SAMORA

Samora (Zamora) je još jedan u nizu malih ali kulturno i istorijski značajnih gradova u unutrašnjosti Španije. Nalazi se u u Autonomnoj Pokrajini Kastilji i Leonu (Castilla y León), na 250 kilometara severozapadno od Madrida i ima oko 60 hiljada stanovnika. Nije ni najveći ni najlepši, ni najznačajniji grad ove oblasti (koja inače nema svoj glavni grad, što je vrlo čudno), pa  ni sami Španci ne znaju mnogo o njemu i zato vas, navikli na lepote okolnih gradova poput Salamanke, Segovije, Leona, Burgosa, Avile i Palensije, sa čuđenjem gledaju kad kažete da ste Samoru turistički posetili ličnom inicijativom.

Stanovnici Samore su veoma ponosni na svoj lepi grad i žele da njegove vrednosti promovišu na što bolji način i pokažu da ne zaostaju za drugim popularnijim ili većim gradovima kako u Kastilji i Leonu, tako i u zemlji. Oni se trude da svojom izuzetnom ljubaznošću i kvalitetnom usluga lepo ugoste i potpuno osvoje turiste i da ih tu zadrže bar na vikend, iako se oni uglavnom opredeljuju za jednodnevnu posetu gradu, što je sasvim dovoljno.

GRAD ROMANIKE

Samora je centar romanike, umetničkog pravca koji se razvija u Evropi u srednjem veku ( XI, XII i XIII vek) i najzastupljeniji je u arhitekturi i slikarstvu. Naziv potiče od reči Rim – Roma i dok se na istoku neguje vizantijska umetnost, katolička crkva širi romaniku po zemljama zapadne Evrope, među kojima se španska romanika zaista izdvaja kao jedna od najbogatijih i najinteresantnijih. Sa 23 dobro očuvana spomenika iz ovog perioda (najveći broj u Evropi), Samora je s pravom proglašena „Gradom romanike“.

KAKO DO TRGA

Posle kraće šetnje Ulicom Svete Klare (Calle de Santa Clara) u kojoj možete uživati u prelepim građevinama među kojima se izdvaja renesansna palata sa gotičkim elementima na fasadi (El Palacio de los Momos) dolazi se do Glavnog trga (Plaza Mayor).

TRG

Glavni trg (Plaza Mayor) je centar događanja u gradu i ne treba ga zaobići ni ukoliko želite da samo popijete neko pićence ili gricnete pinćose ili tapas sa društvom. Pored brojnih barova i restorana na trgu se nalaze i dve zgrade opštine. Stara opština (Ayuntamiento Viejo) izgrađena je početkom XVI veka i zbog požara obnovljena sredinom XIX, kada je ostala bez dva tornja, na veliku žalost cele policije koja je danas tu smeštena i koja je time izgubila još bolji pogled na trg.

Zgrada Nove opštine (Ayuntamiento Nuevo) nalazi se preko puta i sagrađena je u neoklasičnom stilu.  

MERLU I JOVAN

Jedna od specifičnosti Glavnog trga jeste ta da se Crkva Svetog Jovana Krstitelja ( Iglesia de San Juan Bautista), sa najlepšom i najelegantnijom romaničkom rosetom u Zamori nalazi, ko posađena, nasred trga.

Pored crkve  je statua Merlua (Merlù), naročito popularna za vreme Uskrsa. Merlu nije ime autora statue već ime koje su stanovnici Samore izmislili samo za tu statuu koju čine dve figure monaha iz bratstva Isusa iz Nazareta, jedan sa trubom, drugi sa gočem, čiji je zadatak bio da okupe narod kako bi počeli procesiju.

NAJSTARIJOM ULICOM

Ulica Balborasa (Calle de Balborraz) jedna je od najstarijih u gradu, sa karakterističnim galerijama i drvenim ulaznim vratima i fasadama veselih boja. Možda vas iznenadi ta vrsta gradnje jer je prosto ne očekujete u Španiji, ali ona jeste tipična za zapadni i severni deo zemlje. Ulicom su još u davnom X veku prolazili putnici i trgovci koji su prelazili reku Duero pa je i dan-danas ulica poznata po zanatskim radnjama i dućanima i jedna od najprometnijih u gradu. Pored srednjevekovnog duha očuvala se i kaldrma na sredini ulice ali su sporedni delovi modernizovani i omogućen je komotniji prolaz širokim stepenicama sa strane.

MODERNIZAM

Na početku ulice nalaze se dve od 19 izuzetno dobro očuvanih kuća iz perioda modernizma (početak XX veka),pa je, pored toga što se smatra centrom romaničke kulture, Samora jedan od retkih španskih nemediteranskih gradova koji čine mrežu evropskog modernizma.

