KAŠKAIŠ

Kaškaiš (Cascais) je primorsko mesto sa trideset hiljada stanovnika, udaljeno samo dvadeset pet kilometara od Lisabona. Zahvaljujući neodoljivom starom gradu, vrtu muzeja sa bogatom kulturnom ponudom i velikim brojem turističkih atrakcija i istorijskih spomenika, prelepim plažama za uživanje i porodični odmor ili divljim plažama za surf, prijatnim maršrutama za šetnju i planinarenje, ‘portugalski Sen Trope’ je, uprkos famoznoj dekadenciji, decenijama veoma popularno mondensko mesto i sve se veći broj turista iz celog sveta opredeljuje da svoje odmore provede u ovom boemskom ambijentu.

GRADSKE PLAŽE

Sve izvanredne plaže nalaze se u samom centru grada, vrlo su čiste i nema prevelikih gužvi. Uglavnom su porodične i, naravno, besplatne. Atlantski okean je prilično hladan, kupaju sa samo najhrabriji, dok se mi, kukavice, samo povremeno rashlađujemo dok hranimo telo vitaminom D. Navikli smo da su plaže u gradovima skoro u istoj ravni sa šetalištem i ulicom, međutim, u Kaškaišu se do šetališta spušta stepenicama sa glavne ulice, a zatim se sa šetališta  stepenicama dalje spušta do plaže. Restorani i kafići na plaži, kojih ima u izobilju i za koje se, takođe, morate stepenicama penjati ili spuštati, nalaze se negde u sredini pa nam je time omogućen pogled na plažu sa drugog ili trećeg sprata.

ZA KIČMU

U Kaškaišu su za gradske plaže karakteristične ogromne isklesane stene poput tribina, koje, u prvi mah, izgledaju čudno budući da nisu prirodna udubljenja koja se mogu videti na nekim grčkim ostrvima, već ručni rad u kamenu. Ipak, prava su stvar za one koje ne vole da leže na pesku a vole da uživaju u pogledu sa visine. Dobre su i za kičmu, čini mi se. Na nekim mestima se može kupati u bazenima u samom moru u kojima uvek ima puno dece, što znači da je bezbedno.

NOĆNI PIKNIK

Voda na gradskim plažama je prilično mirna i skoro bez talasa, pa se vikendom cele porodice sa decom skupljaju i druže, čak i noću. Iako za naš mentalitet i naše pojmove čuvanja dece nije uvek prihvatljivo da deca jurcaju po delimično osvetljenim plažama dok se roditelji super provode na noćnom pikniku, moram priznati da je atmosfera fantastična i da je ne treba propustiti.

NA PUTU DO RAJA

Plaže van grada su divlje i sa ogromnim talasima zbog čega su za profesionalne surfere pravi raj. Iz grada se pešice može stići do četiri prelepe plaže sa sitnim peskom zlatne boje, među kojima se izdvaja Ginšu (Guincho), udaljena osam kilometara od centra. Sve plaže pripadaju Nacionalnom parku Sintra, pa su one izuzetne upravo zbog netaknute prirodne lepote. Ukoliko želite da posetite ovu plažu i uživate u okeanu, možete iznajmiti bicikle i malo se rekreirati. Biciklistička staza je pogodna za sve uzraste, ne zahteva nikakav fizički napor, a usput se mogu praviti pauze i uživati u komplementarnim aktivnostima poput ćaskanja sa tetkama na tezgama sa ručnim radovima i tipičnim portugalskim proizvodima ili razgledanja usputnih svetionika, tvrđava i prirode. Najbitnije od svega jeste da se morate zaštiti od sunca jer hlada nema.

VRATA PAKLA

Na dva kilometra od grada, prijatnom šetnjom pored mora, dolazi se do erozirale litice od koje je nastala pećina, poznata pod nazivom Boca do Inferno (u slobodnijem prevodu ‘Vrata pakla’). Potopljena pećina može se videti za vreme oseke i vrlo je popularna turistička atrakcija.

