BRISEL

Brisel je grad koji nosi posebnu energiju i dosta se razlikuje od ostalih evropskih prestonica. Jedan je od najlepših  gradova u Evropi upravo zahvaljujući ljudima različitih nacionalnosti, jezika i kultura koji u njemu žive i umetnosti i arhitekturi iz svih epoha koje se harmonično mešaju i stapaju jedna s drugom. Kosmopolitski je grad i moderni centar nastao na ogromnom istorijsko-kulturnom nasleđu pa je, stoga, iako nimalo jeftina, izvanredna turistička destinacija koju vredi posetiti.   

IMIDŽ

Budući  da je Brisel sedište Evropske Unije i međunarodnih institucija poput NATOa i da mediji, u skladu sa ozbiljnošću informacija koje prenose, uvek  šalju vrlo neinspirativne slike i snimke grada, ne vodeći računa u njegovom imidžu i vizuelnoj poruci koju šalju, nije čudno što se Brisel, vrlo često, pogrešno zamišlja kao kompleks zgrada sa zastavama zemalja članica Unije, niti što se o njemu ne razmišlja kao o izuzetnom centru kulture, koji je, kao glavni grad Belgije, prelep i sa neverovatno bogatom turističkom ponudom.

BRISEL – GLAVNI GRAD

Administrativna podela Belgije je komplikovana. Belgija je podeljena na tri velike regije: Flandriju, Valoniju i Brisel – Glavni grad, pa je Brisel, dakle, glavni grad zemlje Belgije, regije Brisel- Glavni grad, koju čini 19 opština sa ukupno milion i dvesta hiljada stanovnika, kao i centar ili glavni grad opštine Grad Brisel, turističkog jezgra regije Brisel, sa oko 200 hiljada stanovnika.

BOLJE DVA

Zanimljivo je da, iako nemaju svoj nacionalni jezik, Belgijanci imaju dva zvanična jezika: belgijski ili flamanski francuski i belgijski ili flamanski dijalekt holandskog jezika. Jedan deo belgijskog naroda (uglavnom buržuji starosedeoci) je pod uticajem istorijskih okolnosti prihvatio francuski kao svoj maternji jezik, zbog čega ih ne treba nazivati ni mešati sa Francuzima, dok se drugi deo populacije opredelio samo za holandski. Pre terorističkih napada, upravo je jezička dominantnost bila glavni uzrok ozbiljnih političkih problema koji su pretili raspadu zemlje ili, bolje rečeno, legitimnoj podeli na nove teritorijalne, lingvistički determinisane celine.  

BESPLATNI BRISEL

Brisel je generalno skup grad za koji treba izdvojiti puno para, ali, na sreću, ima mnogo znamenitosti i aktivnosti u kojima se može uživati potpuno besplatno.

GRAND PLACE

Veliki trg (Grand Place) je, zaista, jedan od najlepših trgova u Evropi. Predstavlja geografski, istorijski i finansijski centar grada koji čini kompleks zgrada u neoklasičnom flamanskom stilu. Pored Opštine (Hôtel de Ville), koja datira iz 1459. i čiju fasadu krasi oko 150 statua i toranj visine 95 metara sa statuom Svetog Mihajla na vrhu, tu je i Kraljevska kuća (Masion de Roi), nekadašnja kraljevska rezidencija, danas Gradski muzej, i kompleks  velelepnih zgrada u kojima su smešteni sindikati i druge institucije.

MANEKEN

Čuvena fontana i zaštitni znak Brisela jeste statua nagog dečaka koji vrši nuždu (Manneken pis) koja se nalazi u jednoj od turističkih ulica, punih prodavnica čokolade i suvenira, u blizini trga. Iako postoji mnogo legendi, ne zna se tačno kako je Maneken postao obeležje grada. Uglavnom, postoji priča o detetu koje se izgubilo i koje je, posle potrage u kojoj je učestvovao ceo grad, nađeno kako piški u parku, dok se druge legende vezuju za ‘dete- spasioca grada’ koje piški po neprijateljima ili po koncu upaljenog dinamita i time uspeva da odbrani grad od napada i požara.

Devojčica koja piški (Jeanneke pis) je ženska skulptura koja predstavlja suprotnost manekenu i nalazi se na približno istoj udaljenost od trga samo sa druge strane. Tom Francn (Tom Frantzen), briselski vajar poznat po skulpturama u gradu, 1998. napravio je statuu psa (Het Zinekke) koja je tematski povezana sa prve dve.

GRAD STRIPOVA

Brisel je grad stripova. Na svakom koraku može se naići na eksploziju kolorita, Tintinove avanture (Les Aventures de Tintin et Milou), Gašu Šeprtlju (Gaston Lagaffe) ili mačke na biciklu. Lokalni umetnici naslikali su 30 murala na zgradama oštećenim za vreme svetskih ratova, iako malih priča iz stripova ima na stanicama, panoima, pa čak i panelima kojim ograđuju radove na ulicama. Ako volite stripove, uživaćete u specijalizovanim prodavnicama i knjižarama, kao i u ćaskanju sa uličnim prodavcima stripova i suvenira sa detaljima i junacima iz istih.

GRAD KULTURE

Mont des arte je kulturni i istorijski kompleks grada koji čine Kraljevska biblioteka, Nacionalni arhiv, Kongresna palata i gradski park novog geometrijskog oblika -delo pejzažnog arhitekte Renea Pešera (René Pechère), sa spomenikom kralja Alberta.

Na par koraka odatle, u zgradi bivšeg magacina Old England nalazi se Muzej muzičkih instrumenata (Musée des instruments de musique) sa neverovatnom kolekcijom od više od osam hiljada najstarijih i najčudnijih instrumenata, kao i Kraljevski muzej lepih umetnosti (Les Musées royaux des Beaux-Arts de Belgique), Kraljevska palata (Palais Royal de Bruxelles) i druge zgrade i institucije interesantne arhitekture.

SABLON

Kvart Sablon (Le Sablon) zauzima prostor između dva velika trga. Na Malom Sablonu (Place du Petit Sablon) nalazi se park sa fontanom grofova Egmonda i Horna i Bogorodičina crkva (Église Notre-Dame du Sablon) u tipičnom belgijskom gotičkom stilu, preko puta.

 U ulici iznad parka nalazi se Egmondova palata, današnja zgrada Ministarstva spoljnih poslova čiji je jedan deo rezervisan za besplatne izložbe savremene, pretežno afričke, umetnosti koje organizuje Kraljevski institut za međunarodne odnose i koje treba posetiti jer su uvek odlične i nesvakidašnje.