Kad se sa Glavnog trga iza Crkve Svetog Jovana spustite Kraljičinom ulicom, naićete na vrata i palatu gospođe Urake (La Puerta y el Palacio de Doña Urraca) koje pripadaju prvobitnom utvrđenju grada koje su podigli Arapi u X veku.

PORTUGALAC U ZAMORI

Trg Virjato (Plaza de Viriato), jedan od poznatijih u gradu, interesantan je zbog specifično ukrštenih grana drveća i statue Virjata, pastira portugalskog porekla koji se borio protiv rimske invazije i branio grad od osvajača i koga u Zamori veoma poštuju i vole.

(Portugal i Španija su kroz istoriju vrlo često vodili i ljubav i rat, ujedinjavali se i razdvajali vekovima, a danas skladno žive u manjoj ljubavi ali s puno poštovanja. Ipak, interesantna je činjenica da i u pograničnim mestima ima vrlo malo ili gotovo nema mješovitih portugalsko-španskih brakova.) Na trgu se nalazi renesansna palata iz XVI veka građena na ostacima nekog muslimanskog utvrđenja, danas pretvorena u luksuzni hotel, naravno.

REKA KAO SPAS

Sa trga se može doći prelepog mesta sa koga se vide zidine grada i zona u kojoj se organizuju gradske fešte i zabave. Muzej u neposrednoj blizini vredi posetiti samo ako vas interesuju iskopine iz raznih perioda. Kako u tom delu grada nema kafića da se spasite i pobegnete od muža koji obožava arheologiju i istoriju, uživajte u pogledu na reku Duero (Duero) i Kameni most (Puente de Piedra) na malom trgu ispred najstarije crkve u Zamori, Crkve Svetog Siprijana (Iglesia de san Cipriano).

KATEDRALA

Katedrala u Samori ( La Catedral de Zamora) nalazi se na najvišem delu grada i privlači pažnju jer je jedna od najmanjih i najstarijih katedrala u Kastilji i Leonu i sa cilindričnom osnovom sa koje je podignuta kupola. Za njenu gradnju zaslužan je samo jedan učitelj o kome se gotovo ništa ne zna. Katedrala je završena krajem XII veka, a kupola je građenja pod vizantijskim, francuskim i muslimanskim uticajem i ukrašena faltastim slojevima od kamena. Može se posetiti za 5 evra.

Pored katedrale pažnju privlači i glomazni i ne previše elegantni toranj-zvonik (Torre-campanario del Salvador) iz XIII veka, visine 45 metara.

Episkopska fasada ili Južna fasada  (Portada Medieval o del Obispo) još jedna je od lepota katedrale sa arhitektonskom dekoracijom gotovo bez ukrasa i jedina se potpuno održala i nije menjana. Odatle se može posetiti i Muzej.

NEKADAŠNJA ŠKOLA

Zamak u Samori (Castillo de Zamora), koji je do skora bio srednja škola, restauriran je pre par godina i pripremljen za turizam. Datira iz XI veka, iz vremena vladavine Fernanda I i zbog svog položaja imao je uglavnom militarnu funkciju. Može se posetiti besplatno i posebno je lep noću zbog specifične boje kamena i osvetljenja. Dobro je očuvan i toranj romboidnog oblika sa koga se pruža fantastični pogled na grad.

OSVEŽENJE

Park koji okružuje zamak veoma je prijatna zona za šetnju i odmor. Stariji šetači traže hladovinu koje zaista nema u gradovima u Kastilji, dok mlađi hvataju besplatni internet i uživaju na travi. Sva ta vegetacija pripadala je Manastiru Svetog Jeronima koji je više ne postoji a u parku su harmonično postavljene figure velikog španskog umetnika, slikara i vajara Baltasara Loba. Ovaj moderni muzej na otvorenom neverovatno je osveženje posle svog tog romaničkog stila i gradu daje još veći značaj.

LOBO

U aneksu zamka smešten je Muzej Baltasara Loba (El Museo de Baltasar Lobo). Lobo je rođen u nekom selu nadomak Samore u skromnoj porodici a izuzetan umetnički talenat pokazao je još kao dete. Kao mladić prihvata anarhističke ideje zbog kojih je za vreme Španskog građanskog rata prinuđen da sa svojom suprugom beži za Francusku. U glavnom gradu moderne umetnosti, u Parizu, upoznaje Pikasa, Dalija i vajara Henrija Lorensa sa kojima postaje intimni prijatelj. Njegove skulpture odlikuju se veoma jednostavnim ali finim formama i veliki je ljubitelj oblina. Prepoznatljive su njegove statue ženskih tela od mermera i bronze a posebno je voleo da prikazuje materinstvo i scene koje podsećaju na igru majke i deteta.