CENTAR

U luci, u samom centru Kaškaiša, nalazi se kompleks luksuznih restorana i kafića pripremljenih za bogate turiste koji su tu usidrili svoje jahte.

Tu je i Glavni trg sa spomenicima, Opština u kojoj se nalazi Gradski muzej za sve one koji su zainteresovani da saznaju nešto više o istoriji i nekadašnjem izgledu grada.

Trg i ceo grad ulepšani su prelepim crno-belim parterom u prepoznatljivom i jedinstvenom portugalskom stilu, a nasuprot modernim hotelima i zgradama može se uočiti  prelepa gospodska kuća iz 20. veka, koja je za razliku od drugih starih i napuštenih kuća i zamkova na šetalištu, renovirana i pretvorena u zgradu neke državne institucije.

STRANCI

Od trga vode male, tesne uličice, pune prodavnica koje mame turiste da kupuju portugalska vina, tradicionalne slatkiše i suvenire. Dok šetate od jednog do drugog trga u starom delu grada, naići ćete na vrlo originalne, malecne kafiće i restorane sa najrazličitijim vrstama hrane i strance kako uživaju u ambijentu. Ima dosta Engleza, ali obučenih i pristojnih, ne skidaju se i ne prave gluposti. Iako naših ljudi ima vrlo, vrlo malo, lako ćete ih prepoznati. Naše žene se po lepoti i stilu lako mogu uočiti jer su doterane i šarmantne, kokete i kad piju jutarnju kafu u kafiću na plaži. Drugi način prepoznavanja jeste engleski jezik: što ga gore pričamo, glasnije ga pričamo.

U TVRĐAVI

Luka se nalazi u senci nedavno potpuno renovirane tvrđave iz XVI veka koja je pretvorena u ekskluzivni hotel u čijim se vrtovima i predvorju nalazi Gradski muzej savremene umetnosti (Museu de Arte Urbana e Contemporânea de Cascais), jedan od retkih multidisciplinarnih muzeja u svetu koji u pokretu globalne savremene urbane umetnosti promovišu direktni kontakt publike i vizuelnih, kako portugalskih, tako i stranih umetnika.

GRAD MUZEJA

Ulaz u tvrđavu je besplatan, a iz tvrđave se dalje ulazi u Grad muzeja (Bairro dos Museus) sa čak dvadeset kulturno-istorijskih znamenitosti. 

DVA BOGATAŠA I MUZEJ

Muzej grofova iz Gimaraiša (Museu dos Condes de Castro Guimarães) smešten je u nekadašnjem tornju Svetog Sebastijana (Torre de S. Sebastião) žute boje, sagrađenog početkom dvadesetog veka u lažnom gotičkom stilu od strane irskog prodavca duvana, koji je na posedu Svete Marte napravio kompleks građevina koji, pored pomenutog tornja, čine i Kuća  Svete Marije (Casa de Santa Maria) i Svetionik Svete Marte (Farol de Santa Marta), takođe muzeji. Posle smrti ovog bogataša, toranj je pripao drugom bogatašu, ovog puta portugalskog porekla, zahvaljujući kome je postao muzej i nosi njegovo ime. U muzeju se nalaze umetnička dela, nameštaj, stari nakit, oružje i posuđe od porcelana iz ličnih kolekcija obojice vlasnika i galantne gospode. Najznačajniji eksponat muzeja jeste manuskript iz XVI veka u kome se može videti jedna od najstarijih slika Lisabona. Ulaz se plaća, ali sasvim je dovoljno posetiti samo prelepi klauster u špansko-arapskom stilu, bez ulaska u muzej.