Veliki Sablon (Place du Gran Sablon) je nekadašnji centar visoke klase i to se oseća u ambijentu, ne samo u arhitekturi i privatnim galerijama čiji su vlasnici klasični snobovi koji vas sve vreme popreko gledaju jer su procenili da ste samo siromašni ljubitelj a ne i bogati kupac, već i u ekskluzivnim bistroima, restoranima i poslastičarama i među ljudima koji tu dolaze. Jedino poneki turista i, uglavnom babe bez kompleksa, Engleskinje, naravno, mrtvi ‘ladni izvade svoj sendvič i jedu na klupi i time stvaraju potrebnu društvenu ravnotežu u, možda, pomalo sterilnom, ali šarmantnom, mondenskom kvartu.

Pored Palate pravde (Palais de Justice), impozantne po veličini, nalaze se spomenici podignuti žrtvama u anglo-belgijskom ratu i vidikovac odakle se, ako je  lepo vreme, što je u Briselu diskutabilno, vidi Atomijum.

EVROPSKI PARLAMENT

Brisel je, pored  Strazbura i Luksamburga, sedište Evropske Unije pa se u centru grada nalazi tzv. Evropski kvart gde se raspravlja o zakonima i budžetu Evrope ali i održanju funkcionalnosti Evropske komisije. Oni koji žele da znaju više o tome mogu da posete Parlamentarijum (Le Parlamentarium) koji je besplatan  i sa multimedijalnim autovodičima na 24 jezika.

PARKOVI

 Park Jubileja (Parc du Cinquantenair) u kome dominira skup zgrada u obliku slova U (Velika džamija i Islamski centar, Kraljevski vojni muzej i Muzej automobila) i Trijunfalni luk i Leopoldov park (Parc Léopold) su dva ogromna i najznačajnija parka u Briselu.

ATOMIJUM

Atomijum (Atomium) je konstrukcija od čelika i aluminijuma, napravljena 1958.povodom Svetske izložbe (Exposition Universelle et Internationale de Bruxelles), prve važne internacionalne izložbe dostignuća posle II svetskog rata i jedno je od najpopularnijih obeležja Brisela.  Struktura koja imitira devet atoma kristala gvožda uvećanih nekoliko milijardi puta, sa tri tornja koji, kao noseći stubovi, podržavaju blistave aluminijumske sfere, predstavljala je veliki arhitektonski izazov za svog inženjera, Andrea Vaterkejna (André Waterkeyn). Svaka sfera rezervisana je za konkretnu aktivnost, uglavnom izložbe slika i fotografija, dok se na zadnjem spratu nalazi restoran sa vidikovcem. Atomijum je udaljen od centra i do njega možete stići autobusom, linijama 84 i 88, metroom  6 ili tramvajskom linijom 51 sa silaskom na stanicu Heysel. Cena po osobi je 12 evra a deca mlađa od 6 godina ne plaćaju ulaz. Budući da nije jeftino, a ni blizu, i da vam je, skakako, potrebno malo više vremena za obilazak, procenite sami da li ga treba posetiti ili je bolje ostati u centru.

U istom kvartu nalazi se park Mala Evropa sa 350 maketa  najznačajnijih evropskih spomenika u razmeri 1:25.

CENTAR GRADA

Palata berze (La Bourse de valeurs de Bruxelles) je amblematska zgrada i mesto sastajanja i okupljanja mladih. Građena je u neorenesansnom stilu sa elementima klasične arhitekture poput korintskih stubova, neizbežna dva lava koji sa vrha čuvaju monumentalne stepenice i četiri karijatide koje predstavljaju zaštitu, trgovinu, umetnost i pobedu i koje je radio Roden.

Nova Ulica (Rue Nueve) rezervisana je za šoping i prodavnice, a u paralelnim ulicama nalaze se mali trgovi sa crkvama i amblematskim zgradama.

Mladi ljudi skupljaju se na druženje u kafićima i restoranima na Trgu Svete Katarine (Place Sainte- Catherine) na kome se nalazi i istoimena katedrala.

KARTICA

Ukoliko želite da svoje vreme posvetite intenzivnijem i edukativnijem otkrivanju kulturnih i umetničkih vrednosti  grada, treba napraviti selekciju jer je ponuda neočekivano velika, a i  muzeji i galerije uglavnom imaju evropsko radno vreme od 9 do 5. Individualne ulaznice jesu skupe, stoga, ukoliko ne želite da probijete budžet i imate u planu da posetite bar 3 od 39 muzeja i spomenika u gradu, Brissel card od 27, 35 i 43 evra za 24, 48 i 72 sata jeste najbolje rešenje. Može se kupiti i online ali se, svakako, mora preuzeti lično u Turističkoj kancelariji na Trgu. Ovom karticom možete priuštiti sebi velika i mala zadovoljstva i uživanja za sva čula.

MUZEJ ČOKOLADE I KAKAA

Iako su Španci doneli kakao u Evropu, Belgijanci su napravili recept za najbolju čokoladu na svetu. O poreklu kakaa i periodu komercijalizacije, proizvodnji i beneficijima čokolade možete saznati više u Muzeju čokolade i kakaa (Musée du cacao et du chocolat) u kojem, naravno, imate besplatnu degustaciju i radionice za elaboraciju pralina, kako za decu i tako i za odrasle. Muzej se nalazi na samom trgu, pored opštine, na samom početku prve sporedne ulice, ali su zgrada i naziv muzeja toliko neupadljivi da se morate potruditi kako bi ste ih videli. Individualna ulaznica bez turističke kartice je 5 evra.

MUZEJ PIVA

Belgijanci imaju bogatu tradiciju u proizvodnji piva koja se, i dan- danas, izuzetno neguje i poštuje. Brojni su muzeji i turističke aktivnosti koji, pored informacija o proizvodnji i načinu pripreme, uključuju i degustacije piva, ali vredi posetiti Muzej piva na Velikom trgu, ne samo da biste videli očuvane skalamerije, porcelansko posuđe i metalne cisterne za proizvodnju i konzervaciju piva, što nije ništa posebno, već zbog načina na koji vam profesionalac, posle obilaska muzeja, ritualno posluži čašu piva a penu, koja samo što nije prelila čašu, preseče i otkloni velikim nožem.

