BRISEL

Brisel je grad koji nosi posebnu energiju i dosta se razlikuje od ostalih evropskih prestonica. Jedan je od najlepših  gradova u Evropi upravo zahvaljujući ljudima različitih nacionalnosti, jezika i kultura koji u njemu žive i umetnosti i arhitekturi iz svih epoha koje se harmonično mešaju i stapaju jedna s drugom. Kosmopolitski je grad i moderni centar nastao na ogromnom istorijsko-kulturnom nasleđu pa je, stoga, iako nimalo jeftina, izvanredna turistička destinacija koju vredi posetiti.   

IMIDŽ

Budući  da je Brisel sedište Evropske Unije i međunarodnih institucija poput NATOa i da mediji, u skladu sa ozbiljnošću informacija koje prenose, uvek  šalju vrlo neinspirativne slike i snimke grada, ne vodeći računa u njegovom imidžu i vizuelnoj poruci koju šalju, nije čudno što se Brisel, vrlo često, pogrešno zamišlja kao kompleks zgrada sa zastavama zemalja članica Unije, niti što se o njemu ne razmišlja kao o izuzetnom centru kulture, koji je, kao glavni grad Belgije, prelep i sa neverovatno bogatom turističkom ponudom.

BRISEL – GLAVNI GRAD

Administrativna podela Belgije je komplikovana. Belgija je podeljena na tri velike regije: Flandriju, Valoniju i Brisel – Glavni grad, pa je Brisel, dakle, glavni grad zemlje Belgije, regije Brisel- Glavni grad, koju čini 19 opština sa ukupno milion i dvesta hiljada stanovnika, kao i centar ili glavni grad opštine Grad Brisel, turističkog jezgra regije Brisel, sa oko 200 hiljada stanovnika.

BOLJE DVA

Zanimljivo je da, iako nemaju svoj nacionalni jezik, Belgijanci imaju dva zvanična jezika: belgijski ili flamanski francuski i belgijski ili flamanski dijalekt holandskog jezika. Jedan deo belgijskog naroda (uglavnom buržuji starosedeoci) je pod uticajem istorijskih okolnosti prihvatio francuski kao svoj maternji jezik, zbog čega ih ne treba nazivati ni mešati sa Francuzima, dok se drugi deo populacije opredelio samo za holandski. Pre terorističkih napada, upravo je jezička dominantnost bila glavni uzrok ozbiljnih političkih problema koji su pretili raspadu zemlje ili, bolje rečeno, legitimnoj podeli na nove teritorijalne, lingvistički determinisane celine.  

BESPLATNI BRISEL

Brisel je generalno skup grad za koji treba izdvojiti puno para, ali, na sreću, ima mnogo znamenitosti i aktivnosti u kojima se može uživati potpuno besplatno.

GRAND PLACE

Veliki trg (Grand Place) je, zaista, jedan od najlepših trgova u Evropi. Predstavlja geografski, istorijski i finansijski centar grada koji čini kompleks zgrada u neoklasičnom flamanskom stilu. Pored Opštine (Hôtel de Ville), koja datira iz 1459. i čiju fasadu krasi oko 150 statua i toranj visine 95 metara sa statuom Svetog Mihajla na vrhu, tu je i Kraljevska kuća (Masion de Roi), nekadašnja kraljevska rezidencija, danas Gradski muzej, i kompleks  velelepnih zgrada u kojima su smešteni sindikati i druge institucije.

MANEKEN

Čuvena fontana i zaštitni znak Brisela jeste statua nagog dečaka koji vrši nuždu (Manneken pis) koja se nalazi u jednoj od turističkih ulica, punih prodavnica čokolade i suvenira, u blizini trga. Iako postoji mnogo legendi, ne zna se tačno kako je Maneken postao obeležje grada. Uglavnom, postoji priča o detetu koje se izgubilo i koje je, posle potrage u kojoj je učestvovao ceo grad, nađeno kako piški u parku, dok se druge legende vezuju za ‘dete- spasioca grada’ koje piški po neprijateljima ili po koncu upaljenog dinamita i time uspeva da odbrani grad od napada i požara.

Devojčica koja piški (Jeanneke pis) je ženska skulptura koja predstavlja suprotnost manekenu i nalazi se na približno istoj udaljenost od trga samo sa druge strane. Tom Francn (Tom Frantzen), briselski vajar poznat po skulpturama u gradu, 1998. napravio je statuu psa (Het Zinekke) koja je tematski povezana sa prve dve.

GRAD STRIPOVA

Brisel je grad stripova. Na svakom koraku može se naići na eksploziju kolorita, Tintinove avanture (Les Aventures de Tintin et Milou), Gašu Šeprtlju (Gaston Lagaffe) ili mačke na biciklu. Lokalni umetnici naslikali su 30 murala na zgradama oštećenim za vreme svetskih ratova, iako malih priča iz stripova ima na stanicama, panoima, pa čak i panelima kojim ograđuju radove na ulicama. Ako volite stripove, uživaćete u specijalizovanim prodavnicama i knjižarama, kao i u ćaskanju sa uličnim prodavcima stripova i suvenira sa detaljima i junacima iz istih.