U zrelom periodu stvaralaštva vaja nimfe i kentaure, a zatim i figure muškaraca. Njegove skulpture su jedinstvene po oblosti i volumenu, kao i izuzetnom sjaju mermera koji im daje posebnu lepotu. Lobo je svojevremeno izlagao u najznačajnijim umetničkim centrima od Njujorka do Tokija a danas se njegove skulpture nalaze u muzejima širom sveta. Jedan je od najznačajnih španskih i svetskih vajara XX veka, a njegov značaj u vajarstvu može se uporediti sa veličinom Pikasa u slikarstvu i zato nemojte propustiti priliku da posetite ovaj muzej jer Zamori na njemu zavidi ceo svet.

UŠI I NOŽICE

Domaći hleb, mešavina kozjeg i kravljeg sira, domaći suhomesnati proizvodi zaćinjeni paprikom poput kulena, čajni i sličnih kobasica i vino najukusnija su i nepogrešiva kombinacija u bilo kom baru i restoranu. Svinjsko meso se dosta jede u ovoj regiji i uglavnom se prave jela od iznutrica, ušiju i nožica, jezika i pršute sa povrćem i to je veoma ukusno iako možda ne zvuči ili ne izgleda tako. Pincho moruno, najsličniji našem ražnjiću, najsigurnija je opcija za one koji ne žele da eksperimentišu. Nek se vegetarijanci ne sekiraju, neće ostati gladni jer posebno su ukusni pinćosi i tapas sa pečurkama. Cena jedne tape ili pinćosa je 1 evro u svim barovima a cena kompletnog ručka ili večere varira od 10 do 25 evra po osobi.

SA JELENIMA I VUKOVIMA

Samora je najpopularnija za vreme Uskrsa jer se tada svakodnevno organizuju procesije i druge religiozne svečanosti po celom gradu. U društvu jelena i vukova ljubitelji prirode i planinarenja mogu da uživaju u okolini grada tokom cele godine.

A ONDA ATLANTSKI

Kao grad u unutrašnjosti, Zamora je veoma topla leti a hladna zimi. Ako vam takva klima baš i ne prija, uvek možete da pobegnete u čarobni Portugal ili u Galiciju, najzapadniji deo Španije, da se tamo rashladite na Atlantskom okeanu.

KASERES

Kaseres (Cáceres) je zasigurno najlepši grad u Ekstremaduri. Nalazi se u zapadnom delu ove regije, ima oko sto hiljada stanovnika i treći je najbolje očuvan istorijski kompleks u Evropi. Istorija ovog grada je toliko prisutna u njegovoj arhitekturi da ćete već pri prvom susretu sa  starim građevinama biti potpuno iznenađeni i ostati bez daha jer će vas one direktno preneti u neke od scena iz velikih filmskih ostvarenja ili knjiga o vitezovima, damama i kavaljerima iz drugih epoha. Nije ni čudo što je poslužio kao ambijent za snimanje pojedinih scena popularne serije ,,Igre prestola”.

Kaseres su osnovali stari Rimljani, a zatim naseljavali mnogi drugi narodi, vekovima gradeći svoje kulture na temeljima tuđih i prethodnih kultura. Stari grad ograđen je ostacima zidina koje su izgradili Mavari još u XII veku, dok unutrašnjost grada karakterišu gotički i renesansni stil sa tesnim ulicama i kućama i palatama koje su nekada bila vojna utvrđenja, a zatim postale plemićke kuće. 

Veliki trg

Veliki trg (Plaza Mayor), koji u stvari deli stari i novi deo grada, jeste glavni i najveći trg u Kaseresu i dobra je polazna tačka u razgledanju grada budući da se upravo tu nalaze neki od njegovih najznačajnijih spomenika: Opština (Ayuntamiento), Buhakova kula (La Torre de Bujaco), Kula od trave (Torre de la Hierba), Zvezdin luk (Arco de la Estrella) i Forum (Foro de los Balbos). Nećete se lako odvojiti od ovog  trga jer je toliko lep da ćete poželeti da se malo zadržite i ispod suncobrana u nekom kafiću ili restoranu uživate u pogledu, naročito ako grad posećujete u letnjem periodu, kada su vrućine nepodnošljive i kada je to jedini hlad.

Bilo koju od pomenutih građevina možete posetiti besplatno osim Buhakove kule za koju se ulaz plaća dva i po evra. Almohadi ili Muhavidi arapskog porekla rekonstruisali su kulu u XII veku i ona je deo nekadašnjeg odbrambenog utvrđenja grada, a građanima Kaseresa posebno je draga jer je jedna od najstarijih i najlepših od trideset sačuvanih kula i tornjeva iz različitih perioda.

