvodi ga jedan glas, u većini slučajeva, ženski, iako ima i muških fadista, uz pratnju španske gitare, koju zovu ‘viola’, ili portugalske gitare sa 12 žica. Muzika je vrlo emotivna a tekstovi opisuju patnju žena koje su izgubile muževe na moru i ostale same. Oni mogu biti i ljubavni i rodoljubivi, a neretko pevaju o kiši, radu, životu i sudbini uopšte i uvek sa puna plača i nostalgije za nekim prošlim vremenima. Iako se fado svira i peva u kafanama tj. tavernama, izvodi se u potpunoj tišini, bez pevušenja, bez igranja, ali je dozvoljeno da se fadista povremeno pozdravi i nagradi aplauzom. Možda se, upravo zbog toga, fado uzdigao na neka vrstu kulturno-umetničkog događaja koji se prati i u kome se uživa i nije pogodan za impulsivnu i ekstrovertnu patnju, tipičnu za naše kafane. Najpoznatija pevačica fada bila je Amalija Rodrigeš (Amália Rodrígues), a van zemlje najveći uspeh postigla je Mariza (Mariza). 

SARAMAGO I TIAGO

Portugalsku književnost obeležio je Kamoiš (Luís de Camões), pesnik i književnik iz XVI veka, koji je, pored soneta, zabeležio prekomorska putovanja i osvajačke avanture Portugalaca i bio jedan od najznačajnijih stvaralaca na portugalskom jeziku. Fernando Pesoa (Fernando Pessoa) je brilijantni pesnik i pisac koji je obeležio, ne samo nacionalnu, već i svetsku književnost XX veka, a iz savremene književnosti, takođe, samo nešto kasnije, izdvaja se neizmerno talentovani, vanserijski i drugačiji, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Žoze Saramago (José Saramago).

Dejan Tiaga Stefanović, arhitekta, prevodilac i književnik, preveo je Andrića na portugalski i Saramaga na srpski. On piše na oba jezika i vrlo je lep osećaj kad je prva knjiga koju ugledate u najboljoj knjižari, ne samo u Lisabonu ili Portu, već i u manjim gradovima, baš njegova.

OPASNA MARIJA

Portugalci imaju dugu pozorišnu i kinematografsku tradiciju i mnogi njihovi reditelji i glumci nagrađivani su na međunarodnim takmičenjima. Marija de Medeiroš (María de Medeiros) je, po priznanjima, jedna od najboljih i najautentičnijih portugalskih glumica. Sarađivala je sa Tarantinom i drugim poznatim rediteljima.

MARKIZ-CAR

U portugalskoj arhitekturi mogao bi se izdvojiti kao potpuno drugačiji tzv. ‘Pombalinov stil’ (estilo pombalino) koji je dobio naziv po markizu od Pombala. Posle velikog zemljotresa 1755., tsunamija i požara, počela je ozbiljna rekonstrukcija Lisabona koja je potpuno promenila renesansni izgled grada. Sve zgrade bile su ojačane antiseizmičkim sistemom, što je bila potpuna novina tog  vremena. Portugalci su sve  stambene zgrade pravili van grada i zatim transportovali do odredišta u delovima, zbog čega se smatraju prvim graditeljima montažnih ili prefabrikovanih stambenih prostora. Sve su zgrade bile strukture sa najviše četiri sprata sa dekorativnim detaljima na fasadama, najčešće keramičkim pločicama najlepših mogućih dezena.

NAJLEPŠI MOZAICI

Novi stil zgrada nametnuo je novi stil ulica pa su, sredinom XIX veka, svi veći trgovi bili presvučeni crno-belim kockama nepravilnog oblika koje su, kontrastom, stvarale najlepše mozaike, karakteristične samo za Portugal i zemlje u kojima su vladali.

ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA

Portugal ima oko deset i po miliona stanovnika. Osim u Lisabonu i Portu, dosta toga interesantnog može se videti u manjim gradovima, pa i selima sa dve-tri hiljade stanovnika.

PORTO

Porto (porto–luka) je jedan magičan grad sa posebnom energijom. Mnogo je istorijskih i još više kulturnih znamenitosti koje se u njemu mogu videti. Budući da je nekadašnje ribarsko naselje, ribarski mentalitet obeležio je izgled grada i običaje ljudi. Za Porto su karakteristične stare, tesne kuće u centru grada, koje su nekada simbolično farbane veselim i toplim bojama kako bi, bar na neki način, ulepšale dane porodicama koje iščekuju svoje ukućane sa mora i kako bi njima, ribarima povratnicima, bile prve radosti koje bi ugledali pri povratku. 