GRAD KULTURE

Mont des arte je kulturni i istorijski kompleks grada koji čine Kraljevska biblioteka, Nacionalni arhiv, Kongresna palata i gradski park novog geometrijskog oblika -delo pejzažnog arhitekte Renea Pešera (René Pechère), sa spomenikom kralja Alberta.

Na par koraka odatle, u zgradi bivšeg magacina Old England nalazi se Muzej muzičkih instrumenata (Musée des instruments de musique) sa neverovatnom kolekcijom od više od osam hiljada najstarijih i najčudnijih instrumenata, kao i Kraljevski muzej lepih umetnosti (Les Musées royaux des Beaux-Arts de Belgique), Kraljevska palata (Palais Royal de Bruxelles) i druge zgrade i institucije interesantne arhitekture.

SABLON

Kvart Sablon (Le Sablon) zauzima prostor između dva velika trga. Na Malom Sablonu (Place du Petit Sablon) nalazi se park sa fontanom grofova Egmonda i Horna i Bogorodičina crkva (Église Notre-Dame du Sablon) u tipičnom belgijskom gotičkom stilu, preko puta.

 U ulici iznad parka nalazi se Egmondova palata, današnja zgrada Ministarstva spoljnih poslova čiji je jedan deo rezervisan za besplatne izložbe savremene, pretežno afričke, umetnosti koje organizuje Kraljevski institut za međunarodne odnose i koje treba posetiti jer su uvek odlične i nesvakidašnje.

Veliki Sablon (Place du Gran Sablon) je nekadašnji centar visoke klase i to se oseća u ambijentu, ne samo u arhitekturi i privatnim galerijama čiji su vlasnici klasični snobovi koji vas sve vreme popreko gledaju jer su procenili da ste samo siromašni ljubitelj a ne i bogati kupac, već i u ekskluzivnim bistroima, restoranima i poslastičarama i među ljudima koji tu dolaze. Jedino poneki turista i, uglavnom babe bez kompleksa, Engleskinje, naravno, mrtvi ‘ladni izvade svoj sendvič i jedu na klupi i time stvaraju potrebnu društvenu ravnotežu u, možda, pomalo sterilnom, ali šarmantnom, mondenskom kvartu.

Pored Palate pravde (Palais de Justice), impozantne po veličini, nalaze se spomenici podignuti žrtvama u anglo-belgijskom ratu i vidikovac odakle se, ako je  lepo vreme, što je u Briselu diskutabilno, vidi Atomijum.

EVROPSKI PARLAMENT

Brisel je, pored  Strazbura i Luksamburga, sedište Evropske Unije pa se u centru grada nalazi tzv. Evropski kvart gde se raspravlja o zakonima i budžetu Evrope ali i održanju funkcionalnosti Evropske komisije. Oni koji žele da znaju više o tome mogu da posete Parlamentarijum (Le Parlamentarium) koji je besplatan  i sa multimedijalnim autovodičima na 24 jezika.

PARKOVI

 Park Jubileja (Parc du Cinquantenair) u kome dominira skup zgrada u obliku slova U (Velika džamija i Islamski centar, Kraljevski vojni muzej i Muzej automobila) i Trijunfalni luk i Leopoldov park (Parc Léopold) su dva ogromna i najznačajnija parka u Briselu.

ATOMIJUM

Atomijum (Atomium) je konstrukcija od čelika i aluminijuma, napravljena 1958.povodom Svetske izložbe (Exposition Universelle et Internationale de Bruxelles), prve važne internacionalne izložbe dostignuća posle II svetskog rata i jedno je od najpopularnijih obeležja Brisela.  Struktura koja imitira devet atoma kristala gvožda uvećanih nekoliko milijardi puta, sa tri tornja koji, kao noseći stubovi, podržavaju blistave aluminijumske sfere, predstavljala je veliki arhitektonski izazov za svog inženjera, Andrea Vaterkejna (André Waterkeyn). Svaka sfera rezervisana je za konkretnu aktivnost, uglavnom izložbe slika i fotografija, dok se na zadnjem spratu nalazi restoran sa vidikovcem. Atomijum je udaljen od centra i do njega možete stići autobusom, linijama 84 i 88, metroom  6 ili tramvajskom linijom 51 sa silaskom na stanicu Heysel. Cena po osobi je 12 evra a deca mlađa od 6 godina ne plaćaju ulaz. Budući da nije jeftino, a ni blizu, i da vam je, skakako, potrebno malo više vremena za obilazak, procenite sami da li ga treba posetiti ili je bolje ostati u centru.

U istom kvartu nalazi se park Mala Evropa sa 350 maketa  najznačajnijih evropskih spomenika u razmeri 1:25.

CENTAR GRADA

Palata berze (La Bourse de valeurs de Bruxelles) je amblematska zgrada i mesto sastajanja i okupljanja mladih. Građena je u neorenesansnom stilu sa elementima klasične arhitekture poput korintskih stubova, neizbežna dva lava koji sa vrha čuvaju monumentalne stepenice i četiri karijatide koje predstavljaju zaštitu, trgovinu, umetnost i pobedu i koje je radio Roden.

