Bergamo

Bergamo se nalazi severoistočno od Milana i sa oko sto dvadeset hiljada stanovnika spada u manje italijanske gradove. Rajaner oživeo je ovaj gradić zahvaljujući dobrim konekcijama sa sličnim gradovima u Evropi i na drugim kontinentima, a budući da su karte jeftine, sve veći broj turista opredeljuje se za Bergamo kao vikend destinaciju za opuštanje i uživanje u inostranstvu,  na čemu mu zavide mnogi veći italijanski gradovi, poput Bolonje i Torina. Bergamo je postao važan ekonomski centar na severu i smatra se da je jedan od gradova sa najboljim kvalitetom života u Italiji.

Kao i većina italijanskih gradova i Bergamo je poznat po svom starom, srednjevekovnom gradu (Città Alta), koji je, za razliku od ostalih gradova, gde se obično nalazi u samom centru i u niziji, smešten na brdu, iznad donjeg i novog dela grad (Città Bassa).

Kako stići

Ako dolazite iz Milana, do Bergama možete stići vozom sa Glavne železničke stanice, a cena karte je oko pet evra. Linije su redovne, a u grad se stiže za manje-više sat vremena. Ukoliko ste smešteni u jugoistočnom delu Milana, možete se opredeliti i za autobus kompanije Italobus, koji polazi sa Železničke stanice Milano Rogoredo i ima samo tri polaska u toku dana u 9.30, 15.28 i 19.28, dok je vikendom red vožnje promenjen. Karta košta pet i po evra. Ako dolazite iz drugih gradova, uvek možete putovati vozom, a u slučaju da nema direktnih veza sa Bergamom, putovanje preko Milana uvek je sigurna opcija.

Ako sa aerodroma u Bergamu želite otići do centra, ispred aerodroma je stanica gradskog autobusa odakle hvatate autobus broj 1. Karta košta jedan i po evro i može se kupiti na aparatu u autobusu.

Gradski prevoz i turističke kartice

Ako planirate da se na dan-dva upoznate sa ovim divnim gradom, možete kupiti Bergamo card, turističku karticu koja važi 24 ili 48 sati i da za to vreme koristite bilo koju vrstu gradskog prevoza u samom gradu, uključujući autobus od i do aerodroma, vožnju žičarom (funicolare) do Starog grada i besplatne ulaznice za neke muzeje. Cena kartice koja važi 24 sata iznosi deset evra, a petnaest za 48 sati. Istu karticu mogu koristiti jedna odrasla osoba i dete do 11 godina. Karticu možete kupiti na autobuskoj stanici, kioscima i turističkim centrima i može biti interesantna opcija za one koje putuju sa decom ili za putnike sa smanjenom mobilnošću.

Ako niste zainteresovani za muzeje, međutim, iz nekog razloga morate koristiti gradski prevoz, onda će vam svakako biti od koristi kartica za prevoz inter rete koja košta pet evra za 24 sata  ili inter rete od sedam evra, koja važi 72 sata od trenutka čekiranja. Kartice možete kupiti već na aerodromu, na istom šalteru na kome se prodaju karte za Milano.

Ako vam ni to nije potrebno, najobičnija karta za prevoz košta jedan evro i trideset centi i od trenutka čekiranja možete se voziti 75 minuta.

Taksi nije jeftin. Dnevna vožnja od ili do aerodroma koštala bi oko dvadeset evra.

 Città Bassa

Donji deo grada nalazi se u niziji, moderniji je i rezidencijalni. Železnička i autobuska stanica stanica nalaze se u centru. Desno od železničke stanice počinju ulice koje vode u obična naselja i osim simpatične i predugačke ulice Palazzo Borgo, sa prodavnicama, ponekim kafićem i restoranom i stambenim zgradama, sa te strane donjeg dela grada nema ničeg interesantnog. Levo od železničke počinje jedna od glavnih ulica u centru, puna stilizovanih prodavnica odeće i poslastičara, kojom stižete do glavne raskrnice i monumentalnih vrata grada iz 19.veka (Porta nova).