KRALJEVSKI

Kraljevski muzej lepih umetnosti (Musées Royaux des Beaux-Arts de Belgique) čini kompleks od 6 muzeja. Galerija starih majstora (Musée Oldmasters), Muzej Magrit (Musée Magritte) i Muzej umetnosti s kraja XIX veka (Musée Fin-de-Siècle) nalaze se u istoj zgradi, dok se Muzej savremene umetnosti (Musée Modern), Muzej Konstantina Monjua i Muzej Antoana Verca (Musée Meunier  et Musée Wierz) nalaze na drugim lokacijama ali nedaleko odatle.

U Galeriji starih majstora nalaze se umetnička dela flamanskih slikara nastala u periodu od XV do XVIII veka. Pored dominantnog  Van Djuka, tu je i Brojgel Stariji sa Padom pobunjenih anđela sa neba, prepoznatljivi Memling i mnogi drugi velikani. Naravno, učitelj Ruben, najznačajniji  i najinteresantniji barokni slikar, ima svoju salu sa dvadesetak slika, što i nije previše, budući da njegov opus broji oko hiljadu petsto slika i da je već dosadan koliko ga svuda ima. Ako nemate dovoljno vremena, ili ne volite religioznu umetnost i portrete, stare majstore možete ostaviti za neki drugi put.

Muzej Renea Magrita  posvećuje veliki deo kolekcija belgijskom nadrealizmu, pre svega, Reneu Magritu i njegovim sledbenicima, ali i drugim velikim svetskim imenima.

Podzemni multidisciplinarni Muzej umetnosti s kraja XIX i početkom XX veka, tačnije, između 1888 do 1914., slavi bogatstvo ovog perioda u književnosti, fotografiji, arhitekturi, operi i muzici i kulturi uopšte. Pored Gogena, Monea, Rodena, Van Goga, Ensora i mnogih drugih, može se čitati poezija značajnih belgijskih pesnika, videti art nouveau nameštaj, fotografije nekadašnjeg Brisela, ali i slušati Vagnerove opere sa pokretnim minijaturama scenskih postavki. Muzej impresionira kolekcijama ali i jedinstvenim liftom sa umetničkim slikama i foteljama.

TEORIJA UMETNOSTI I SVESTI

Belle Époque i Art Nouveau

,, Zlatno doba” (Belle Époque) je period ekonomskog i društvenog razvoja u Evropi i obuhvata vremenski raspon od 1871.do 1914. Zahvaljujući razvoju industrije i tehnologije i novim izumima poput železnice, telefona, gasnih lampi i drugih, znatno se poboljšava kvalitet života ljudi, što dovodi do bogaćenja buržoazije, učvršćivanja proleterijata i stvaranja osnova za širenje mas-kulture ili kulture masa. Iako se ovaj period odlikovao, ne samo po društvenim razlikama, već i po ratovima i kolonijalnim osvajanjima, te godine su zbog velike cirkulacije novca i novih proizvoda bile veoma plodne za umetnike. Velike industrije i trgovine imale su potrebu da se razlikuju na tržištu i zato žele vizuelnu reklamu kako bi privukle pažnju neukih ljudi sa ulice, i to sa istom količinom teksta u manjem fontu i većim slikama.

Društvene promene i umetnici koji običan reklamni materijal pretvaraju u sofisticirano umetničko delo stvaraju novu umetnost (modernizam) koja se jedino u Francuskoj i Belgiji naziva  Art Nouveau. Cilj ovih umetničkih postera nije isključivo komercijalan jer umetnici shvataju da je jedan poster art nuvoa direktna veza između umetnika i naroda i na taj način žele da promene društvo jer znaju da i neškolovana domaćica sa zalepljenim posterom na zidu uči i konzumira umetnost. Kroz jasni izraz i poruku, intelektualci i novinari, doprinoseći  širenju liberalnih i socijalističkih ideja, podižu kulturni nivo i svest naroda, pa se, pored komercijalnih postera za higijenske proizvode, kafu, čokoladu, šampanjac ili kavu, mogu videti i posteri koji nude utočište deci bez doma, majčije mleko ženama sa malom decom i druge vrste pomoći ili pozivaju na kulturna i sportska okupljanja i svečanosti.

Nije, dakle, slučajan njihov današnji visok nivo svesti, odnos prema društvu, različitosti i ljudskim pravima ako se osvrnemo na činjenicu da se toliko dugo, intenzivno radilo na tome. Iako se zbog terorističkih napada danas u Briselu malo više živi stress époque, i dalje otvoreno u svoj grad prihvataju strance i vrlo su politički korektni i poštuju sve vrste rasnog, verskog i seksualnog opredeljenja i u tome su dva-tri veka ispred mnogih evropskih zemalja. Vrlo su česti mešoviti brakovi sa drugim evropskim narodima, drugom ili trećom generacijom imigranata iz Afrike, Amerike i Azije i brakovi među istim polom, ali nema brakova sa članovima muslimanke zajednice, ne zbog verskih predrasuda Belgijanaca ili Belgijanki, koje se neretko žale da ih istočnjački švaleri zavode, a posle ostavljaju i žene svoje žene, već, upravo, zbog zatvorenosti suprotne strane. Retki su brakovi među jezički različito opredeljenim Belgijancima, što je vrlo čudno, budući da su toliko otvoreni i da zadnjih 180 godina žive u zajednici.

JEDINA MANA

Art Noveau i Belle Époque bogate arhitekturu i kulturu ali stvaraju i mali fizički problem današnjim posetiocima. Iako su zgrade art nuvoa dekorativne i prelepe, uglavnom nisu praktične i dostupne starijim ljudima, ljudima sa problemima u kretanju ili roditeljima sa decom u kolicima. Hodnici su vrlo uski a spratovi povezani visokim i kosim stepenicama čija je rekonstrukcija, kao i izgradnja liftova, nemoguća jer bi se time potpuno narušila njihova estetska vrednost. 

BOEMI

 Belgijanci su pravi Asteriksi i Obeliksi, samo mršavi, plavi i dugačkih trepavica, dok su Belgijanke ljupke i otmene, nenapadno obučene i neupadljivo lepe. One su šarmantne i samo prividno neopterećene lepotom budući da se neguju i šminkaju da bi izgledale što prirodnije i nenašminkano. O lepoti žena afričkog porekla suvišno je govoriti jer one su, jednostavno, prelepe. Belgijanci su strastveni pušači i vole boemski život što dokazuje Brisel pun bistroa i pivnica, i to ne samo turističkih, nego baš onih, kao za njihovu dušu.

SKUPO JE!