Nova Ulica (Rue Nueve) rezervisana je za šoping i prodavnice, a u paralelnim ulicama nalaze se mali trgovi sa crkvama i amblematskim zgradama.

Mladi ljudi skupljaju se na druženje u kafićima i restoranima na Trgu Svete Katarine (Place Sainte- Catherine) na kome se nalazi i istoimena katedrala.

KARTICA

Ukoliko želite da svoje vreme posvetite intenzivnijem i edukativnijem otkrivanju kulturnih i umetničkih vrednosti  grada, treba napraviti selekciju jer je ponuda neočekivano velika, a i  muzeji i galerije uglavnom imaju evropsko radno vreme od 9 do 5. Individualne ulaznice jesu skupe, stoga, ukoliko ne želite da probijete budžet i imate u planu da posetite bar 3 od 39 muzeja i spomenika u gradu, Brissel card od 27, 35 i 43 evra za 24, 48 i 72 sata jeste najbolje rešenje. Može se kupiti i online ali se, svakako, mora preuzeti lično u Turističkoj kancelariji na Trgu. Ovom karticom možete priuštiti sebi velika i mala zadovoljstva i uživanja za sva čula.

MUZEJ ČOKOLADE I KAKAA

Iako su Španci doneli kakao u Evropu, Belgijanci su napravili recept za najbolju čokoladu na svetu. O poreklu kakaa i periodu komercijalizacije, proizvodnji i beneficijima čokolade možete saznati više u Muzeju čokolade i kakaa (Musée du cacao et du chocolat) u kojem, naravno, imate besplatnu degustaciju i radionice za elaboraciju pralina, kako za decu i tako i za odrasle. Muzej se nalazi na samom trgu, pored opštine, na samom početku prve sporedne ulice, ali su zgrada i naziv muzeja toliko neupadljivi da se morate potruditi kako bi ste ih videli. Individualna ulaznica bez turističke kartice je 5 evra.

MUZEJ PIVA

Belgijanci imaju bogatu tradiciju u proizvodnji piva koja se, i dan- danas, izuzetno neguje i poštuje. Brojni su muzeji i turističke aktivnosti koji, pored informacija o proizvodnji i načinu pripreme, uključuju i degustacije piva, ali vredi posetiti Muzej piva na Velikom trgu, ne samo da biste videli očuvane skalamerije, porcelansko posuđe i metalne cisterne za proizvodnju i konzervaciju piva, što nije ništa posebno, već zbog načina na koji vam profesionalac, posle obilaska muzeja, ritualno posluži čašu piva a penu, koja samo što nije prelila čašu, preseče i otkloni velikim nožem.

KRALJEVSKI

Kraljevski muzej lepih umetnosti (Musées Royaux des Beaux-Arts de Belgique) čini kompleks od 6 muzeja. Galerija starih majstora (Musée Oldmasters), Muzej Magrit (Musée Magritte) i Muzej umetnosti s kraja XIX veka (Musée Fin-de-Siècle) nalaze se u istoj zgradi, dok se Muzej savremene umetnosti (Musée Modern), Muzej Konstantina Monjua i Muzej Antoana Verca (Musée Meunier  et Musée Wierz) nalaze na drugim lokacijama ali nedaleko odatle.

U Galeriji starih majstora nalaze se umetnička dela flamanskih slikara nastala u periodu od XV do XVIII veka. Pored dominantnog  Van Djuka, tu je i Brojgel Stariji sa Padom pobunjenih anđela sa neba, prepoznatljivi Memling i mnogi drugi velikani. Naravno, učitelj Ruben, najznačajniji  i najinteresantniji barokni slikar, ima svoju salu sa dvadesetak slika, što i nije previše, budući da njegov opus broji oko hiljadu petsto slika i da je već dosadan koliko ga svuda ima. Ako nemate dovoljno vremena, ili ne volite religioznu umetnost i portrete, stare majstore možete ostaviti za neki drugi put.

Muzej Renea Magrita  posvećuje veliki deo kolekcija belgijskom nadrealizmu, pre svega, Reneu Magritu i njegovim sledbenicima, ali i drugim velikim svetskim imenima.

Podzemni multidisciplinarni Muzej umetnosti s kraja XIX i početkom XX veka, tačnije, između 1888 do 1914., slavi bogatstvo ovog perioda u književnosti, fotografiji, arhitekturi, operi i muzici i kulturi uopšte. Pored Gogena, Monea, Rodena, Van Goga, Ensora i mnogih drugih, može se čitati poezija značajnih belgijskih pesnika, videti art nouveau nameštaj, fotografije nekadašnjeg Brisela, ali i slušati Vagnerove opere sa pokretnim minijaturama scenskih postavki. Muzej impresionira kolekcijama ali i jedinstvenim liftom sa umetničkim slikama i foteljama.