Kula od trave je druga, jednostavnija, ali i dalje jedinstvena kula, sa vrlo interesantnom arapskom arhitekturom. Takođe potiče iz XII veka i služila je kao vojno utvrđenje. U produžetku se nalazi rimski atrijum (Atrio del Corregidor) ili forum sa replikom statue boginje Cerere.

Toranj propovedaonica (Torre de los Púlpitos) je impresivna hrišćanska građevina sa spoljašnjim odbrambenim elementima u obliku krsta, čija forma podseća na stare propovedaonice, po čemu je i dobila naziv. Može se posetiti kroz Buhakovu kulu.

Stari grad

Stepenicama sa trga kroz Zvezdin luk ulazi se u Stari grad, gde će vas sigurno oduševiti neverovatno dobro očuvane građevine i njihove čiste fasade zahvaljujući kojima ćete moći da stvarno osetite veličinu tog istorijski tako važnog i moćnog Srednjeg veka i Renesanse, koje naša zemlja, nažalost, nije mogla da ima.

 Bogorodičin trg

Tesna ulica sa kaldrmom vodi do Bogorodičinog trga (Plaza de Santa María). I na ovom trgu je svaka građevina važan nacionalni spomenik kulture. Iz gotičkog perioda izdvaja se Bogorodičina konkatedrala (Concatedral de Santa María) u kojoj se nalazi figura ‘crnog Hrista’ koja je nekada pripadala redu templara koji u XIV veku beže za Portugal, a Hrista zaboravljaju ili namerno ostavljaju. Crni Hrist je posebno važan za religiozne procesije za vreme Uskrsa, kad ga teatralno iznose i šetaju kroz grad. (Uskršnje procesije u Španiji su za naše pravoslavne pojmove velika novina i to je posebna priča. Bilo mi je potrebno par godina da taj, sad već i društveni fenomen, shvatim i prihvatim. Uglavnom, prvih godina vas procesije izbezumljuju i plaše, onda se čudite religioznom fanatizmu koji paralelno postoji sa nonšalantnim ateizmom, a kad vidite posvećenost i predanost kojima se ljudi cele godine spremaju za praznik, onda im se divite, svečano se obučete za priliku i izađete na ulicu da dočekate Hrista). Elem, katedrala mi se jako dopala jer se kružnim stepenicama može popeti do vrha po ceni od tri i po evra, sa popustima za decu i starije. Jedna vrlo pohvalna stvar jeste to što i ljudi sa posebnim potreba, kao i roditelji sa malom decom u kolicima, mogu da uživaju u pogledu na grad sa vrha tornja jer je za njih napravljen poseban lift koji nije narušio ni estetiku ni arhitektonsko-istorijski značaj zgrade, a ponovo nikome nije uskraćeno zadovoljstvo.

Na trgu se nalaze četiri plemićke palate. Karvahalova palata (Palacio de Carvajal), zbog nekog velikog požara iz XIX veka poznata i kao ‘izgorela palata’, koja je nekada bila najznačajnije religiozno zdanje, a danas zadužbina i sedište Uprave za turizam i zanatstvo. Treba je posetiti zbog prelepog vrta i tipičnog španskog predvorja (patio), a ako volite umetnost, uvek imate stalne tematske izložbe. Tu su i  Episkopska palata (Palacio episcopal), Majoralgova palata ( Palacio de Mayoralgo) i Ovandova kuća (Casa de Ovando) iz XV ili XVI veka, koje su, iako restaurirane, zadržale obeležja iz tog perioda (porodične i vojne grbove, lukove i druge oznake kojih u Kaseresu ima preko 1300).

Zabranjena ljubav

Palata Golfinesa (Palacio de los Golfines) jedna je od najlepših zdanja u Kaseresu, a turistima je interesantna i zbog legende o zabranjenoj ljubavi njenih nekadašnjih vlasnika. Zgrada ima dva arhitektonska stila: gotički sa jedne strane i prelepu dekoraciju iz XVI veka sa druge. Ovu palatu je markiza od Svete Marte (marquesa de Santa Marta), jedina naslednica porodica Golfines i Alvares, pretvorila u muzej koji možete posetiti ukoliko vas interesuje kulturno nasleđe porodice: tadašnja moda, ukusi, oružje…

Dobri Španci

Na trgu Svetog Đorđa (Plaza de San Jorge) najupadljivija je barokna crkva Svetog Franciska ili Franje Javijera (Iglesia de San Francisco Javier) iz XVIII, sa dva lateralna tornja, koji se vide gotovo iz svih delova grada jer se crkva izdiže iznad nivoa trga i deluje još grandioznije i lepše, posebno noću. A trg Svetog Đorđa ne bi bio trg bez bronzane statue sveca koji ubija ‘aždahu’ i koji je, tako hrabar, i zaštitnik grada. Tu na trgu nalazi se i Zadužbina Mercedes Kaljes (Fundación Mercedez Calles) u kojoj uvek možete videti, u smislu popularnosti slika možda manje dobru izložbu, ali izuzetno dobrih Španaca, na primer Pikasa ili Miroa i to besplatno. I tu se uvek organizuju neke umetničke radionice za decu.

