Španija za početnike

Španija je nesumnjivo jedna od najlepših i turistički najatraktivnijih zemalja na svetu. Ima oko 46 miliona stanovnika, što i nije neka cifra, budući da zauzima najveći deo Pirinejskog poluostrva, koje je samo po sebi ogromno. Geografski položaj zemlje je izuzetan ako uzmemo u obzir da je većim delom na Mediteranu, dok zapadni deo zemlje izlazi na hladni Atlantski okean, a sever na Kantabrijsko more.

Ova zemlja poseduje sve prirodne resurse koji su turistički veoma eksploatisani i ima bogatu turističku ponudu za svaki džep, iako se naši turisti, pored Kanarskih i Balearskih ostrva, uglavnom vezuju samo za Barselonu (koja je multinacionalna i daleko od prave Španije) i čuveni Ljoret de Mar, gde nisu uvek dobrodošli (ne kao pojedinci, naprotiv, već kako grupa), zbog kampanje za limitiranje turističkih poseta gradu koja se uveliko vodi jer je lokalno stanovništvo već postalo pomalo ugroženo i ometeno u obavljanju svakodnevnih obaveza, upravo zbog tog neprestanog i ogromnog priliva ljudi iz celog sveta.

Španiju, a iz nekog razloga, posebno Barselonu, svi ljudi vole jer je ona, opravdano ili ne, sinonim za ideju koju svi imamo o idealnom životu, dobroj klimi, moru i plažama, dobroj hrani i vinu, muzici i provodu i ljudima koji žive svoj život i ne gledaju šta se dešava oko njih.

Na listi Svetske baštine Španije se po broju spomenika kulture nalazi na trećem mestu (posle Kine i Italije). Na kulturni identitet zemlje i naroda uticali su mnogi drugi narodi, pa je stoga i raznolikost jedna od njenih najlepših aspekata. Svoj trag ostavili su Kelti, čije ostatke kuća, pa i celih naselja možemo videti na severu Španije, u regiji Galiciji, zatim i Rimljani, čijih je nalazišta svuda po zemlji, a najbolje su očuvana u gradu Meridi u Ekstremaduri, regiji koja se nalazi na zapadu Španije uz portugalsku granicu.

Najviše je, naravno, hrišćanskog, srednjevekovnog nasleđa, ali su svakako svoj pečat ostavili i Mavari sa severa Afrike u vidu kula, predivnih utvrđenja i vrtova, kojih je najviše u Andaluziji.

I Jevreji su, takođe, boravili svuda po Španiji, a najviše njihovih spomenika ima u Toledu. Svako, pa i najmanje špansko selo, ima svoj stari grad, a svaki kamen tog grada čuva neku tajnu ili otkriva neku priču.

Provincijalci iz Evrope

Prošli vek za Španiju i nije bio sjajan jer se teritorijalno smanjuje (gubi kolonije), počinje građanski rat i diktatura. Ovaj narod je dosta propatio i skoro četrdeset godina bio je izolovan od sveta u svakom pogledu. Kultura, obrazovanje, zdravstvo, sloboda govora, hrana i život uopšte, sve, sve, sve im je bilo uskraćeno. Čak je i Pablo Neruda, koji je tih godina boravio u Španiji, napisao da su mu Španci delovali kao neki provincijalci iz Evrope i da je bilo vrlo malo izuzetaka sa širim vidicima. Posle Frankove smrti i sa ulaskom u Evropsku Uniju, Španija postaje ono što mi danas volimo o njoj: potpuno slobodna, bogata zemlja bez kompleksa, zemlja u kojoj se vodi računa o građanima i njihovim ljudskim i svim ostalim pravima, zemlja koja ulaže u kvalitet života, u kojoj nema privatnih plaža, kao u nekim susednim zemljama, kao i zemlja u kojoj bi svi voleli da žive.