TEORIJA UMETNOSTI I SVESTI

Belle Époque i Art Nouveau

,, Zlatno doba” (Belle Époque) je period ekonomskog i društvenog razvoja u Evropi i obuhvata vremenski raspon od 1871.do 1914. Zahvaljujući razvoju industrije i tehnologije i novim izumima poput železnice, telefona, gasnih lampi i drugih, znatno se poboljšava kvalitet života ljudi, što dovodi do bogaćenja buržoazije, učvršćivanja proleterijata i stvaranja osnova za širenje mas-kulture ili kulture masa. Iako se ovaj period odlikovao, ne samo po društvenim razlikama, već i po ratovima i kolonijalnim osvajanjima, te godine su zbog velike cirkulacije novca i novih proizvoda bile veoma plodne za umetnike. Velike industrije i trgovine imale su potrebu da se razlikuju na tržištu i zato žele vizuelnu reklamu kako bi privukle pažnju neukih ljudi sa ulice, i to sa istom količinom teksta u manjem fontu i većim slikama.

Društvene promene i umetnici koji običan reklamni materijal pretvaraju u sofisticirano umetničko delo stvaraju novu umetnost (modernizam) koja se jedino u Francuskoj i Belgiji naziva  Art Nouveau. Cilj ovih umetničkih postera nije isključivo komercijalan jer umetnici shvataju da je jedan poster art nuvoa direktna veza između umetnika i naroda i na taj način žele da promene društvo jer znaju da i neškolovana domaćica sa zalepljenim posterom na zidu uči i konzumira umetnost. Kroz jasni izraz i poruku, intelektualci i novinari, doprinoseći  širenju liberalnih i socijalističkih ideja, podižu kulturni nivo i svest naroda, pa se, pored komercijalnih postera za higijenske proizvode, kafu, čokoladu, šampanjac ili kavu, mogu videti i posteri koji nude utočište deci bez doma, majčije mleko ženama sa malom decom i druge vrste pomoći ili pozivaju na kulturna i sportska okupljanja i svečanosti.

Nije, dakle, slučajan njihov današnji visok nivo svesti, odnos prema društvu, različitosti i ljudskim pravima ako se osvrnemo na činjenicu da se toliko dugo, intenzivno radilo na tome. Iako se zbog terorističkih napada danas u Briselu malo više živi stress époque, i dalje otvoreno u svoj grad prihvataju strance i vrlo su politički korektni i poštuju sve vrste rasnog, verskog i seksualnog opredeljenja i u tome su dva-tri veka ispred mnogih evropskih zemalja. Vrlo su česti mešoviti brakovi sa drugim evropskim narodima, drugom ili trećom generacijom imigranata iz Afrike, Amerike i Azije i brakovi među istim polom, ali nema brakova sa članovima muslimanke zajednice, ne zbog verskih predrasuda Belgijanaca ili Belgijanki, koje se neretko žale da ih istočnjački švaleri zavode, a posle ostavljaju i žene svoje žene, već, upravo, zbog zatvorenosti suprotne strane. Retki su brakovi među jezički različito opredeljenim Belgijancima, što je vrlo čudno, budući da su toliko otvoreni i da zadnjih 180 godina žive u zajednici.

JEDINA MANA

Art Noveau i Belle Époque bogate arhitekturu i kulturu ali stvaraju i mali fizički problem današnjim posetiocima. Iako su zgrade art nuvoa dekorativne i prelepe, uglavnom nisu praktične i dostupne starijim ljudima, ljudima sa problemima u kretanju ili roditeljima sa decom u kolicima. Hodnici su vrlo uski a spratovi povezani visokim i kosim stepenicama čija je rekonstrukcija, kao i izgradnja liftova, nemoguća jer bi se time potpuno narušila njihova estetska vrednost. 

BOEMI

 Belgijanci su pravi Asteriksi i Obeliksi, samo mršavi, plavi i dugačkih trepavica, dok su Belgijanke ljupke i otmene, nenapadno obučene i neupadljivo lepe. One su šarmantne i samo prividno neopterećene lepotom budući da se neguju i šminkaju da bi izgledale što prirodnije i nenašminkano. O lepoti žena afričkog porekla suvišno je govoriti jer one su, jednostavno, prelepe. Belgijanci su strastveni pušači i vole boemski život što dokazuje Brisel pun bistroa i pivnica, i to ne samo turističkih, nego baš onih, kao za njihovu dušu.

SKUPO JE!

Brisel nije jeftin grad i ukoliko u njemu boravite više od par dana gotovo je nemoguće sebi  priuštiti svakodnevnu restorantsku gozbu i to više puta dnevno. U gradu postoji nekoliko belgijskih lanaca supermarketa sa pretežno španskim, italijanskim i nemačkim proizvodima koji su, kao uvozna roba, skuplji i zato se, ukoliko želite da vidite i probate njihovu hranu, uvek opredelite za Lidl u centru grada, koji pored standardnih cena i standardnih proizvoda, nudi i određene domaće proizvode, poput sireva, piva, čokolade itd.