MANJI GRADOVI

Severnije od Porta, nalazi se Braga, nekadašnji veoma moćni centar katoličke crkve, najveći konkurent Santjagu de Komposteli u Španiji. Vrlo je lep i dinamičan grad, poznat po religioznim događajima među kojima je najznačajnije slavlje u čast Svetom Antoniju.

Južnije od Porta nalazi se Aveiro koji je zbog kanala dobio naziv ,,Portugalska Venecija”. Art nouveau preuzeo je fasade ovog grada, pored prepoznatljivog portugalskog stila (belo -žuto-plave kuće, kuće ofarbane jarkim bojama ili sa fasadama ukrašenim keramičkim pločicama). U okolini su poznate plaže od belog peska sa dinama gde mnogi Portugalci odlučuju da provedu svoje letnje odmore.

Koimbra (Coimbra) je srednjevekovni i univerzitetski grad, istorijski veoma značajan za Portugal jer je nekada bio i prestonica zemlje.

GLAVNI GRAD

Lisabon (Lisboa), jednostavno, ili obožavate ili vam se nimalo ne dopada. Grad je posebno popularan zbog pristojnih cena, velike kulturne ponude, plaža na manje od pola sata od grada vozom, izuzetne gastronomije i simpatičnih ljudi. Moguće je da zbog starijih, nerenoviranih zgrada ne ostavi utisak čistog i modernog grada ali upravo je u tome njegov šarm.

Turistička atrakcija jesu i žuti tramvaji kojima svi turisti žele da se  provozaju i panoramski razgledaju grad, nekad i po svaku cenu, pa je takav prizor smešan kad ih vidite leti tako svojevoljno načičkane i poluonesvešćene u malom tramvaju. Za Lisabon vam treba dobra kondicija jer su turistička naselja na uzbrdicama. Ako se penjete, nikada ne hvatajte prečice stepenicama , to je još gore.

OKOLINA LISABONA I JUG

Ne treba propustiti naselje Belem (Belém) u predgrađu Lisabona, ni gradove poput Kaškaiša (Cascais), Eštorila (Estoril), Sintre (Sintra) do kojih se za 20-30 minuta stiže vozom.

Mnogo je malih mesta u okolini Lisabona sa prelepim plažama na Atlantskom okeanu u kojima najviše uživaju surferi jer je za obične plivače hladno.

U najjužnijem delu zemlje nalazi se regija Algarve i gradići Albufeira, Karteira, Vilamoura ili Lagoš (Lagos), rezervisani za noćni život i zabavu.

OSTRVA

Najegzotičniji deo Portugala jesu dve autonomne regije: Madeira i Asoreš (Região Autónoma da Madeira i Região Autónoma dos Açores) koje čine grupe naseljenih i nenaseljenih ostrva vulkanskog porekla. Obe regije pripadaju Evropskoj uniji ali kao ‘ultraperiferne regije’. Madeiru čini ukupno 6 ostrva od kojih su najpoznatija naseljena ostrva Madeira i Porto Santo, dok Asoreš čini 9 ostrva nasred Atlantskog okeana i interesantno je da epitet glavnog grada Asoreša dele tri grada: Ponta Delgada, Orta (Horta) i Angra do Eroizmo (Angra de Heroísmo). Madeira je, pored prelepih predela, poznata po flori i fauni, a odatle je iznikla i čuvena cvećka Kristijano Ronaldo.

NEMA LETOVA

Iz naše zemlje još uvek nema direktnih letova do Portugala ali to za prave putnike ne bi trebalo da bude nikakva prepreka. Ako raspolažete vremenom i imate mogućnosti da svoj odmor uskladite prema jeftinim kartama i u sopstvenoj režiji, direktne letove do Porta možete naći iz Budimpešte i Temišvara i vrlo povoljno. Iz Niša možete stići u ceo svet, pa i u Porto ako presedate u Bergamu, Beču, Berlinu itd. Karte su uglavnom jeftine, osim oko nekih značajnijih datuma, kad cene avio-prevoza uvek skaču.

Portugalom možete putovati kolima i nije skupo iznajmiti auto ali treba izdvojiti malo više novca za putarine. Druga, opuštenija opcija i avantura može biti putovanje vozom, koje malo duže traje ali vas ne umara.

Kako god i gde god da putujete po Portugalu, svojoj kući vratićete se puni utisaka, energije i suvenira i sigurno ćete poželeti da ovu zemlju još nekom prilikom vidite.