Brisel nije jeftin grad i ukoliko u njemu boravite više od par dana gotovo je nemoguće sebi  priuštiti svakodnevnu restorantsku gozbu i to više puta dnevno. U gradu postoji nekoliko belgijskih lanaca supermarketa sa pretežno španskim, italijanskim i nemačkim proizvodima koji su, kao uvozna roba, skuplji i zato se, ukoliko želite da vidite i probate njihovu hranu, uvek opredelite za Lidl u centru grada, koji pored standardnih cena i standardnih proizvoda, nudi i određene domaće proizvode, poput sireva, piva, čokolade itd.

Ne bi se reklo da Belgijanci imaju posebnu nacionalnu kuhinju ali hvale se nekim belgijskim ćuftama, koje nisu nikakve u poređenju sa našim faširanim šniclama, a popularne su i razne vrste salata i školjke. Na trgu se može videti dnevni meni za 12-15 evra i to je cena najjeftinijeg ručka, čak i u azijatskim restoranima kojih je mnogo i na svakom koraku. U običnim kafićima možete pojesti neku salatu za 10-13 evra ili sendvič  za 7-10 evra ali na to dodajte i cenu pića. Obrok sa mesom ili ribom u boljem restoranu neće vas koštati manje od 25 -30 evra po osobi. Prosečna cena kafe je 3 evra, a toliko je i mala čaša piva. Ljubitelji slatkiša mogu da probaju vafel sa šlagom ili sladoledom svih ukusa. Jedino se čokolada može degustirati gratis u gotovo svim specijalizovanim prodajnim mestima. Dovoljno je da uđete i prošetate tim prelepim prodavnicama i uživate u mirisu čokolade i najlepšim pakovanjima bombonjera i, ako nema posluženja na vidiku, neko će vam već prići i pitati da li želite da probate.

Kako stići

Iz Niša još uvek nema direktnog leta do Brisela ali, ako unapred rezervišete preko Milana ili Berlina, karte možete naći i za manje od 20 evra. Brisel ima dva aerodroma Zaventem, kao glavni aerodrom, sa koga uglavnom leti nacionalna kompanija Brussels Airlines i aerodrom Charleroi, rezervisan za Rajaner i letove drugih low cost kompanija.

Od glavnog aerodroma do centra možete stići vozom, a karta košta 9 evra preko nedelje i 15.40 vikendom. Cena autobuske karte je 4.80, ako kartu kupujete na automatu, i 6 evra, ako je kupujete u autobusu. Taksi do centra košta oko 45 evra.

 Aerodrom Charleroi je udaljen 55 km od grada i, iskreno, nema dobru konekciju sa centrom. Kompanija Flibco je jedina koja ima autobuse sa polascima na svakih pola sata ali problem je u tome što uvek polazi samo jedan autobus koji je gotovo uvek pun putnika. Ukoliko se mesta popune, moraćete čekati pola sata do dolaska drugog autobusa u koji ćete ući ili ne, u zavisnosti  od dužine reda za ulazak u naredni autobus i vaše pozicije u njemu. Redovi se uvek prave i poštuju se (kao i kod nas) ali ima previše putnika, pa možda morate da čekate i naredna dva-tri autobusa. Vodite računa o tome i pokušajte da predvidite gužve, pogotovu ako vam je i povratak sa istog aerodroma. Autobus staje i kreće za aerodrom sa Železničke stanice Bruxelles- Midi odakle za svoje odredište možete hvatati metro, voz ili taksi. Cena karte u jednom pravcu je 17 evra i preporučuje se kupovina online. Stanica je od centra udaljena 20 minuta pešice, što i nije neka udaljenost, ali je zona sablasna, slabo osvetljena i prljava i nije baš za šetnju, pogotovo ne noćnu. Taksi do centra košta, manje-više, 10 evra pa se bolje vozite nego da vučete kofere tamo-amo.

Smeštaj

Rezervišite smeštaj par meseci pre polaska i možete naći vrlo pristojne hotele i sobe za dve osobe po ceni od 55 -60 evra u centru grada. Dovedite u pitanje kvalitet svega što je jeftinije od toga i uvek je bolje opredeliti se i za malo skuplji centar nego za malo jeftiniju periferiju.

 Brisel je grad za svačiji ukus za koji je realno potrebno sedam do deset dana kako biste ga doživeli na pravi način. Organizujte na vreme svoje putovanje i nećete se pokajati izborom destinacije i sigurno vam neće biti žao potrošenog novca.

KAŠKAIŠ

Kaškaiš (Cascais) je primorsko mesto sa trideset hiljada stanovnika, udaljeno samo dvadeset pet kilometara od Lisabona. Zahvaljujući neodoljivom starom gradu, vrtu muzeja sa bogatom kulturnom ponudom i velikim brojem turističkih atrakcija i istorijskih spomenika, prelepim plažama za uživanje i porodični odmor ili divljim plažama za surf, prijatnim maršrutama za šetnju i planinarenje, ‘portugalski Sen Trope’ je, uprkos famoznoj dekadenciji, decenijama veoma popularno mondensko mesto i sve se veći broj turista iz celog sveta opredeljuje da svoje odmore provede u ovom boemskom ambijentu.

GRADSKE PLAŽE

Sve izvanredne plaže nalaze se u samom centru grada, vrlo su čiste i nema prevelikih gužvi. Uglavnom su porodične i, naravno, besplatne. Atlantski okean je prilično hladan, kupaju sa samo najhrabriji, dok se mi, kukavice, samo povremeno rashlađujemo dok hranimo telo vitaminom D. Navikli smo da su plaže u gradovima skoro u istoj ravni sa šetalištem i ulicom, međutim, u Kaškaišu se do šetališta spušta stepenicama sa glavne ulice, a zatim se sa šetališta  stepenicama dalje spušta do plaže. Restorani i kafići na plaži, kojih ima u izobilju i za koje se, takođe, morate stepenicama penjati ili spuštati, nalaze se negde u sredini pa nam je time omogućen pogled na plažu sa drugog ili trećeg sprata.

ZA KIČMU

U Kaškaišu su za gradske plaže karakteristične ogromne isklesane stene poput tribina, koje, u prvi mah, izgledaju čudno budući da nisu prirodna udubljenja koja se mogu videti na nekim grčkim ostrvima, već ručni rad u kamenu. Ipak, prava su stvar za one koje ne vole da leže na pesku a vole da uživaju u pogledu sa visine. Dobre su i za kičmu, čini mi se. Na nekim mestima se može kupati u bazenima u samom moru u kojima uvek ima puno dece, što znači da je bezbedno.