Ne bi se reklo da Belgijanci imaju posebnu nacionalnu kuhinju ali hvale se nekim belgijskim ćuftama, koje nisu nikakve u poređenju sa našim faširanim šniclama, a popularne su i razne vrste salata i školjke. Na trgu se može videti dnevni meni za 12-15 evra i to je cena najjeftinijeg ručka, čak i u azijatskim restoranima kojih je mnogo i na svakom koraku. U običnim kafićima možete pojesti neku salatu za 10-13 evra ili sendvič  za 7-10 evra ali na to dodajte i cenu pića. Obrok sa mesom ili ribom u boljem restoranu neće vas koštati manje od 25 -30 evra po osobi. Prosečna cena kafe je 3 evra, a toliko je i mala čaša piva. Ljubitelji slatkiša mogu da probaju vafel sa šlagom ili sladoledom svih ukusa. Jedino se čokolada može degustirati gratis u gotovo svim specijalizovanim prodajnim mestima. Dovoljno je da uđete i prošetate tim prelepim prodavnicama i uživate u mirisu čokolade i najlepšim pakovanjima bombonjera i, ako nema posluženja na vidiku, neko će vam već prići i pitati da li želite da probate.

Kako stići

Iz Niša još uvek nema direktnog leta do Brisela ali, ako unapred rezervišete preko Milana ili Berlina, karte možete naći i za manje od 20 evra. Brisel ima dva aerodroma Zaventem, kao glavni aerodrom, sa koga uglavnom leti nacionalna kompanija Brussels Airlines i aerodrom Charleroi, rezervisan za Rajaner i letove drugih low cost kompanija.

Od glavnog aerodroma do centra možete stići vozom, a karta košta 9 evra preko nedelje i 15.40 vikendom. Cena autobuske karte je 4.80, ako kartu kupujete na automatu, i 6 evra, ako je kupujete u autobusu. Taksi do centra košta oko 45 evra.

 Aerodrom Charleroi je udaljen 55 km od grada i, iskreno, nema dobru konekciju sa centrom. Kompanija Flibco je jedina koja ima autobuse sa polascima na svakih pola sata ali problem je u tome što uvek polazi samo jedan autobus koji je gotovo uvek pun putnika. Ukoliko se mesta popune, moraćete čekati pola sata do dolaska drugog autobusa u koji ćete ući ili ne, u zavisnosti  od dužine reda za ulazak u naredni autobus i vaše pozicije u njemu. Redovi se uvek prave i poštuju se (kao i kod nas) ali ima previše putnika, pa možda morate da čekate i naredna dva-tri autobusa. Vodite računa o tome i pokušajte da predvidite gužve, pogotovu ako vam je i povratak sa istog aerodroma. Autobus staje i kreće za aerodrom sa Železničke stanice Bruxelles- Midi odakle za svoje odredište možete hvatati metro, voz ili taksi. Cena karte u jednom pravcu je 17 evra i preporučuje se kupovina online. Stanica je od centra udaljena 20 minuta pešice, što i nije neka udaljenost, ali je zona sablasna, slabo osvetljena i prljava i nije baš za šetnju, pogotovo ne noćnu. Taksi do centra košta, manje-više, 10 evra pa se bolje vozite nego da vučete kofere tamo-amo.

Smeštaj

Rezervišite smeštaj par meseci pre polaska i možete naći vrlo pristojne hotele i sobe za dve osobe po ceni od 55 -60 evra u centru grada. Dovedite u pitanje kvalitet svega što je jeftinije od toga i uvek je bolje opredeliti se i za malo skuplji centar nego za malo jeftiniju periferiju.

 Brisel je grad za svačiji ukus za koji je realno potrebno sedam do deset dana kako biste ga doživeli na pravi način. Organizujte na vreme svoje putovanje i nećete se pokajati izborom destinacije i sigurno vam neće biti žao potrošenog novca.

Znamenitosti Milana

Najlepše znamenitosti grada Milana možete videti dok šetate i uglavnom su gratis ili jeftine. Ukoliko niste pasivni turista, želite da saznate nešto više o kulturi i umetnosti, (iako Milano prati fama industrijskog grada, sa ne tako bogatom kulturnom istorijom u poređenju sa drugim italijanskim gradovima, što nikako ne može biti tačno), u Milanu ima toliko toga što treba videti i doživeti, nešto, naravno, uz malu doplatu, da će vam, ma koliko god da u gradu često boravite, uvek ostati još neka galerija ili muzej koje treba posetiti.

Duomo

Razgledanje grada najbolje je započeti jednom od najvećih i najlepših gotičkih katedrala u Italiji i svetu, a to je Duomo, katedrala koja se nalazi na Trgu Duomo (Piazza del Duomo), koji je dobio ime po njoj. Gradnja katedrale počela je u XIV veku u čast teritorijalne ekspanzije porodice Viskonti, (porodica koja je vekovima vladala Milanom i koju je smenio Frančesko Sforca, koji, takođe, Italijanima ostavlja bitne znamenitosti u amanet), od belog je mermera i veoma specifične boje, sa karakterističnim stubovima, ukrašenim statuama i ornamentima, a unutar katedrale nalazi se statua Svetog Bartolomea, zaštitnika grada Milana. Za ulazak u krstionicu i riznicu morate kupiti kartu, što vam lično ne savetujem, osim ako niste baš specijalno zainteresovani za temu, ali ono što je svakako preporučljivo jeste terasa katedrale sa koje možete uživati u fantastičnim pogledima, posebno ako ste ljubitelj arhitekture i umetnosti generalno. Red za ulazak je uglavnom veliki, nekad skoro i do Torina (Ulice Torino, ne grada) i ukoliko želite da se popnete liftom, cena je trinaest evra, a možete se popeti i pešice, stepenicama, po ceni od osam evra.