U srcu Donjeg Bergama nalazi se trg Vitorija Veneta (Piazza di Vittorio Veneto), pozorište Doniceti (Teatro Donizetti), Toranj palih (Torre dei Caduti), podignut u čast boraca iz Prvog svetskog rata i tzv. Kvadriportiko (Quadriportico), četvrtasta građevina sa lukovima u koju su smeštene ekskluzivne prodavnice. Sve one zajedno čine jednu arhitektonsku celinu u čijem krugu su se nekada održavali sajmovi, a danas je ovaj deo centar okupljanja mladih i zona za šetnju.

Moglo bi se reći da je i donji deo grada podeljen na dva dela: desno od Porta Nove i pozorišta naići ćete na brojne crkve, od kojih se izdvajaju crkva Svetog Bartolomeja (Chiesa di San Bartolomeo) i Svetog Duha (Chiesa di Santo Spirito). Mali trgovi, u skladu sa italijanskom renesansnom arhitekturom, međusobno su povezani galerijama i ložama, a najlepši među njima jeste trg Dantea Aligijerija (Piazza di Dante Alighieri). Ulica Pinjolo (via Pignolo) poznata je po buržoaskim zgradama, a kad smo već kod zgrada, najlepše zgrade u gotovo svim katoličkim zemljama, pa i u Italiji, danas jesu, gotovo uvek, banke.

L’Arte

Šetajući tim delom grada, doći ćete do Muzeja ,, Diočezano Bernaređi” (Museo Diocesano Bernareggi) sa religioznim eksponatima, koji i nije previše interesantan, a, zatim, i do Galerije ,,Karara“(Academia Carrara) koju vredi posetiti jer će vas iznenaditi lepota izloženih slika, konkretno Botičelija ili Flamanca Antonisa van Dajka. Cena ulaznice je deset ili dvanaest evra i važi i za Gamek – Galeriju savremene i moderne umetnosti (Gamec – Galleria d’Arte Moderna e Contemporanea), koji je smešten u zgradi bivšeg manastira i u kome možete uživati u umetnosti dvadesetog veka (Novecento) kako italijanskih, tako i evropskih slikara.

Šetnja

Posle obilaska kulturnih znamenitosti Donjeg Bergama, možete se vratiti u centar i nastaviti šetnju ulicom 20. septembra (via XX Settembre), Svete Orsule (via Sant’Orsola), Cambonate (Via Zambonate), Svetog Aleksandra (via Sant’Alessandro) i svim tim dugačkim i sređenim ulicama u kojima možeti provesti sate u kupovini ili razgledanju izloga. Ima dosta kafića i poslastičara, sladoledarnica (gelateria) ako želite da se  odmorite od šetnje i probate neke od poslastica.

Gornji i donji deo Bergama povezani su žičarom (funicolare), za koju ćete, ukoliko nemate turističku kartu ili kartu za gradski, morati kupiti kartu na šalteru ispred žičare i ona košta jedan evro i trideset centi u jednom pravcu.

Vožnja je vrlo prijatna, sa pogledom na grad i traje pet minuta.

Città Alta

Većina turističkih atrakcija nalazi se u Gornjem Bergamu.

Do centra Starog grada vodi vas ulica Gombito (via Gombito), klasična italijanska ulica sa kaldrmom, ne previše široka ali dugačka, možda i pomalo mračna i bez dovoljno prirodnog svetla, ali koja vas mami da provedete i više od sat vremena gledajući izloge od kojih se dosta toga može naučiti o ovom divnom gradu. U Italiji je gastronomija mnogo bitnija od vitikulture, a u Bergamu ona se bazira na promovisanju domaćih slatkiša, tipičnih za grad i regiju. Ulica je pripremljena za turizam i sa obe strane nalaze se restorani, prodavnice tipičnih proizvoda i suvenira. Toranj iz 13.veka (Torre del Gombito) od 52 metara visine i sa 263 stepenika, leti je otvoren za posete, pa, ako niste klaustrofobični, imate mogućnost da se besplatno popnete i vidite grad sa te visine.