Tri trga

Stari deo grada ima i takozvani Gornji grad gde se ukrštaju tri trga: trg Svetog Mateje (Plaza de San Mateo), trg Svetog Pavla (Plaza de San Pablo) i Trg vetrokaza (Plaza de las Veletas) na kome se u Palati vetrokaza (Palacio de las Veletas) nalazi Gradski muzej sa stalnim postavkama, a ispod muzeja ponovo ‘alhibe’(aljibe), cisterna za skupljanje kišnice. Zgrada je dobila naziv po keramičkim detaljima vretenastog oblika u kojima su se nalazili mali vetrokazi.

Crkva Svetog Mateja je interesantna jer je, pre nego što je postala crkva, bila džamija. A zgrada koja je obavijena puzavicom, koja u zavisnosti od doba godine menja boju, jeste Sandeov toranj (Torre de Sande) i u njemu se nalazi jedan od najekskluzivnijih restorana u gradu.

Vrt za meditaciju

Pored Rimljana, Arapa i hrišćana i Jevreji su se prošetali po Kaseresu, uglavnom po ulicama i ćorsokacima po naselju sa belim kućama i pećnicama od cigle. Vrt maslina (Jardín de los olivos) jedan od vrtova koji je služio za meditaciju posle izlaska iz sinagoge na čijim je temeljima sagrađena kapela Svetog Antonija iz Padove.

U manastiru Svetog Pavla i dalje žive monahinje koje prave keksiće koje svi turista kupuju i hvale. Naravno, uvek podržavam kupovinu domaćih proizvoda kao podršku lokalnom turizmu i ,u ovom slučaju, monahinjama koje žele da koliko-toliko samofinansiraju održavanje manastira, ali keks je keks, skup je i nije ništa posebno.

Šetnja i šoping

Moderni deo grada, posebno Španska avenija (Avenida de España), podjednako je privlačan i posećen, ne samo od strane turista koji uživaju u  tipičnoj španskoj arhitekturi stambenih zgrada građenih s kraja XIX i početka XX veka i velikom i prelepom Kanovasovom šetalištu (Paseo de Cánovas) sa fontanama i spomenicima, već i od lokalnog stanovništva, koje ćete tu najčešće zateći, ako ne u šopingu, onda dok ćaskaju sa prijateljima ili čitaju novine u nekom od mnogobrojnih kafića i restorana ili u parku sa decom.

Aperitiv

Veliki trg i novi deo grada povezuje trg Svetog Jovana ili Huana (Plaza de San Juan) na kome se nalazi i istoimena crkva, statua Leonsije Gomes, žene koja je prodavala novine na ulici kako bi prehranila svoju porodicu i vrlo interesantne palate novijeg datuma. Ako ste raspoloženi za neki aperitiv pre ručka ili večere, na trgu u to vreme uvek je veoma prijatna atmosfera. Naravno, španski aperitiv su vina kojima ne treba odoleti ili vermut za dame. Ako biste da prezalogajite nešto, jeftinije opcije poput restorana brze hrane, gde imate fantastične tople sendviče sa pršutom, slaninom ili pohovanim lignjama, ili nešto malo skuplje, poput kafana i barova sa tradicionalnim jelima, nalaze se na Španskoj aveniji i na trgu Svetog Jovana. Nemojte propustiti ‘mrve iz Kaseresa’ (migas) – mrvljeni hleb sa pršutom, mesom i paprikom – jer je to njihov lokalni specijalitet. Pršuta je izvanredna i to je nesporno i ispred mnogih barova stoji profesionalac koji seče fine parčiće, što znači da za jedan-dva evra imate neplaniranu degustaciju gde možete da se uverite u kvalitet pršute koji nude. I na glavnom trgu je izbor restorana veliki. U španskom stilu možete probati tapas i pinćose (njihove cene variraju od dva do deset evra) ili u restoranima imati kompletan obrok po ceni od deset do petnaest evra po osobi. Ekskluzivni restorani od kojih su neki i sa Mišelinovim zvezdicama uglavnom su smešteni u Starom gradu.