Piazza del Duomo

Već tu na samom trgu, pažnju će vam privući palate sa nezaobilaznim italijanskim lukovima (Palazzi dei portici – Settentrionali e Meridionali), spomenik kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emanuele II) na sredini trga i druga zdanja i građevine izuzetne arhitekture i iz različitih perioda, a koje pored istorijskog, imaju i kulturni i umetnički značaj i danas su uglavnom sedišta državnih institucija.

Odatle možete krenuti ka elegantnom trgovačkom centru (Galleria Vittorio Emanuele II) iz XIX veka, u kome se nalaze ekskluzivne prodavnice i nekoliko restorana, gde uglavnom sede stranci, a manje Italijani. Ova galerija značajna je po visokoj staklenoj kupoli i mozaicima koji predstavljaju četiri kontinenta Aziju, Afriku, Evropu i Ameriku, a tu je i čuveni mozaik bika koji po tradiciju donosi sreću onome ko uspe da se zatvorenih očiju okrene 360 stepeni. Ako niste baš vični u tome, samo zatvorite oči i zamislite da ste napravili krug.

Piazza della Scala

Iz galerije izlazite na Trg Skala (Piazza della Scala), sa vrlo prijatnim ambijentom. U centru je statua Leonarda da Vinčija, a okolo su klupice gde možete da malo odmorite, pojedete parče pice i posmatrate ljude. Odmah preko puta nalazi se Teatro alla Scala, čuvena Milanska skala, pozorište u kome se izvode najznačajnije opere i dela klasične muzike u svetu. Ako zbog svetske popularnosti ove ustanove očekujete da vidite neku raskošnu palatu, po fasadi nećete ni primetiti da je upravo to Skala, čak ćete se možda i pitati koja je uloga te polukomunističke zgrade u samom centru Milana (koji inače nikada nije bio komunistički), ali je zato njena unutrašnjost posebna i od izuzetne važnosti zbog jedinstvene akustike. Samo pozorište nećete moći da posetite ako nemate kartu za neki koncert, balet ili operu, ali ako hoćete da vidite predvorje i muzej u kojima su izložene kolekcije slika, biste, garderoba i detalji koje operski pevači koriste na sceni, možete to učiniti za sedam evra. Ako želite da ispratite i neki događaj, volite klasičnu muziku, repertoar je stvarno impresivan, cene se kreću od trideset četiri do trista evra, u zavisnosti od mesta, ali to ste, dragi ljubitelji klasične muzike, nadam se, mogli da očekujete.

Quadrilatero della moda

Kad ste već tu, možete prošetati do kvarta Quadrilatero della moda gde ljubitelji mode i troškarenja nikako ne bi trebalo da propuste Ulicu dela Spiga (Via della Spiga), Montenapoleone (Via Montenapoleone), Manconi (Via Manzoni) i Korso Venecija (Corso Venezia), u kojima se nalaze prodavnice svih najpoznatijih i najskupljih svetskih brendova. Ako, kao većina ljudi, kod nas i u svetu, niste navikli da potrošite nekoliko hiljada evra na garderobu i obuću, onda, pre nego što odete u šetnju tim delom grada, popite neko žestoko pićence i cene će Vam biti smešne, a ako ne pijete, a hoćete da sačuvate srce, bezbedni ste jedino ako se previše ne približavate izlozima. Cena jedne torbe može biti veća i od godišnje bruto plate profesora u srednjoj školi u Srbiji.

Brera

U blizini se nalazi i kvart Brera, na koji su stanovnici Milana veoma ponosni, verovatno zato što tako modernom gradu daje malo starog italijanskog šarma. Brera je poznata po malim, ali prodavnicama sređenim sa stilom i ne tako brojnim, kao što to Italijani kažu, kafićima i restoranima. Lepa je Brera, moderna i čista, sa tipičnom italijanskom stambenom arhitekturom (žute, zelene i narandžaste fasade) sa velikim drvenim, starinskim ulaznim vratima, ali restauriranim i blistavim, sa prelepim saksijama i negovanim cvećem ispred samih ulaza i na balkonima, sređenim restoranima sa kariranim stoljnjacima na stolovima za dvoje (doduše, previše načičkanim, ako volite komoditet i intimu, možda ne bi bili po vašem ukusu), a mocarela i bosiljak mirišu na sve strane; pravi pravcati italijanski duh i ambijent za uživanje. Mnogi opisuju Breru kao ,,luksuznu, boemsku četvrt”. Svako na različit način doživljava luksuz i boemiju, ako se te dve stvari uopšte mogu spojiti. Ja zamišljam srpske boeme iz XIX veka kako u kafanama vode intelektualne razgovore uz muziku i vino, crtaju i pišu poeziju, pa mi se možda zbog toga čini da, iako prelepa i luksuzna, Brera nije boemska, bar ne u mojoj interpretaciji te reči.