U centru prelepog Starog trga (Piazza Vecchia) nalazi se Fontana Kontarini (Fontana Contarini), ukrašena sfingama, lavovima i zmijama. Na parteru trga videćete meridijane, koji i dan-danas služe kao vrlo precizni solarni sat.

Sa desne strane nalazi se još jedan toranj (Torre civica) sa koga zvoni najveće zvono u Lombardiji. Na vrh tornja možete se popeti kroz mali interaktivni muzej i uživati u pogledu. Svake noći u deset sati  sa ovog tornja zvono zvoni 100 puta i, po tradiciji, obaveštava stanovnike da se vrata grada zatvaraju.

Palaco Nuovo ili Nova palata (Palazzo Nuovo) je prelepa zgrada novijeg datuma u kojoj je smeštena Gradska biblioteka ,,Anđelo Mai” (Biblioteca Angelo Mai) u kojoj možete videti primerak knjige ,,Božanstevna Komedija” Dantea Aligijerija.

Palata pravde (Palazzo della Ragione) stara je više od hiljadu godina i nekada, kada su se donosile važne odluke, bila je glavno mesto okupljanja građana. Iza jednog od lukova ove palate nalazi se statua Torkvata Tasa, pesnika iz 16. veka, koga stanovnici Bergama izuzetno poštuju zbog značajnog opusa iz njegovog stvaralaštva koji je nastao upravo prilikom jedne njegove višemesečne posete gradu. Iako nije bio rodom iz Bergama, Taso je zaslužio svoju statuu. (Tako je i u mom divnom, rodnom gradu, po ugledu na Italijane, verovatno, od svih pesnika, slikara, muzičara i umetnika uopšte, kako lokalnih, tako i svih onih koji su tu ikada boravili, a bilo ih je i ima ih, svoju statuu u centru grada zaslužio jedino naš poznati kantautor Toma Zdravković, koga svi, a pogotovo mi, Leskovčani, volimo i nosimo u srcu.)

Iza palate nalazi se katedrala (Duomo di Bergamo), podignuta je u čast Svetog Aleksandra, zaštitnika grada. Iako se ne može porediti sa katedralom koju ste videli u Milanu, svakako joj treba posvetiti par minuta, jer, bez obzira na to što je mala i jednostavne fasade, vrlo je elegantna i pozlaćena sa stilom, mnogo manje u odnosu na sve ostale katedrale iz istog perioda.

Naravno da katedrala ne privlači pažnju kad se nalazi pored dve prave lepotice, po meni, dve najlepše građevine grada, a to su: basilika Santa Marija Mađore (Basilica di Santa Maria Maggiore), koja nema jedan glavni ulaz, već četiri lateralna, sa statuama crvenih lavova na severu i belih na južnoj strani crkve i kapela Koleoni (Cappella Colleoni) u produžetku. Obe građevine impresioniraće vas kako svojima fasadama, tako i raskošnim enterijerom, a ulaz je besplatan.

Sa trga možete nastaviti šetnju ulicom Koleoni (Via Colleoni), a na samom početku, sa desne strane nalazi malo pozorište (Teatro Sociale). Koleoni vodi do trga Lorenca Maskeronija (Piazza Lorenzo Mascheroni), gde ima i par klupica, da odmorite od blage uzbrdice. Još jedan toranj, ovog puta sa satom i vratima, vodi do citadele i malog trga sa srednjevekovnim vratima. Ako putujete sa decom možete svratiti u Arheološki muzej.

Odatle vratima svetog Adalberta možete izaći iz starog dela grada i uhvatiti prevoz za novi ili se možete, drugom žičarom, popeti do zamka Svetog Viđilija (Castello di San Vigilio), videti ceo grad i okolinu ili ručati u ekskluzivnim restoranima u blizini. Odatle se možete spustisti pešice i malo prošetati.