NIŠTA BEZ BRATA

Kuća Svete Marije je značajno delo arhitekte Raula Lina. Arhitekta je unutrašnjost kuće ukrasio dekorativnim pločicama religioznih motiva iz XVII veka, koje je njegov brat nabavio iz neke stare kapele na jugu zemlje, dok je plafon od drveta u sali za ručavanje oslikan uljanim bojama, pa se upravo zbog ovih karakteristika, a pre svega zbog pločica, kuća smatra amblematskim delom (iako nije ništa posebno) i stilski pripada portugalskom baroku. U kući-muzeju redovno se održavaju konferencije, radionice i izložbe. Svetionik se, takođe, može posetiti, kao i muzej koji se nalazi u njemu i u kome se mogu videti slike i novinski članci o izgradnji i prvobitnom izgledu svetionika. Ulaz u sva tri muzeja se plaća, pa iako je cena simbolična, ne treba gubiti vreme jer su fasade i priroda koje okružuju ove objekte mnogo živopisnije i lepše od samih enterijera.

PLOČICE I CVETIĆI

Park maršala Karmona ili Gandarinje (Parque Marechal Carmona ou da Gandarinha) čine dva velika vrta. Pored muzeja, u sklopu gornjeg vrta nalazi se Kapela Svetog Sebastijana (Ermida de S. Sebastião), specifična građevina iz XVI veka, živopisne fasade i neozaobilaznih portugalskih plavih pločica sa cvetnim motivima koje ne prate nikakav stil ni red.

ĆAKNUTI GROF

Drugi vrt pripadao je grofu od Gandarinje koji je napravio romantični park, ujedinio oba vrta u jedinstvenu celinu, a onda je, pored svoje, ne tako male, imovine, opštini poklonio i park da građani u letnjem periodu uživaju u prijatnoj šetnji, u svežini i hladu. Grof mora da je bio ćaknut. Ni dan-danas nije otkriveno zašto je bio toliki čovek i zašto nije bio srebroljubac, kao svi normalni ljudi. Park je fantastično mesto za decu jer je neka vrsta zoološkog vrta sa domaćim životinjama koje slobodno šetaju po ogromnoj zelenoj zoni ili sede u krilo ili na glavi nekoj od figura slavnih ličnosti iz istorije i mitologije. Ima puno malih jezera, šetalište i jedan kafić sa velikom terasom  u hladu za ozbiljne ljubitelje prirode, zonu za piknik i sportske terene.

BAŠ UMETNIČKI

Kulturni centar (Centro cultural de Cascais), pored koncertne sale i sala za konferencije,  nudi svoj prostor stalnim kolekcijama i gostujućim izložbama slika i fotografija. Zgrada je nekad bila manastir, a zatim prva visoka škola filozofije. U današnjem eksterijeru i enterijeru zgrade ne mogu se naslutiti njene nekadašnje funkcije budući da moderna fasada veselih boja odaje utisak svežine i kreativnosti, a dinamičnosti muzeja doprinosi i muzika iz kafića u samom patiju.

Ulaz nije slobodan ali, ako volite umetnost i želite da vidite savremene portugalske slikare, vredi platiti pet evra. Na prvom spratu su uglavnom izložbe skulptura portugalskih, ali i stranih, umetnika. Stalnu postavku čini kolekcija od sto umetničkih slika pozajmljenih od Fondacije D. Luiša I (Fondacão D. Luís) koja je nastala isključivo donacijama umetničkih dela umetnika koji su ovaj grad posetili i u njemu izlagali. Ovom fantastičnom idejom nesebičnog gesta poklanjanja slika gradu u kome izlažu, umetnici su sebi umetnički odradili marketing za sva vremena i što je još lepše i bitnije, stvorili su novi kulturni centar i pravo kulturno bogatstvo grada.