Pinacoteche

U Breri se nalazi čuvena Galerija u Breri (Pinacoteca di Brera), u kojoj blistaju slike majstora od Rafaela i Tintoreta, preko Karavađa, zatim Modiljanija, do Karla Kara i mnogih drugih, i smeštena je u istoimenoj palati (Palazzo di Brera) čiji je ulaz slobodan i lako ćete je prepoznati jer su njena teška ulazna vrata skoro uvek otvorena. Poseta Galeriji, koja je ponedeljkom zatvorena, kao i uglavnom sve druge galerije i muzeji, ne samo u Italiji, nego i u svetu, plaća se i cena ulaznice je deset evra. Ako volite slikarstvo, odite i do Ambrozijanske galerije (Pinacoteca Ambrosiana), gde možete videti i Biblioteku i Muzej po ceni od petnaest evra, a mlađi od 18 i stariji od 65 godina imaju popust. Sa istim razlogom možete posetiti i Museo Poldi Pezzoli, zatvoren utorkom i cena je deset evra po osobi, mada je muzej malo dosadniji.

Castello Sforzesco

Za nekada zamak, a danas Muzej ,,Sforcesko “(Castello Sforzesco) trebaće vam malo više vremena ako stvarno želite da sve obiđete i vidite sve muzeje i sale u njemu. Ako ne platite kartu od osam evra (cena je smanjena, jer su neke sale u procesu restauracije, npr. Leonardova, i ne mogu se videti) ili deset evra (u svim ostalim redovnim posetama), zamak će vam biti dosadan, jer nećete videti ništa posebno ni interesantno; ima malo klupica, ali nema hladovine, tako da ne možete ni da se pošteno odmorite.

I ako niste ljubitelj umetnosti, što je moguće i opravdano, sigurna sam da ćete u Muzeju primenjenih umetnosti, muzičkih instrumenata i Muzeju nameštaja ili, možda, u Arheološkom, Praistorijskom i Muzeju posvećenom Egiptu naći nešto po vašem ukusu i interesovanjima, a ako jeste, neka vam ovo bude obavezna poseta, zaključno sa Mikelanđelovim poslednjim delom Pietà Rondanini i aktuelnim izložbama u galeriji zamka.

Ako vas ni to ne zanima, ispred zamka je fontana, koja je prelepo osvetljena noću i ako nije leto i nema komaraca, tu možete provesti lepe trenutke.

Parco Sempione

Kad obiđete zamak, izlazite na Park Sempione (Parco Sempione) koji je ogromne površine i pravo je osveženje ili oaza za grad sa visokim stepenom zagađenosti vazduha poput Milana. Park je u proleće najlepši, naravno, ne samo zbog prirode, već zbog ambijenta, jer svi ljudi tada izlaze u šetnju ili leže i uživaju na travi dok slušaju koncerte i zabavljaju se (na tome im inače ne zavidimo jer i mi isto tako koristimo naše parkove, pogotovu one u centru grada). Ako usput i ogladnite, a hoćete, ako obilazite ceo zamak, na samom izlasku iz zamka, a ulasku u park, sa leve strane nalazi se mala trafika sa tipičnom italijanskom brzom hranom, sendvičima, fokačama i picama, gde za 3-4 evra možete kupiti one italijanske sendviče sa hrskavim hlebom, italijanskom pršutom i sirom, ili sa pečenicom, mocarelom i svežim paradajzom, koje vam još i malo zagreju u pećnici i… Šta dalje da vam kažem? Nađite vašu klupicu, probajte i doživite ukuse Italije. Sa desne strane prodaje se sladoled, pošteno, i nije neki izbor, ali prija posle sendviča.

Arco della Pace

Ako volite ekskluzivnije varijante, kad prođete Kapiju mira (Arco della Pace), najznačajniju od četiri građevine u parku, naići ćete na trg sa koga se račvaju mnoge ulice (koje turistički gledano i nemaju neki poseban značaj, tako da odatle možete nazad ili da iz neke od njih hvatate prevoz za vaše odredište), a u njima su brojni kafići i restorani, gde uglavnom Italijani, ne turisti, vole da sede i jedu, gde konobari znaju imena svojih klijenata i kakvu kafu piju posle ručka i tu možete, ako je lepo vreme, da na nekoj terasici imati vrlo lep obrok, picu, pastu, salatu, pa čak i ribu i meso, sa flašom vode i kaficom koje ulaze u cenu, za 10 do 15 evra po osobi. Ako ne pojedete sve, ne stidite se da pitate da hranu ponesete, oni će vas pitati i kako želite da vam je upakuju.