Restorani

Ukoliko se hranite po restoranima, kompletni meni sa vinom i dezertom mogao bi da košta i više od sedamdeset evra. Sigurno da na takvom putovanju nije potrebno imati tipičan, italijanski, kompletni, svečani ručak (antipasti, primi piatti, secondi piatti, contorni, dolci e vino), jer je to zaista previše hrane, pa u prosečnom restoranu sa jednim jelom i pićem možete platiti vrlo pristojan ručak do dvadeset evra po osobi. Uvek možete naići i na male restorane gde možete ručati i za manje od deset evra.

Ne zaboravite da se u restoranima i tavernama u Italiji plaća coperto, vrsta obaveznog bakšiša za uslugu, zbog koga će vam račun uvek biti nekih deset do petnaest posto veći od onog što ste očekivali. Dakle, nemojte iznenaditi. Treba voditi računa i o satnici jer Italijani ručaju i večeraju ranije, ali ne brinite, nećete ostati gladni. Cene kafe ili pića nisu iste za šankom, za stolom u kafiću ili za stolom na terasi. Espreso možete popiti za jedan i po do tri evra, a u letnjem periodu probajte caffe shekerato.

Što se brze hrane tiče, uvek možete da se odlučite za parče pice, azijsku kuhinju ili neki sendvič. Na nekim mestima pica se prodaje i na kilo, što ne znači da treba naručiti jedan kilogram pice, već kupujete isečeno parče, koje je obično teško 300-400 grama i čija cena, manje-više, odgovara ceni obične pice na parče.

  Za sladokusce

U ovom delu Italije jedu se pečene i testaste poslastice, ,,šuškavci” od pečeneg belanca, keksići i torte od badema, lešnika itd, ali, ako ne volite te, da kažem ‘starinske kolačiće’, sladoled ili kremasti jogurti, domaće čokoladne kugle i punjene rolnice uvek su vam na raspolaganju i nećete pogrešiti.

U donjem delu gradu nalazi se sladoledarnica koja pripada lancu sladoledarnica iz Torina sa dugom tradicijom i svi sladokusci trebalo bi da tamo probaju jedan gelato. Utisku svakako doprinosi i izuzetna prodavačica koja će, ako ste neodlučni, prvo ispitati šta volite da jedete, a onda preporučiti najbolji ukus za vas. Prave i iskusne domaćice ne bi trebalo da propuste neke od slatkih specijaliteta Bergama, a svakako da sa onih finih čokoladnih dekoracija i kombinacija suvog voća sa neprevaziđenom domaćom slatkom pavlakom mogu i da ‘ukradu‘ neke ideje za sitne slavske kolače.

 Do dva

Svi oni koji noćni provod vole više od hrane treba da znaju da Bergamo ne odstupa od italijanskog načina provoda, da u samom gradu ima dosta koktel-barova i klubova u kojima je atmosfera vrlo prijatna, ali uglavnom vremenski ograničena do dva.

Ovaj grad tornjeva, parkića i spomenika nudi sadržaj za svačiji ukus i ako ste u mogućnosti, nemojte se dvoumiti i posetite ga.

 

 

Znamenitosti Milana

Najlepše znamenitosti grada Milana možete videti dok šetate i uglavnom su gratis ili jeftine. Ukoliko niste pasivni turista, želite da saznate nešto više o kulturi i umetnosti, (iako Milano prati fama industrijskog grada, sa ne tako bogatom kulturnom istorijom u poređenju sa drugim italijanskim gradovima, što nikako ne može biti tačno), u Milanu ima toliko toga što treba videti i doživeti, nešto, naravno, uz malu doplatu, da će vam, ma koliko god da u gradu često boravite, uvek ostati još neka galerija ili muzej koje treba posetiti.