Četiri zvanična jezika

Zemlja je podeljena na 17 nezavisnih pokrajina – autonomija. Ima i dva nezavisna grada, Seutu i Melilju, koji geografski pripadaju Africi, a i Navaru na severu, fiskalno nezavisnu regiju, koja bi bila neka vrsta španskog Monaka. U Španiji se zvanično govore četiri jezika: galicijski, baskijski, katalonski i kasteljano ili španski, a prva tri su pored kasteljana zvanični i potpuno ravnopravni jezici u Galiciji, Baskiji i Kataloniji, iako se na jezičkoj nezavisnosti trenutno insistira jedino u Kataloniji, zbog političke situacije sa kojom smo svi upoznati. Priznat je i valensijanski dijalekt koji potiče od katalonskog, kao i majorkanski dijalekt koji se govori na Balearskim ostrvima. I u Asturiji, regiji na severu Španije govori se njihov asturijanski dijalekt, ali nije priznat. Jezik koji mi svi nazivamo španskim jeste zapravo kasteljano koji se govori u celoj Španiji, a Španci pod španskim podrazumevaju španske jezike koji se govore u Južnoj Americi. Svi oni čuvaju i poštuju svoje jezike i dijalekte, pa su zato i najbolja književna dela napisana na njima, a svaka od pomenute četiri regije ima i svoju kinematografiju, i to vrlo dobru, kao i muziku (gajde su nacionalni instrument na severu Španije, a ne španska gitara, kao na jugu), folklor (na severu, u Galiciji na primer, se igra munjeira, flamenko nije popularan), ali, kao što sam rekla, glavni protagonista jeste lokalni jezik.

Kralj i kraljica

Španije je parlamentarna monarhija. Iako je figura kralja u 21. veku možda malo prevaziđena, mora se priznati da je sadašnji španski kralj Felipe VI dosta naklonjen španskom narodu i da se trudi da bude umeren u rasipanju dvadeset hiljada evra koje mesečno prima na račun zapošljenog španskog i stranog stanovništva koje plaćanjem poreza održava, i u ovom slučaju izdržava, špansko društvo. Svakako da na to utiče kraljica, nekadašnja novinarka, politički javno opredeljena protiv Njegovog veličanstva, koja koriguje neke njegove preterano kraljevske manire, pa se može primetiti da je kralj u javnosti nekako opušteniji, čak bi se moglo reći da baš uživa u svojoj ulozi. I kralj isto tako utiče na kraljicu i oplemenjuje je time što joj ponekad, najčešče u javnosti, a i privatno sigurno, skrene pažnju da ne maše i da se ne cereka jer nije po protokolu. Ali ljubav je to i niko nije rekao da je lako voleti čoveka ili ženu drugačijeg političkog shvatanja, a kamo li kralj. Ako se samo na našim slavama cela porodica posvađa zbog teče koji je drugačije politički opredeljen ili zbog strinine familije koja je i politički aktivna, zamislite samo kako je na njihovim porodičnim ručkovima i koliko je njima bilo teško jer je kralj oženio plebejku, a republikanka je postala kraljica.

Tata

Još simpatičniji bio je onaj stari kralj, Huan Karlos, tata današnjeg kralja. Huan je bio pravi, pravcati vrag. Ko zna kakav je maher bio, kad u nekim emisijama svi intervjuisani šeici od Arabije i drugi istočnjački bogataši otvoreno kažu da im nedostaje kao kralj i naprosto ga obožavaju. On je galantno išao na safari i u lov na slonove od državnih para dok, za nesreću, nije slomio kuk. Neki radoznali kolega njegove snaje zainteresuje se za slučaj, bude uporan da sve istraži i gle, gle, afera. Huan Karlos polako-polako počinje da shvata da je vreme da prepusti presto (legalnom) sinu jedincu i sad se samo ponekad pojavljuje u javnosti. A, da, u američkom stilu, javno se izvinio građanstvu zbog skupog hobija koji je imao pre pada i loma.