Rum-kola

Ako ste željni provoda, na pravom ste mestu. Uvek se pitam gde izlaze mladi jer svuda u Španiji, pa i ovde u Kaseresu, u provod idemo uglavnom mi stariji i ovi još stariji od nas. Običaj je da se rano izlazi jer se pre večere sa društvom treba okupiti u kafiću i popiti po koje vino ili pivo. Posle večere, koja kasno počinje i dugo traje, celo društvo odlazi u klubove koji su u Kaseresu na otvorenom i prelep su ambijent za noćni izlazak jer su uglavnom predvorja starih arapskih kuća u starom delu grada. Više se ne pije vino već žestoka pića poput kubanskog ruma ili viskija sa koka-kolom ili ‘kasom od pomorandže’ (kas je zamena za fantu koja nije popularna). Ovakvo piće zovu  ‘kopa’ (copa – čaša) jer se služi u velikoj čaši za vodu i ne štede na alkoholu. Cena varira od četiri do osam evra. Iako stalno kažem da Španci ne znaju da piju jer mešaju obojena alkoholna pića sa gaziranim sokom od pomorandže, oni odlično znaju koliko popiju i za koje pare, iako nemaju (0.3) merku.

Bravo

U Kaseresu su još u XII veku postojali zakoni po kojima je svako ko je tu živeo bio slobodan čovek i svi građani imali su jednaka prava bez obzira na njihov pol, društveni položaj i veru. Ljudi koji danas žive u ovom gradu vrlo su simpatični i duhoviti, valjda i zbog te njihove južnjačke spontanosti i akcenta, i dalje su otvorenog srca i uma, a njihovu srdačnost i svest dokazuju festivalom WOMAD koji se od 1992. organizuje na trgu u cilju propagiranja tolerancije i solidarnosti i sprečavanja rasizma i zato svake godine u maju u Kaseres dolaze umetnici sa svih kontinenata da učestvuju i podrže ovu inicijativu.

Za ceo život

Kažu da je Kaseres grad u kome nikada nije kasno da se voli i grad koji se nikad ne zaboravlja.  Jedini način da to proverite jeste da ga posetite i doživite na svoj način.

 

Španija za početnike

Španija je nesumnjivo jedna od najlepših i turistički najatraktivnijih zemalja na svetu. Ima oko 46 miliona stanovnika, što i nije neka cifra, budući da zauzima najveći deo Pirinejskog poluostrva, koje je samo po sebi ogromno. Geografski položaj zemlje je izuzetan ako uzmemo u obzir da je većim delom na Mediteranu, dok zapadni deo zemlje izlazi na hladni Atlantski okean, a sever na Kantabrijsko more.

Ova zemlja poseduje sve prirodne resurse koji su turistički veoma eksploatisani i ima bogatu turističku ponudu za svaki džep, iako se naši turisti, pored Kanarskih i Balearskih ostrva, uglavnom vezuju samo za Barselonu (koja je multinacionalna i daleko od prave Španije) i čuveni Ljoret de Mar, gde nisu uvek dobrodošli (ne kao pojedinci, naprotiv, već kako grupa), zbog kampanje za limitiranje turističkih poseta gradu koja se uveliko vodi jer je lokalno stanovništvo već postalo pomalo ugroženo i ometeno u obavljanju svakodnevnih obaveza, upravo zbog tog neprestanog i ogromnog priliva ljudi iz celog sveta.

Španiju, a iz nekog razloga, posebno Barselonu, svi ljudi vole jer je ona, opravdano ili ne, sinonim za ideju koju svi imamo o idealnom životu, dobroj klimi, moru i plažama, dobroj hrani i vinu, muzici i provodu i ljudima koji žive svoj život i ne gledaju šta se dešava oko njih.

Na listi Svetske baštine Španije se po broju spomenika kulture nalazi na trećem mestu (posle Kine i Italije). Na kulturni identitet zemlje i naroda uticali su mnogi drugi narodi, pa je stoga i raznolikost jedna od njenih najlepših aspekata. Svoj trag ostavili su Kelti, čije ostatke kuća, pa i celih naselja možemo videti na severu Španije, u regiji Galiciji, zatim i Rimljani, čijih je nalazišta svuda po zemlji, a najbolje su očuvana u gradu Meridi u Ekstremaduri, regiji koja se nalazi na zapadu Španije uz portugalsku granicu.

Najviše je, naravno, hrišćanskog, srednjevekovnog nasleđa, ali su svakako svoj pečat ostavili i Mavari sa severa Afrike u vidu kula, predivnih utvrđenja i vrtova, kojih je najviše u Andaluziji.