Duomo

Razgledanje grada najbolje je započeti jednom od najvećih i najlepših gotičkih katedrala u Italiji i svetu, a to je Duomo, katedrala koja se nalazi na Trgu Duomo (Piazza del Duomo), koji je dobio ime po njoj. Gradnja katedrale počela je u XIV veku u čast teritorijalne ekspanzije porodice Viskonti, (porodica koja je vekovima vladala Milanom i koju je smenio Frančesko Sforca, koji, takođe, Italijanima ostavlja bitne znamenitosti u amanet), od belog je mermera i veoma specifične boje, sa karakterističnim stubovima, ukrašenim statuama i ornamentima, a unutar katedrale nalazi se statua Svetog Bartolomea, zaštitnika grada Milana. Za ulazak u krstionicu i riznicu morate kupiti kartu, što vam lično ne savetujem, osim ako niste baš specijalno zainteresovani za temu, ali ono što je svakako preporučljivo jeste terasa katedrale sa koje možete uživati u fantastičnim pogledima, posebno ako ste ljubitelj arhitekture i umetnosti generalno. Red za ulazak je uglavnom veliki, nekad skoro i do Torina (Ulice Torino, ne grada) i ukoliko želite da se popnete liftom, cena je trinaest evra, a možete se popeti i pešice, stepenicama, po ceni od osam evra.

Piazza del Duomo

Već tu na samom trgu, pažnju će vam privući palate sa nezaobilaznim italijanskim lukovima (Palazzi dei portici – Settentrionali e Meridionali), spomenik kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emanuele II) na sredini trga i druga zdanja i građevine izuzetne arhitekture i iz različitih perioda, a koje pored istorijskog, imaju i kulturni i umetnički značaj i danas su uglavnom sedišta državnih institucija.

Odatle možete krenuti ka elegantnom trgovačkom centru (Galleria Vittorio Emanuele II) iz XIX veka, u kome se nalaze ekskluzivne prodavnice i nekoliko restorana, gde uglavnom sede stranci, a manje Italijani. Ova galerija značajna je po visokoj staklenoj kupoli i mozaicima koji predstavljaju četiri kontinenta Aziju, Afriku, Evropu i Ameriku, a tu je i čuveni mozaik bika koji po tradiciju donosi sreću onome ko uspe da se zatvorenih očiju okrene 360 stepeni. Ako niste baš vični u tome, samo zatvorite oči i zamislite da ste napravili krug.

Piazza della Scala

Iz galerije izlazite na Trg Skala (Piazza della Scala), sa vrlo prijatnim ambijentom. U centru je statua Leonarda da Vinčija, a okolo su klupice gde možete da malo odmorite, pojedete parče pice i posmatrate ljude. Odmah preko puta nalazi se Teatro alla Scala, čuvena Milanska skala, pozorište u kome se izvode najznačajnije opere i dela klasične muzike u svetu. Ako zbog svetske popularnosti ove ustanove očekujete da vidite neku raskošnu palatu, po fasadi nećete ni primetiti da je upravo to Skala, čak ćete se možda i pitati koja je uloga te polukomunističke zgrade u samom centru Milana (koji inače nikada nije bio komunistički), ali je zato njena unutrašnjost posebna i od izuzetne važnosti zbog jedinstvene akustike. Samo pozorište nećete moći da posetite ako nemate kartu za neki koncert, balet ili operu, ali ako hoćete da vidite predvorje i muzej u kojima su izložene kolekcije slika, biste, garderoba i detalji koje operski pevači koriste na sceni, možete to učiniti za sedam evra. Ako želite da ispratite i neki događaj, volite klasičnu muziku, repertoar je stvarno impresivan, cene se kreću od trideset četiri do trista evra, u zavisnosti od mesta, ali to ste, dragi ljubitelji klasične muzike, nadam se, mogli da očekujete.

Quadrilatero della moda

Kad ste već tu, možete prošetati do kvarta Quadrilatero della moda gde ljubitelji mode i troškarenja nikako ne bi trebalo da propuste Ulicu dela Spiga (Via della Spiga), Montenapoleone (Via Montenapoleone), Manconi (Via Manzoni) i Korso Venecija (Corso Venezia), u kojima se nalaze prodavnice svih najpoznatijih i najskupljih svetskih brendova. Ako, kao većina ljudi, kod nas i u svetu, niste navikli da potrošite nekoliko hiljada evra na garderobu i obuću, onda, pre nego što odete u šetnju tim delom grada, popite neko žestoko pićence i cene će Vam biti smešne, a ako ne pijete, a hoćete da sačuvate srce, bezbedni ste jedino ako se previše ne približavate izlozima. Cena jedne torbe može biti veća i od godišnje bruto plate profesora u srednjoj školi u Srbiji.