NOĆNI PIKNIK

Voda na gradskim plažama je prilično mirna i skoro bez talasa, pa se vikendom cele porodice sa decom skupljaju i druže, čak i noću. Iako za naš mentalitet i naše pojmove čuvanja dece nije uvek prihvatljivo da deca jurcaju po delimično osvetljenim plažama dok se roditelji super provode na noćnom pikniku, moram priznati da je atmosfera fantastična i da je ne treba propustiti.

NA PUTU DO RAJA

Plaže van grada su divlje i sa ogromnim talasima zbog čega su za profesionalne surfere pravi raj. Iz grada se pešice može stići do četiri prelepe plaže sa sitnim peskom zlatne boje, među kojima se izdvaja Ginšu (Guincho), udaljena osam kilometara od centra. Sve plaže pripadaju Nacionalnom parku Sintra, pa su one izuzetne upravo zbog netaknute prirodne lepote. Ukoliko želite da posetite ovu plažu i uživate u okeanu, možete iznajmiti bicikle i malo se rekreirati. Biciklistička staza je pogodna za sve uzraste, ne zahteva nikakav fizički napor, a usput se mogu praviti pauze i uživati u komplementarnim aktivnostima poput ćaskanja sa tetkama na tezgama sa ručnim radovima i tipičnim portugalskim proizvodima ili razgledanja usputnih svetionika, tvrđava i prirode. Najbitnije od svega jeste da se morate zaštiti od sunca jer hlada nema.

VRATA PAKLA

Na dva kilometra od grada, prijatnom šetnjom pored mora, dolazi se do erozirale litice od koje je nastala pećina, poznata pod nazivom Boca do Inferno (u slobodnijem prevodu ‘Vrata pakla’). Potopljena pećina može se videti za vreme oseke i vrlo je popularna turistička atrakcija.

CENTAR

U luci, u samom centru Kaškaiša, nalazi se kompleks luksuznih restorana i kafića pripremljenih za bogate turiste koji su tu usidrili svoje jahte.

Tu je i Glavni trg sa spomenicima, Opština u kojoj se nalazi Gradski muzej za sve one koji su zainteresovani da saznaju nešto više o istoriji i nekadašnjem izgledu grada.

Trg i ceo grad ulepšani su prelepim crno-belim parterom u prepoznatljivom i jedinstvenom portugalskom stilu, a nasuprot modernim hotelima i zgradama može se uočiti  prelepa gospodska kuća iz 20. veka, koja je za razliku od drugih starih i napuštenih kuća i zamkova na šetalištu, renovirana i pretvorena u zgradu neke državne institucije.

STRANCI

Od trga vode male, tesne uličice, pune prodavnica koje mame turiste da kupuju portugalska vina, tradicionalne slatkiše i suvenire. Dok šetate od jednog do drugog trga u starom delu grada, naići ćete na vrlo originalne, malecne kafiće i restorane sa najrazličitijim vrstama hrane i strance kako uživaju u ambijentu. Ima dosta Engleza, ali obučenih i pristojnih, ne skidaju se i ne prave gluposti. Iako naših ljudi ima vrlo, vrlo malo, lako ćete ih prepoznati. Naše žene se po lepoti i stilu lako mogu uočiti jer su doterane i šarmantne, kokete i kad piju jutarnju kafu u kafiću na plaži. Drugi način prepoznavanja jeste engleski jezik: što ga gore pričamo, glasnije ga pričamo.

U TVRĐAVI

Luka se nalazi u senci nedavno potpuno renovirane tvrđave iz XVI veka koja je pretvorena u ekskluzivni hotel u čijim se vrtovima i predvorju nalazi Gradski muzej savremene umetnosti (Museu de Arte Urbana e Contemporânea de Cascais), jedan od retkih multidisciplinarnih muzeja u svetu koji u pokretu globalne savremene urbane umetnosti promovišu direktni kontakt publike i vizuelnih, kako portugalskih, tako i stranih umetnika.

GRAD MUZEJA

Ulaz u tvrđavu je besplatan, a iz tvrđave se dalje ulazi u Grad muzeja (Bairro dos Museus) sa čak dvadeset kulturno-istorijskih znamenitosti. 

DVA BOGATAŠA I MUZEJ

Muzej grofova iz Gimaraiša (Museu dos Condes de Castro Guimarães) smešten je u nekadašnjem tornju Svetog Sebastijana (Torre de S. Sebastião) žute boje, sagrađenog početkom dvadesetog veka u lažnom gotičkom stilu od strane irskog prodavca duvana, koji je na posedu Svete Marte napravio kompleks građevina koji, pored pomenutog tornja, čine i Kuća  Svete Marije (Casa de Santa Maria) i Svetionik Svete Marte (Farol de Santa Marta), takođe muzeji. Posle smrti ovog bogataša, toranj je pripao drugom bogatašu, ovog puta portugalskog porekla, zahvaljujući kome je postao muzej i nosi njegovo ime. U muzeju se nalaze umetnička dela, nameštaj, stari nakit, oružje i posuđe od porcelana iz ličnih kolekcija obojice vlasnika i galantne gospode. Najznačajniji eksponat muzeja jeste manuskript iz XVI veka u kome se može videti jedna od najstarijih slika Lisabona. Ulaz se plaća, ali sasvim je dovoljno posetiti samo prelepi klauster u špansko-arapskom stilu, bez ulaska u muzej.

NIŠTA BEZ BRATA

Kuća Svete Marije je značajno delo arhitekte Raula Lina. Arhitekta je unutrašnjost kuće ukrasio dekorativnim pločicama religioznih motiva iz XVII veka, koje je njegov brat nabavio iz neke stare kapele na jugu zemlje, dok je plafon od drveta u sali za ručavanje oslikan uljanim bojama, pa se upravo zbog ovih karakteristika, a pre svega zbog pločica, kuća smatra amblematskim delom (iako nije ništa posebno) i stilski pripada portugalskom baroku. U kući-muzeju redovno se održavaju konferencije, radionice i izložbe. Svetionik se, takođe, može posetiti, kao i muzej koji se nalazi u njemu i u kome se mogu videti slike i novinski članci o izgradnji i prvobitnom izgledu svetionika. Ulaz u sva tri muzeja se plaća, pa iako je cena simbolična, ne treba gubiti vreme jer su fasade i priroda koje okružuju ove objekte mnogo živopisnije i lepše od samih enterijera.