Via Torino

Kad se ponovo vratite na Trg Duomo, Ulicom Torino, koja je poprilično dugačka, možete razgledati skupe i manje skupe prodavnice italijanskih brendova, moderne i poslovne, ali i stambene zgrade u raspadu, prodavnice sa lepo sređenim izlozima i stare prodavnice čiji se izlozi ne vide od prašine. Ako ste ponovo gladni, možete nešto čalabrcnuti usput jer ima mnogo pekarica u kojima se prodaje pica na parče, koja je fenomenalna, svakako, ali ipak, i dalje, to nije ona prava italijanska pica, ona, koju Džulija Roberts jede u Napulju u filmu ,,Jedi, moli, voli” i zato, prvo pogledajte film, ako već niste, a onda, ako vidite da se negde služi baš takva pica, odmah sedajte, možete jesti i rukama i ne mislite na kalorije.

Dok šetate, naići ćete na stubove Svetog Lorenza i na Ticijanova vrata i, ako volite religiozni turizam, na brojne crkve, prepune zlata, statua, slika, figura, pa čak i tapiserija, koje mogu biti interesante, a mene je posebno oduševila kupola kapele Portinari (Capilla Portinari), koja se nalazi u produžetku basilike Svetog Eustorđa (Basilica di Sant’Eustorgio), rađena po ugledu na Bruneleskog, koja impresionira bojama i sigurno je potpuno drugačija od svih kupola koje ste do sada videli.

Leonardo Da Vinci

Kad smo već kod toga, treba posetiti i crkvu Santa Maria della Grazia u kojoj se nalazi Leonardova ,,Poslednja večera” ( Il Cenacolo) na kojoj je maestralno oslikan trenutak u kome Hrist objavljuje da je izdajnik među njima, na veliko iznenađenje apostola. Najbolje je da ulaznice, koje koštaju dvanaest evra, rezervišete online, posete su organizovane u malim grupama, svaka traje petnaestak minuta i nije dozvoljeno slikanje.

U blizini crkve nalazi se Nacionalni muzej nauke i tehnike (Museo Nazionale della Scienza e della Tecnologia “Leonardo da Vinci”), ulaz je deset evra, a muzej je vrlo interesantan, čak i za decu. Tu ćete se posebno iznenaditi i oduševiti genijalnošću Leonarda da Vinčija i taj muzej treba i vredi posetiti. Kad smo već kod Leonarda, ceo Milano posvećen je ovom maestru iz Firence i njegovim delima, jer je tu proveo dvadeset godina svog života i zaslužan je za milansku renesansu, tako da, ako volite da kažete da ,,putujete i da ste proputovali pola sveta”, onda dobro znate da takav stav morate opravdati znanjem koje stičete na takvim putovanjima, pa nemojte otići iz Milana, a da ne vidite nešto od onoga što je on ostavio ne samo Italiji, već i čovečanstvu.

Navigli

Deo grada poznat kao Navilji deli se na Veliki Naviljo (Naviglio Grande) i Naviljo Paveze (Naviglio Pavese), gde mladi ljudi u Milanu izlaze na piće ili sladoled. Naviljo Grande je značajan zbog veštačkih kanala kojima se prevozio mermer za izgradnju katedrale, a u projektovanju kanala učestvovao je i sam Leonardo. Kanal je povezan mostićima, a sa obe strane nalaze se restorani, picerije, kafići i poslastičare i ako idete na pićence posle šetnje, odlučite se za jedan spritz, koji uglavnom košta sedam evra, (alkohol jeste malo skuplji), ali dajte sebi oduška jer stvarno prija, pogotovo one pijane, debele masline. Ako ne pijete alkoholna pića, onda se častite kanelonima, briošima – pogačicama ili krofnama punjenim sladoledom po vašem ukusu, sladoledima (kugla je dva- dva i po evra najviše, ali kakav sladoled!) ili ponovo nekom picom itd.

Noćni život

Kad je reč o izlascima i noćnom životu, Italijani se provode, ali ne kako mi to očekujemo. Ima dosta lokala, a njihov noćni život svodi se na večeru sa prijateljima, šetnju ili piće i na kraju, odlazak u diskoteke, koje su uglavnom van grada ili klubove u gradu. U zavisnosti od vrste muzike koju volite, vašeg raspoloženja, društva i namera s kojim ,, idete u život”, glavne zone za izlazak jesu Navilji, Brera i Sempione i tu ćete naći klubove za provod, po svačijem ukusu.

Arrivederci

Milano je prevelik grad i uvek je premalo vremena da ga u potpunosti upoznate. Zato se potrudite da šetate što više, i ne samo po najužem centru grada, jer ćete tamo naleteti na sve osim pravih Italijana iz Milana, već skitajte svuda kako biste stvorili nekakvu generalnu predstavu o tome kako Italijani sa severa žive, gde se kreću i kako se oblače i to je, valjda, svrha putovanja. Vrlo je bitno da imate udobne cipele, dobro društvo, nije vam potrebno ni toliko para da se lepo provedete, bitno je da nešto novo vidite i da znate šta ste videli, da obogatite sebe tim iskustvom.

Posle svih sladoleda, koktela i pica koje ste pojeli za ovako kratko vreme u Milanu, vreme je da se kaže ,, Arrivederci“. Posle Milana dobro će vam doći šetnja po Bergamu. Nadam se da ćemo najzad odložiti zimske stvari i da će posle ovih ludih vremenskih promena najzad početi pravo leto i zato se bacajte na dijetu jer idemo u Španiju na more.