Brera

U blizini se nalazi i kvart Brera, na koji su stanovnici Milana veoma ponosni, verovatno zato što tako modernom gradu daje malo starog italijanskog šarma. Brera je poznata po malim, ali prodavnicama sređenim sa stilom i ne tako brojnim, kao što to Italijani kažu, kafićima i restoranima. Lepa je Brera, moderna i čista, sa tipičnom italijanskom stambenom arhitekturom (žute, zelene i narandžaste fasade) sa velikim drvenim, starinskim ulaznim vratima, ali restauriranim i blistavim, sa prelepim saksijama i negovanim cvećem ispred samih ulaza i na balkonima, sređenim restoranima sa kariranim stoljnjacima na stolovima za dvoje (doduše, previše načičkanim, ako volite komoditet i intimu, možda ne bi bili po vašem ukusu), a mocarela i bosiljak mirišu na sve strane; pravi pravcati italijanski duh i ambijent za uživanje. Mnogi opisuju Breru kao ,,luksuznu, boemsku četvrt”. Svako na različit način doživljava luksuz i boemiju, ako se te dve stvari uopšte mogu spojiti. Ja zamišljam srpske boeme iz XIX veka kako u kafanama vode intelektualne razgovore uz muziku i vino, crtaju i pišu poeziju, pa mi se možda zbog toga čini da, iako prelepa i luksuzna, Brera nije boemska, bar ne u mojoj interpretaciji te reči.

Pinacoteche

U Breri se nalazi čuvena Galerija u Breri (Pinacoteca di Brera), u kojoj blistaju slike majstora od Rafaela i Tintoreta, preko Karavađa, zatim Modiljanija, do Karla Kara i mnogih drugih, i smeštena je u istoimenoj palati (Palazzo di Brera) čiji je ulaz slobodan i lako ćete je prepoznati jer su njena teška ulazna vrata skoro uvek otvorena. Poseta Galeriji, koja je ponedeljkom zatvorena, kao i uglavnom sve druge galerije i muzeji, ne samo u Italiji, nego i u svetu, plaća se i cena ulaznice je deset evra. Ako volite slikarstvo, odite i do Ambrozijanske galerije (Pinacoteca Ambrosiana), gde možete videti i Biblioteku i Muzej po ceni od petnaest evra, a mlađi od 18 i stariji od 65 godina imaju popust. Sa istim razlogom možete posetiti i Museo Poldi Pezzoli, zatvoren utorkom i cena je deset evra po osobi, mada je muzej malo dosadniji.

Castello Sforzesco

Za nekada zamak, a danas Muzej ,,Sforcesko “(Castello Sforzesco) trebaće vam malo više vremena ako stvarno želite da sve obiđete i vidite sve muzeje i sale u njemu. Ako ne platite kartu od osam evra (cena je smanjena, jer su neke sale u procesu restauracije, npr. Leonardova, i ne mogu se videti) ili deset evra (u svim ostalim redovnim posetama), zamak će vam biti dosadan, jer nećete videti ništa posebno ni interesantno; ima malo klupica, ali nema hladovine, tako da ne možete ni da se pošteno odmorite.

I ako niste ljubitelj umetnosti, što je moguće i opravdano, sigurna sam da ćete u Muzeju primenjenih umetnosti, muzičkih instrumenata i Muzeju nameštaja ili, možda, u Arheološkom, Praistorijskom i Muzeju posvećenom Egiptu naći nešto po vašem ukusu i interesovanjima, a ako jeste, neka vam ovo bude obavezna poseta, zaključno sa Mikelanđelovim poslednjim delom Pietà Rondanini i aktuelnim izložbama u galeriji zamka.