PLOČICE I CVETIĆI

Park maršala Karmona ili Gandarinje (Parque Marechal Carmona ou da Gandarinha) čine dva velika vrta. Pored muzeja, u sklopu gornjeg vrta nalazi se Kapela Svetog Sebastijana (Ermida de S. Sebastião), specifična građevina iz XVI veka, živopisne fasade i neozaobilaznih portugalskih plavih pločica sa cvetnim motivima koje ne prate nikakav stil ni red.

ĆAKNUTI GROF

Drugi vrt pripadao je grofu od Gandarinje koji je napravio romantični park, ujedinio oba vrta u jedinstvenu celinu, a onda je, pored svoje, ne tako male, imovine, opštini poklonio i park da građani u letnjem periodu uživaju u prijatnoj šetnji, u svežini i hladu. Grof mora da je bio ćaknut. Ni dan-danas nije otkriveno zašto je bio toliki čovek i zašto nije bio srebroljubac, kao svi normalni ljudi. Park je fantastično mesto za decu jer je neka vrsta zoološkog vrta sa domaćim životinjama koje slobodno šetaju po ogromnoj zelenoj zoni ili sede u krilo ili na glavi nekoj od figura slavnih ličnosti iz istorije i mitologije. Ima puno malih jezera, šetalište i jedan kafić sa velikom terasom  u hladu za ozbiljne ljubitelje prirode, zonu za piknik i sportske terene.

BAŠ UMETNIČKI

Kulturni centar (Centro cultural de Cascais), pored koncertne sale i sala za konferencije,  nudi svoj prostor stalnim kolekcijama i gostujućim izložbama slika i fotografija. Zgrada je nekad bila manastir, a zatim prva visoka škola filozofije. U današnjem eksterijeru i enterijeru zgrade ne mogu se naslutiti njene nekadašnje funkcije budući da moderna fasada veselih boja odaje utisak svežine i kreativnosti, a dinamičnosti muzeja doprinosi i muzika iz kafića u samom patiju.

Ulaz nije slobodan ali, ako volite umetnost i želite da vidite savremene portugalske slikare, vredi platiti pet evra. Na prvom spratu su uglavnom izložbe skulptura portugalskih, ali i stranih, umetnika. Stalnu postavku čini kolekcija od sto umetničkih slika pozajmljenih od Fondacije D. Luiša I (Fondacão D. Luís) koja je nastala isključivo donacijama umetničkih dela umetnika koji su ovaj grad posetili i u njemu izlagali. Ovom fantastičnom idejom nesebičnog gesta poklanjanja slika gradu u kome izlažu, umetnici su sebi umetnički odradili marketing za sva vremena i što je još lepše i bitnije, stvorili su novi kulturni centar i pravo kulturno bogatstvo grada.

I PAULA I PRICKER

Paula Rego je savremena portugalska slikarka i ilustratorka, možda jedina koja je dostigla popularnost u inostranstvu. U 84. godini života, jedna je od četiri najstarija živa slikara u Engleskoj, gde živi i, i dalje, stvara. Svoju umetničku karijeru počinje pedesetih godina prošlog veka kao student primenjenih umetnosti u Londonu, kada se u umetničkom izrazu opredeljuje za mešanje različitih tehnika slikanja i kolaža u neformalnom ili stilu novog dadaizma. Iako njene slike obiluju infantilnim elementima, likovima iz dečijih knjiga i crtanih filmova, Paula kroz svoja dela maestralno provlači polemična pitanja o realnoj svakodnevnici društva, ističe i kritikuje inferiorni položaj žene, mušku svirepost i malicioznu prirodu ljudi.

Njen stil je prepoznatljiv, vrlo figurativan i ilustrativan sa puno detalja. Često slika životinje u realnim ljudskim situacijama i ulogama. Na njenim prvim slikama mogu se uočiti i motivi iz slovenske mitologije, za koju se posebno interesovala i koju je sa pažnjom izučavala. Njeni radovi nalaze se u najznačajnijim galerijama u Londonu i Njujorku, a 2009. u Kaškaišu je otvoren muzej posvećen, pre svega, njenom, ali i stvaralaštvu njenog pokojnog supruga, takođe slikara, Viktora Vilinga. Za ovaj arhitektonski projekat Eduardo Souto de Moura, dobio je 2011. Prickerovu nagradu, najvredniju svetsku nagradu za arhitekturu.

PASSION

Pomorski  muzej (Museu do Mar Rei D.Carlos) može biti interesantan ako želite da saznate nešto više o flori i fauni Atlantskog okean na portugalskoj obali, ako želite da vidite makete i minijature brodova i fotografije značajnih imena portugalske flote, kao i modernije fotografije iz svakodnevnog  života ribara na moru. Pored Kuće Duarta Pinta Koelja (Casa Duarte Pinto Coelho), pretvorene u muzej antikviteta i primenjene umetnosti, možete posetiti i Muzej motora (Motor Passion Museum), kultno mesto za ljubitelje klasičnih automobila i minijatura.

COOL ENERGY

U Kaškaišu se već šesnaest godina za redom održava džez festival EDP COOL JAZZ na čiji poziv se odazivaju najveća svetska imena džez, soul i pop muzike. Održava se u julu u prijatnom ambijentu Parka maršala Karmone i ako volite muzičke festivale, nećete pogrešiti ako se opredelite da posetite ne samo ovaj, već bilo koji drugi festival u Portugalu, jer njihovi socijalisti na vlasti ne štede na kvalitetu u kulturi i zbog toga su u organizaciji festivala, kvalitetu muzičara, koncerata i cenama karta, verujte, trenutno bez konkurencije u Evropi.

PIRI-PIRI, RODIZIO ILI PUŽIĆI

Piletina na žaru sa neizbežnom kriškom limuna, piri-piri sosom i pomfritom je najjeftinija opcija za ručak ili večeru i košta od šest do osam evra. 

Rodizio (Rodízio) je, pre svega, brazilski specijalitet, ali je u restoranima Kaškaiša vrlo popularan, kako od mesa tako i od morskih plodova. Rodizio je najsličniji ‘velikom leskovačkom vozu’ (ako već niste, probajte prvo specijalitete naše zemlje), razlika je u vrsti mesa i načinu na koji se služe. Rodizio ne služe konobari već oni koji ga spremaju i na pet-deset minuta za sto donose veliki ražnjić sa različitom vrstom mesa koje delju ili vrlo tanko seku, samo za degustaciju. Uglavnom se služi dvanaest vrsta mesa – od piletine do teletine ili jagnjetine, posle čega možete ponoviti vrstu mesa koju želite. Za desert se najčešće služi ananas na žaru koji bi, kao naša rakijica, trebalo da ublaži varenje te lake hrane. Ovakva večera može koštati 25-30 evra po osobi, uključujući vino i kafu. Rodizio sa morskim plodovima je dosta skuplji ( od 40 do 150 evra po osobi u zavisnosti od restorana i doba godine) ali je zato i mnogo ukusnija, egzotičnija i privlačnija varijanta, pogotovo za večeru pored okeana.