I Jevreji su, takođe, boravili svuda po Španiji, a najviše njihovih spomenika ima u Toledu. Svako, pa i najmanje špansko selo, ima svoj stari grad, a svaki kamen tog grada čuva neku tajnu ili otkriva neku priču.

Provincijalci iz Evrope

Prošli vek za Španiju i nije bio sjajan jer se teritorijalno smanjuje (gubi kolonije), počinje građanski rat i diktatura. Ovaj narod je dosta propatio i skoro četrdeset godina bio je izolovan od sveta u svakom pogledu. Kultura, obrazovanje, zdravstvo, sloboda govora, hrana i život uopšte, sve, sve, sve im je bilo uskraćeno. Čak je i Pablo Neruda, koji je tih godina boravio u Španiji, napisao da su mu Španci delovali kao neki provincijalci iz Evrope i da je bilo vrlo malo izuzetaka sa širim vidicima. Posle Frankove smrti i sa ulaskom u Evropsku Uniju, Španija postaje ono što mi danas volimo o njoj: potpuno slobodna, bogata zemlja bez kompleksa, zemlja u kojoj se vodi računa o građanima i njihovim ljudskim i svim ostalim pravima, zemlja koja ulaže u kvalitet života, u kojoj nema privatnih plaža, kao u nekim susednim zemljama, kao i zemlja u kojoj bi svi voleli da žive.

Četiri zvanična jezika

Zemlja je podeljena na 17 nezavisnih pokrajina – autonomija. Ima i dva nezavisna grada, Seutu i Melilju, koji geografski pripadaju Africi, a i Navaru na severu, fiskalno nezavisnu regiju, koja bi bila neka vrsta španskog Monaka. U Španiji se zvanično govore četiri jezika: galicijski, baskijski, katalonski i kasteljano ili španski, a prva tri su pored kasteljana zvanični i potpuno ravnopravni jezici u Galiciji, Baskiji i Kataloniji, iako se na jezičkoj nezavisnosti trenutno insistira jedino u Kataloniji, zbog političke situacije sa kojom smo svi upoznati. Priznat je i valensijanski dijalekt koji potiče od katalonskog, kao i majorkanski dijalekt koji se govori na Balearskim ostrvima. I u Asturiji, regiji na severu Španije govori se njihov asturijanski dijalekt, ali nije priznat. Jezik koji mi svi nazivamo španskim jeste zapravo kasteljano koji se govori u celoj Španiji, a Španci pod španskim podrazumevaju španske jezike koji se govore u Južnoj Americi. Svi oni čuvaju i poštuju svoje jezike i dijalekte, pa su zato i najbolja književna dela napisana na njima, a svaka od pomenute četiri regije ima i svoju kinematografiju, i to vrlo dobru, kao i muziku (gajde su nacionalni instrument na severu Španije, a ne španska gitara, kao na jugu), folklor (na severu, u Galiciji na primer, se igra munjeira, flamenko nije popularan), ali, kao što sam rekla, glavni protagonista jeste lokalni jezik.

Kralj i kraljica

Španije je parlamentarna monarhija. Iako je figura kralja u 21. veku možda malo prevaziđena, mora se priznati da je sadašnji španski kralj Felipe VI dosta naklonjen španskom narodu i da se trudi da bude umeren u rasipanju dvadeset hiljada evra koje mesečno prima na račun zapošljenog španskog i stranog stanovništva koje plaćanjem poreza održava, i u ovom slučaju izdržava, špansko društvo. Svakako da na to utiče kraljica, nekadašnja novinarka, politički javno opredeljena protiv Njegovog veličanstva, koja koriguje neke njegove preterano kraljevske manire, pa se može primetiti da je kralj u javnosti nekako opušteniji, čak bi se moglo reći da baš uživa u svojoj ulozi. I kralj isto tako utiče na kraljicu i oplemenjuje je time što joj ponekad, najčešče u javnosti, a i privatno sigurno, skrene pažnju da ne maše i da se ne cereka jer nije po protokolu. Ali ljubav je to i niko nije rekao da je lako voleti čoveka ili ženu drugačijeg političkog shvatanja, a kamo li kralj. Ako se samo na našim slavama cela porodica posvađa zbog teče koji je drugačije politički opredeljen ili zbog strinine familije koja je i politički aktivna, zamislite samo kako je na njihovim porodičnim ručkovima i koliko je njima bilo teško jer je kralj oženio plebejku, a republikanka je postala kraljica.