Ako vas ni to ne zanima, ispred zamka je fontana, koja je prelepo osvetljena noću i ako nije leto i nema komaraca, tu možete provesti lepe trenutke.

Parco Sempione

Kad obiđete zamak, izlazite na Park Sempione (Parco Sempione) koji je ogromne površine i pravo je osveženje ili oaza za grad sa visokim stepenom zagađenosti vazduha poput Milana. Park je u proleće najlepši, naravno, ne samo zbog prirode, već zbog ambijenta, jer svi ljudi tada izlaze u šetnju ili leže i uživaju na travi dok slušaju koncerte i zabavljaju se (na tome im inače ne zavidimo jer i mi isto tako koristimo naše parkove, pogotovu one u centru grada). Ako usput i ogladnite, a hoćete, ako obilazite ceo zamak, na samom izlasku iz zamka, a ulasku u park, sa leve strane nalazi se mala trafika sa tipičnom italijanskom brzom hranom, sendvičima, fokačama i picama, gde za 3-4 evra možete kupiti one italijanske sendviče sa hrskavim hlebom, italijanskom pršutom i sirom, ili sa pečenicom, mocarelom i svežim paradajzom, koje vam još i malo zagreju u pećnici i… Šta dalje da vam kažem? Nađite vašu klupicu, probajte i doživite ukuse Italije. Sa desne strane prodaje se sladoled, pošteno, i nije neki izbor, ali prija posle sendviča.

Arco della Pace

Ako volite ekskluzivnije varijante, kad prođete Kapiju mira (Arco della Pace), najznačajniju od četiri građevine u parku, naići ćete na trg sa koga se račvaju mnoge ulice (koje turistički gledano i nemaju neki poseban značaj, tako da odatle možete nazad ili da iz neke od njih hvatate prevoz za vaše odredište), a u njima su brojni kafići i restorani, gde uglavnom Italijani, ne turisti, vole da sede i jedu, gde konobari znaju imena svojih klijenata i kakvu kafu piju posle ručka i tu možete, ako je lepo vreme, da na nekoj terasici imati vrlo lep obrok, picu, pastu, salatu, pa čak i ribu i meso, sa flašom vode i kaficom koje ulaze u cenu, za 10 do 15 evra po osobi. Ako ne pojedete sve, ne stidite se da pitate da hranu ponesete, oni će vas pitati i kako želite da vam je upakuju.

Via Torino

Kad se ponovo vratite na Trg Duomo, Ulicom Torino, koja je poprilično dugačka, možete razgledati skupe i manje skupe prodavnice italijanskih brendova, moderne i poslovne, ali i stambene zgrade u raspadu, prodavnice sa lepo sređenim izlozima i stare prodavnice čiji se izlozi ne vide od prašine. Ako ste ponovo gladni, možete nešto čalabrcnuti usput jer ima mnogo pekarica u kojima se prodaje pica na parče, koja je fenomenalna, svakako, ali ipak, i dalje, to nije ona prava italijanska pica, ona, koju Džulija Roberts jede u Napulju u filmu ,,Jedi, moli, voli” i zato, prvo pogledajte film, ako već niste, a onda, ako vidite da se negde služi baš takva pica, odmah sedajte, možete jesti i rukama i ne mislite na kalorije.

Dok šetate, naići ćete na stubove Svetog Lorenza i na Ticijanova vrata i, ako volite religiozni turizam, na brojne crkve, prepune zlata, statua, slika, figura, pa čak i tapiserija, koje mogu biti interesante, a mene je posebno oduševila kupola kapele Portinari (Capilla Portinari), koja se nalazi u produžetku basilike Svetog Eustorđa (Basilica di Sant’Eustorgio), rađena po ugledu na Bruneleskog, koja impresionira bojama i sigurno je potpuno drugačija od svih kupola koje ste do sada videli.