Mnogo je restorana i kafića i mnogo različitih kuhinja tako da se može naći kvalitetna hrana za svačiji ukus i džep uz koju uvek možete degustirati izvandredno portugalsko vino.

Ako niste previše skrupulozni, probajte puževe, jeftini su i specijalitet samo u ovom delu Portugala.

SPREMNI

Godišnji odmor u Kaškaišu je prilika da se upozna jedna lepa zemlja koja nam nije tako bliska. Budući da je glavni grad na samo dvadeset minuta vozom, odmaranje na plaži može se začas pretvoriti u aktivno turističko razgledanje Lisabona ili drugih prelepih gradova u okolini. Treba samo naći jeftine letove iz Niša do prve zemlje iz koje ima direktnih letova za Porto ili Lisabon (a ima iz svih), finansijski se pripremiti možda malo bolje nego za odmor u Grčkoj i spremni ste za put u Portugal.

SAMORA

Samora (Zamora) je još jedan u nizu malih ali kulturno i istorijski značajnih gradova u unutrašnjosti Španije. Nalazi se u u Autonomnoj Pokrajini Kastilji i Leonu (Castilla y León), na 250 kilometara severozapadno od Madrida i ima oko 60 hiljada stanovnika. Nije ni najveći ni najlepši, ni najznačajniji grad ove oblasti (koja inače nema svoj glavni grad, što je vrlo čudno), pa  ni sami Španci ne znaju mnogo o njemu i zato vas, navikli na lepote okolnih gradova poput Salamanke, Segovije, Leona, Burgosa, Avile i Palensije, sa čuđenjem gledaju kad kažete da ste Samoru turistički posetili ličnom inicijativom.

Stanovnici Samore su veoma ponosni na svoj lepi grad i žele da njegove vrednosti promovišu na što bolji način i pokažu da ne zaostaju za drugim popularnijim ili većim gradovima kako u Kastilji i Leonu, tako i u zemlji. Oni se trude da svojom izuzetnom ljubaznošću i kvalitetnom usluga lepo ugoste i potpuno osvoje turiste i da ih tu zadrže bar na vikend, iako se oni uglavnom opredeljuju za jednodnevnu posetu gradu, što je sasvim dovoljno.

GRAD ROMANIKE

Samora je centar romanike, umetničkog pravca koji se razvija u Evropi u srednjem veku ( XI, XII i XIII vek) i najzastupljeniji je u arhitekturi i slikarstvu. Naziv potiče od reči Rim – Roma i dok se na istoku neguje vizantijska umetnost, katolička crkva širi romaniku po zemljama zapadne Evrope, među kojima se španska romanika zaista izdvaja kao jedna od najbogatijih i najinteresantnijih. Sa 23 dobro očuvana spomenika iz ovog perioda (najveći broj u Evropi), Samora je s pravom proglašena „Gradom romanike“.

KAKO DO TRGA

Posle kraće šetnje Ulicom Svete Klare (Calle de Santa Clara) u kojoj možete uživati u prelepim građevinama među kojima se izdvaja renesansna palata sa gotičkim elementima na fasadi (El Palacio de los Momos) dolazi se do Glavnog trga (Plaza Mayor).

TRG

Glavni trg (Plaza Mayor) je centar događanja u gradu i ne treba ga zaobići ni ukoliko želite da samo popijete neko pićence ili gricnete pinćose ili tapas sa društvom. Pored brojnih barova i restorana na trgu se nalaze i dve zgrade opštine. Stara opština (Ayuntamiento Viejo) izgrađena je početkom XVI veka i zbog požara obnovljena sredinom XIX, kada je ostala bez dva tornja, na veliku žalost cele policije koja je danas tu smeštena i koja je time izgubila još bolji pogled na trg.

Zgrada Nove opštine (Ayuntamiento Nuevo) nalazi se preko puta i sagrađena je u neoklasičnom stilu.  

MERLU I JOVAN

Jedna od specifičnosti Glavnog trga jeste ta da se Crkva Svetog Jovana Krstitelja ( Iglesia de San Juan Bautista), sa najlepšom i najelegantnijom romaničkom rosetom u Zamori nalazi, ko posađena, nasred trga.

Pored crkve  je statua Merlua (Merlù), naročito popularna za vreme Uskrsa. Merlu nije ime autora statue već ime koje su stanovnici Samore izmislili samo za tu statuu koju čine dve figure monaha iz bratstva Isusa iz Nazareta, jedan sa trubom, drugi sa gočem, čiji je zadatak bio da okupe narod kako bi počeli procesiju.

NAJSTARIJOM ULICOM

Ulica Balborasa (Calle de Balborraz) jedna je od najstarijih u gradu, sa karakterističnim galerijama i drvenim ulaznim vratima i fasadama veselih boja. Možda vas iznenadi ta vrsta gradnje jer je prosto ne očekujete u Španiji, ali ona jeste tipična za zapadni i severni deo zemlje. Ulicom su još u davnom X veku prolazili putnici i trgovci koji su prelazili reku Duero pa je i dan-danas ulica poznata po zanatskim radnjama i dućanima i jedna od najprometnijih u gradu. Pored srednjevekovnog duha očuvala se i kaldrma na sredini ulice ali su sporedni delovi modernizovani i omogućen je komotniji prolaz širokim stepenicama sa strane.

MODERNIZAM

Na početku ulice nalaze se dve od 19 izuzetno dobro očuvanih kuća iz perioda modernizma (početak XX veka),pa je, pored toga što se smatra centrom romaničke kulture, Samora jedan od retkih španskih nemediteranskih gradova koji čine mrežu evropskog modernizma.

Kad se sa Glavnog trga iza Crkve Svetog Jovana spustite Kraljičinom ulicom, naićete na vrata i palatu gospođe Urake (La Puerta y el Palacio de Doña Urraca) koje pripadaju prvobitnom utvrđenju grada koje su podigli Arapi u X veku.