Baka Sofija

Jedino mi je iskreno žao baka Sofije (kažem ‘baka’ jer je baka preslatkoj princezi Leonori), jer, iako je stoički podnosila sve kraljeve ljubavne veze i vezice i uvek bila vrlo diskretna i bez skandala, sada kada je u penziji i treba da uživa, ona je diskriminisana, možda zbog godina, a možda i zbog grčkog porekla ili plavih očiju i zarađuje samo devet hiljada evra mesečno. A pored snajke koja je u javnosti bruka i ne da joj da se slika sa decom, ona nije imala sreće ni sa zetom, koji je trenutno u zatvoru zbog privrednog kriminala, naravno.

Pokret

Od Frankove smrti i ulaska u Uniju i mentalitet se značajno promenio. Sve što je bilo zabranjeno, sada je dozvoljeno i neograničeno. Svaki njihov sociološki fenomen može se objasniti kao posledica njihove skorije istorije. Ponosni su na kontrakulturni pokret (Marcha madrileña) koji se razvija u Madridu u periodu tranzicije, a zatim zahvata i druge veće gradove. Pokret je predstavljao oslobađanje od svega tradicionalnog i vezanog za Franka; potpuni liberalizam, seksualnu revoluciju i razvoj feminizma. Muzika i film koji su sve izdvojili u period pokreta (Movida) tih osamdesetih godina i dan-danas su izuzetno popularni i kultni. Iz tog perioda je i fantastični Pedro Almodovar, koji karijeru započinje, ni manje ni više, nego kao muzičar, pa je tu i Santjago Segura, grupa Mekano i mnogi, mnogi drugi originalni umetnici.

Duh i harizma

Španci imaju duh i harizmu. Ljudi žele da uživaju u životu i to i rade, i sa mnogo i sa malo i bez para, bez obzira na bračni status, društveni položaj ili godine. Čak je i starost relativna stvar. Star je onaj ko to želi i zato nije baš pristojno da se starijoj gospođi ili gospodinu obratite sa Vi. Svakako ćete ostaviti utisak ako kažete ‘devojko, devojčice’ (chica, chiquilla, chiquita, nena, nenita, mi niña) i sve starije gospođe iz komšiluka će vas zbog toga obožavati, i vas i Srbiju (iako ne znaju gde je) samo zato što ste lepo vaspitani.

Španci su ubeđeni da su izmislili popodnevnu dremku, takozvanu sjestu (siesta). Kako da ne! Ali neka im, neka misle! Iako od Španaca sigurno ne možemo da naučimo engleski i geografiju (tu im nema pomoći), mnogo toga možemo da naučimo o načinu života, toleranciji, odnosu prema ljudima (bilo na ulici, u prodavnici ili u liftu i na aerodromu), uživanju u sitnicima kao što je čitanje novina uz jutarnju kaficu u kafiću, poslepodnevna šetnja pored mora ili reke i mnoge druge male stvari.

Prženo i ukusno

I hrana je izuzetna, većinom je pržena, ali ukusna, nema šta. Estetski je vrlo privlačna, umesno prezentovana i servirana.

Na severu su zbog hladnog mora i Atlantskog okeana morski plodovi najlepša i najskuplja hrana. Sardine su specijalitet na jugu, u Madridu i unutrašnjosti kuvana jela, a tapas i pinchos (najpribližnije onom što mi jedemo ‘za meze’ i ‘na bocku’) fantastični su svuda. Hiljadu vrsta vina, o kojima će biti reči, i sva su dobra, pa svako bira po hrani i ukusu, a ako vino ne pijete, onda je tu pivce, ili leti klara (clara – pivo sa sodom ili fantom od limuna), najbolje osveženje u letnjim danima. U Španiji je provod zagarantovan, bez obzira na vreme, mesto i godine.

Iz Niša za Španiju

Ovu prelepu zemlju možete posetiti iz Niša preko Milana, a iz Milana možete otići čak do sedamnaest španskih gradova. Iz Skoplja Vizerom možete otići do Barselone, a iz Sofije do Valensije, Madrida itd.. Samo potražite karte na vreme i uživajte.