Leonardo Da Vinci

Kad smo već kod toga, treba posetiti i crkvu Santa Maria della Grazia u kojoj se nalazi Leonardova ,,Poslednja večera” ( Il Cenacolo) na kojoj je maestralno oslikan trenutak u kome Hrist objavljuje da je izdajnik među njima, na veliko iznenađenje apostola. Najbolje je da ulaznice, koje koštaju dvanaest evra, rezervišete online, posete su organizovane u malim grupama, svaka traje petnaestak minuta i nije dozvoljeno slikanje.

U blizini crkve nalazi se Nacionalni muzej nauke i tehnike (Museo Nazionale della Scienza e della Tecnologia “Leonardo da Vinci”), ulaz je deset evra, a muzej je vrlo interesantan, čak i za decu. Tu ćete se posebno iznenaditi i oduševiti genijalnošću Leonarda da Vinčija i taj muzej treba i vredi posetiti. Kad smo već kod Leonarda, ceo Milano posvećen je ovom maestru iz Firence i njegovim delima, jer je tu proveo dvadeset godina svog života i zaslužan je za milansku renesansu, tako da, ako volite da kažete da ,,putujete i da ste proputovali pola sveta”, onda dobro znate da takav stav morate opravdati znanjem koje stičete na takvim putovanjima, pa nemojte otići iz Milana, a da ne vidite nešto od onoga što je on ostavio ne samo Italiji, već i čovečanstvu.

Navigli

Deo grada poznat kao Navilji deli se na Veliki Naviljo (Naviglio Grande) i Naviljo Paveze (Naviglio Pavese), gde mladi ljudi u Milanu izlaze na piće ili sladoled. Naviljo Grande je značajan zbog veštačkih kanala kojima se prevozio mermer za izgradnju katedrale, a u projektovanju kanala učestvovao je i sam Leonardo. Kanal je povezan mostićima, a sa obe strane nalaze se restorani, picerije, kafići i poslastičare i ako idete na pićence posle šetnje, odlučite se za jedan spritz, koji uglavnom košta sedam evra, (alkohol jeste malo skuplji), ali dajte sebi oduška jer stvarno prija, pogotovo one pijane, debele masline. Ako ne pijete alkoholna pića, onda se častite kanelonima, briošima – pogačicama ili krofnama punjenim sladoledom po vašem ukusu, sladoledima (kugla je dva- dva i po evra najviše, ali kakav sladoled!) ili ponovo nekom picom itd.

Noćni život

Kad je reč o izlascima i noćnom životu, Italijani se provode, ali ne kako mi to očekujemo. Ima dosta lokala, a njihov noćni život svodi se na večeru sa prijateljima, šetnju ili piće i na kraju, odlazak u diskoteke, koje su uglavnom van grada ili klubove u gradu. U zavisnosti od vrste muzike koju volite, vašeg raspoloženja, društva i namera s kojim ,, idete u život”, glavne zone za izlazak jesu Navilji, Brera i Sempione i tu ćete naći klubove za provod, po svačijem ukusu.

Arrivederci

Milano je prevelik grad i uvek je premalo vremena da ga u potpunosti upoznate. Zato se potrudite da šetate što više, i ne samo po najužem centru grada, jer ćete tamo naleteti na sve osim pravih Italijana iz Milana, već skitajte svuda kako biste stvorili nekakvu generalnu predstavu o tome kako Italijani sa severa žive, gde se kreću i kako se oblače i to je, valjda, svrha putovanja. Vrlo je bitno da imate udobne cipele, dobro društvo, nije vam potrebno ni toliko para da se lepo provedete, bitno je da nešto novo vidite i da znate šta ste videli, da obogatite sebe tim iskustvom.

Posle svih sladoleda, koktela i pica koje ste pojeli za ovako kratko vreme u Milanu, vreme je da se kaže ,, Arrivederci“. Posle Milana dobro će vam doći šetnja po Bergamu. Nadam se da ćemo najzad odložiti zimske stvari i da će posle ovih ludih vremenskih promena najzad početi pravo leto i zato se bacajte na dijetu jer idemo u Španiju na more.