PORTUGALAC U ZAMORI

Trg Virjato (Plaza de Viriato), jedan od poznatijih u gradu, interesantan je zbog specifično ukrštenih grana drveća i statue Virjata, pastira portugalskog porekla koji se borio protiv rimske invazije i branio grad od osvajača i koga u Zamori veoma poštuju i vole.

(Portugal i Španija su kroz istoriju vrlo često vodili i ljubav i rat, ujedinjavali se i razdvajali vekovima, a danas skladno žive u manjoj ljubavi ali s puno poštovanja. Ipak, interesantna je činjenica da i u pograničnim mestima ima vrlo malo ili gotovo nema mješovitih portugalsko-španskih brakova.) Na trgu se nalazi renesansna palata iz XVI veka građena na ostacima nekog muslimanskog utvrđenja, danas pretvorena u luksuzni hotel, naravno.

REKA KAO SPAS

Sa trga se može doći prelepog mesta sa koga se vide zidine grada i zona u kojoj se organizuju gradske fešte i zabave. Muzej u neposrednoj blizini vredi posetiti samo ako vas interesuju iskopine iz raznih perioda. Kako u tom delu grada nema kafića da se spasite i pobegnete od muža koji obožava arheologiju i istoriju, uživajte u pogledu na reku Duero (Duero) i Kameni most (Puente de Piedra) na malom trgu ispred najstarije crkve u Zamori, Crkve Svetog Siprijana (Iglesia de san Cipriano).

KATEDRALA

Katedrala u Samori ( La Catedral de Zamora) nalazi se na najvišem delu grada i privlači pažnju jer je jedna od najmanjih i najstarijih katedrala u Kastilji i Leonu i sa cilindričnom osnovom sa koje je podignuta kupola. Za njenu gradnju zaslužan je samo jedan učitelj o kome se gotovo ništa ne zna. Katedrala je završena krajem XII veka, a kupola je građenja pod vizantijskim, francuskim i muslimanskim uticajem i ukrašena faltastim slojevima od kamena. Može se posetiti za 5 evra.

Pored katedrale pažnju privlači i glomazni i ne previše elegantni toranj-zvonik (Torre-campanario del Salvador) iz XIII veka, visine 45 metara.

Episkopska fasada ili Južna fasada  (Portada Medieval o del Obispo) još jedna je od lepota katedrale sa arhitektonskom dekoracijom gotovo bez ukrasa i jedina se potpuno održala i nije menjana. Odatle se može posetiti i Muzej.

NEKADAŠNJA ŠKOLA

Zamak u Samori (Castillo de Zamora), koji je do skora bio srednja škola, restauriran je pre par godina i pripremljen za turizam. Datira iz XI veka, iz vremena vladavine Fernanda I i zbog svog položaja imao je uglavnom militarnu funkciju. Može se posetiti besplatno i posebno je lep noću zbog specifične boje kamena i osvetljenja. Dobro je očuvan i toranj romboidnog oblika sa koga se pruža fantastični pogled na grad.

OSVEŽENJE

Park koji okružuje zamak veoma je prijatna zona za šetnju i odmor. Stariji šetači traže hladovinu koje zaista nema u gradovima u Kastilji, dok mlađi hvataju besplatni internet i uživaju na travi. Sva ta vegetacija pripadala je Manastiru Svetog Jeronima koji je više ne postoji a u parku su harmonično postavljene figure velikog španskog umetnika, slikara i vajara Baltasara Loba. Ovaj moderni muzej na otvorenom neverovatno je osveženje posle svog tog romaničkog stila i gradu daje još veći značaj.

LOBO

U aneksu zamka smešten je Muzej Baltasara Loba (El Museo de Baltasar Lobo). Lobo je rođen u nekom selu nadomak Samore u skromnoj porodici a izuzetan umetnički talenat pokazao je još kao dete. Kao mladić prihvata anarhističke ideje zbog kojih je za vreme Španskog građanskog rata prinuđen da sa svojom suprugom beži za Francusku. U glavnom gradu moderne umetnosti, u Parizu, upoznaje Pikasa, Dalija i vajara Henrija Lorensa sa kojima postaje intimni prijatelj. Njegove skulpture odlikuju se veoma jednostavnim ali finim formama i veliki je ljubitelj oblina. Prepoznatljive su njegove statue ženskih tela od mermera i bronze a posebno je voleo da prikazuje materinstvo i scene koje podsećaju na igru majke i deteta.

U zrelom periodu stvaralaštva vaja nimfe i kentaure, a zatim i figure muškaraca. Njegove skulpture su jedinstvene po oblosti i volumenu, kao i izuzetnom sjaju mermera koji im daje posebnu lepotu. Lobo je svojevremeno izlagao u najznačajnijim umetničkim centrima od Njujorka do Tokija a danas se njegove skulpture nalaze u muzejima širom sveta. Jedan je od najznačajnih španskih i svetskih vajara XX veka, a njegov značaj u vajarstvu može se uporediti sa veličinom Pikasa u slikarstvu i zato nemojte propustiti priliku da posetite ovaj muzej jer Zamori na njemu zavidi ceo svet.

UŠI I NOŽICE

Domaći hleb, mešavina kozjeg i kravljeg sira, domaći suhomesnati proizvodi zaćinjeni paprikom poput kulena, čajni i sličnih kobasica i vino najukusnija su i nepogrešiva kombinacija u bilo kom baru i restoranu. Svinjsko meso se dosta jede u ovoj regiji i uglavnom se prave jela od iznutrica, ušiju i nožica, jezika i pršute sa povrćem i to je veoma ukusno iako možda ne zvuči ili ne izgleda tako. Pincho moruno, najsličniji našem ražnjiću, najsigurnija je opcija za one koji ne žele da eksperimentišu. Nek se vegetarijanci ne sekiraju, neće ostati gladni jer posebno su ukusni pinćosi i tapas sa pečurkama. Cena jedne tape ili pinćosa je 1 evro u svim barovima a cena kompletnog ručka ili večere varira od 10 do 25 evra po osobi.

SA JELENIMA I VUKOVIMA

Samora je najpopularnija za vreme Uskrsa jer se tada svakodnevno organizuju procesije i druge religiozne svečanosti po celom gradu. U društvu jelena i vukova ljubitelji prirode i planinarenja mogu da uživaju u okolini grada tokom cele godine.

A ONDA ATLANTSKI

Kao grad u unutrašnjosti, Zamora je veoma topla leti a hladna zimi. Ako vam takva klima baš i ne prija, uvek možete da pobegnete u čarobni Portugal ili u Galiciju, najzapadniji deo Španije, da se tamo rashladite na Atlantskom okeanu.