Tata

Još simpatičniji bio je onaj stari kralj, Huan Karlos, tata današnjeg kralja. Huan je bio pravi, pravcati vrag. Ko zna kakav je maher bio, kad u nekim emisijama svi intervjuisani šeici od Arabije i drugi istočnjački bogataši otvoreno kažu da im nedostaje kao kralj i naprosto ga obožavaju. On je galantno išao na safari i u lov na slonove od državnih para dok, za nesreću, nije slomio kuk. Neki radoznali kolega njegove snaje zainteresuje se za slučaj, bude uporan da sve istraži i gle, gle, afera. Huan Karlos polako-polako počinje da shvata da je vreme da prepusti presto (legalnom) sinu jedincu i sad se samo ponekad pojavljuje u javnosti. A, da, u američkom stilu, javno se izvinio građanstvu zbog skupog hobija koji je imao pre pada i loma.

Baka Sofija

Jedino mi je iskreno žao baka Sofije (kažem ‘baka’ jer je baka preslatkoj princezi Leonori), jer, iako je stoički podnosila sve kraljeve ljubavne veze i vezice i uvek bila vrlo diskretna i bez skandala, sada kada je u penziji i treba da uživa, ona je diskriminisana, možda zbog godina, a možda i zbog grčkog porekla ili plavih očiju i zarađuje samo devet hiljada evra mesečno. A pored snajke koja je u javnosti bruka i ne da joj da se slika sa decom, ona nije imala sreće ni sa zetom, koji je trenutno u zatvoru zbog privrednog kriminala, naravno.

Pokret

Od Frankove smrti i ulaska u Uniju i mentalitet se značajno promenio. Sve što je bilo zabranjeno, sada je dozvoljeno i neograničeno. Svaki njihov sociološki fenomen može se objasniti kao posledica njihove skorije istorije. Ponosni su na kontrakulturni pokret (Marcha madrileña) koji se razvija u Madridu u periodu tranzicije, a zatim zahvata i druge veće gradove. Pokret je predstavljao oslobađanje od svega tradicionalnog i vezanog za Franka; potpuni liberalizam, seksualnu revoluciju i razvoj feminizma. Muzika i film koji su sve izdvojili u period pokreta (Movida) tih osamdesetih godina i dan-danas su izuzetno popularni i kultni. Iz tog perioda je i fantastični Pedro Almodovar, koji karijeru započinje, ni manje ni više, nego kao muzičar, pa je tu i Santjago Segura, grupa Mekano i mnogi, mnogi drugi originalni umetnici.

Duh i harizma

Španci imaju duh i harizmu. Ljudi žele da uživaju u životu i to i rade, i sa mnogo i sa malo i bez para, bez obzira na bračni status, društveni položaj ili godine. Čak je i starost relativna stvar. Star je onaj ko to želi i zato nije baš pristojno da se starijoj gospođi ili gospodinu obratite sa Vi. Svakako ćete ostaviti utisak ako kažete ‘devojko, devojčice’ (chica, chiquilla, chiquita, nena, nenita, mi niña) i sve starije gospođe iz komšiluka će vas zbog toga obožavati, i vas i Srbiju (iako ne znaju gde je) samo zato što ste lepo vaspitani.

Španci su ubeđeni da su izmislili popodnevnu dremku, takozvanu sjestu (siesta). Kako da ne! Ali neka im, neka misle! Iako od Španaca sigurno ne možemo da naučimo engleski i geografiju (tu im nema pomoći), mnogo toga možemo da naučimo o načinu života, toleranciji, odnosu prema ljudima (bilo na ulici, u prodavnici ili u liftu i na aerodromu), uživanju u sitnicima kao što je čitanje novina uz jutarnju kaficu u kafiću, poslepodnevna šetnja pored mora ili reke i mnoge druge male stvari.

Prženo i ukusno

I hrana je izuzetna, većinom je pržena, ali ukusna, nema šta. Estetski je vrlo privlačna, umesno prezentovana i servirana.

Na severu su zbog hladnog mora i Atlantskog okeana morski plodovi najlepša i najskuplja hrana. Sardine su specijalitet na jugu, u Madridu i unutrašnjosti kuvana jela, a tapas i pinchos (najpribližnije onom što mi jedemo ‘za meze’ i ‘na bocku’) fantastični su svuda. Hiljadu vrsta vina, o kojima će biti reči, i sva su dobra, pa svako bira po hrani i ukusu, a ako vino ne pijete, onda je tu pivce, ili leti klara (clara – pivo sa sodom ili fantom od limuna), najbolje osveženje u letnjim danima. U Španiji je provod zagarantovan, bez obzira na vreme, mesto i godine.

Iz Niša za Španiju

Ovu prelepu zemlju možete posetiti iz Niša preko Milana, a iz Milana možete otići čak do sedamnaest španskih gradova. Iz Skoplja Vizerom možete otići do Barselone, a iz Sofije do Valensije, Madrida itd.. Samo potražite karte na vreme i uživajte.