I PAULA I PRICKER

Paula Rego je savremena portugalska slikarka i ilustratorka, možda jedina koja je dostigla popularnost u inostranstvu. U 84. godini života, jedna je od četiri najstarija živa slikara u Engleskoj, gde živi i, i dalje, stvara. Svoju umetničku karijeru počinje pedesetih godina prošlog veka kao student primenjenih umetnosti u Londonu, kada se u umetničkom izrazu opredeljuje za mešanje različitih tehnika slikanja i kolaža u neformalnom ili stilu novog dadaizma. Iako njene slike obiluju infantilnim elementima, likovima iz dečijih knjiga i crtanih filmova, Paula kroz svoja dela maestralno provlači polemična pitanja o realnoj svakodnevnici društva, ističe i kritikuje inferiorni položaj žene, mušku svirepost i malicioznu prirodu ljudi.

Njen stil je prepoznatljiv, vrlo figurativan i ilustrativan sa puno detalja. Često slika životinje u realnim ljudskim situacijama i ulogama. Na njenim prvim slikama mogu se uočiti i motivi iz slovenske mitologije, za koju se posebno interesovala i koju je sa pažnjom izučavala. Njeni radovi nalaze se u najznačajnijim galerijama u Londonu i Njujorku, a 2009. u Kaškaišu je otvoren muzej posvećen, pre svega, njenom, ali i stvaralaštvu njenog pokojnog supruga, takođe slikara, Viktora Vilinga. Za ovaj arhitektonski projekat Eduardo Souto de Moura, dobio je 2011. Prickerovu nagradu, najvredniju svetsku nagradu za arhitekturu.

PASSION

Pomorski  muzej (Museu do Mar Rei D.Carlos) može biti interesantan ako želite da saznate nešto više o flori i fauni Atlantskog okean na portugalskoj obali, ako želite da vidite makete i minijature brodova i fotografije značajnih imena portugalske flote, kao i modernije fotografije iz svakodnevnog  života ribara na moru. Pored Kuće Duarta Pinta Koelja (Casa Duarte Pinto Coelho), pretvorene u muzej antikviteta i primenjene umetnosti, možete posetiti i Muzej motora (Motor Passion Museum), kultno mesto za ljubitelje klasičnih automobila i minijatura.

COOL ENERGY

U Kaškaišu se već šesnaest godina za redom održava džez festival EDP COOL JAZZ na čiji poziv se odazivaju najveća svetska imena džez, soul i pop muzike. Održava se u julu u prijatnom ambijentu Parka maršala Karmone i ako volite muzičke festivale, nećete pogrešiti ako se opredelite da posetite ne samo ovaj, već bilo koji drugi festival u Portugalu, jer njihovi socijalisti na vlasti ne štede na kvalitetu u kulturi i zbog toga su u organizaciji festivala, kvalitetu muzičara, koncerata i cenama karta, verujte, trenutno bez konkurencije u Evropi.

PIRI-PIRI, RODIZIO ILI PUŽIĆI

Piletina na žaru sa neizbežnom kriškom limuna, piri-piri sosom i pomfritom je najjeftinija opcija za ručak ili večeru i košta od šest do osam evra. 

Rodizio (Rodízio) je, pre svega, brazilski specijalitet, ali je u restoranima Kaškaiša vrlo popularan, kako od mesa tako i od morskih plodova. Rodizio je najsličniji ‘velikom leskovačkom vozu’ (ako već niste, probajte prvo specijalitete naše zemlje), razlika je u vrsti mesa i načinu na koji se služe. Rodizio ne služe konobari već oni koji ga spremaju i na pet-deset minuta za sto donose veliki ražnjić sa različitom vrstom mesa koje delju ili vrlo tanko seku, samo za degustaciju. Uglavnom se služi dvanaest vrsta mesa – od piletine do teletine ili jagnjetine, posle čega možete ponoviti vrstu mesa koju želite. Za desert se najčešće služi ananas na žaru koji bi, kao naša rakijica, trebalo da ublaži varenje te lake hrane. Ovakva večera može koštati 25-30 evra po osobi, uključujući vino i kafu. Rodizio sa morskim plodovima je dosta skuplji ( od 40 do 150 evra po osobi u zavisnosti od restorana i doba godine) ali je zato i mnogo ukusnija, egzotičnija i privlačnija varijanta, pogotovo za večeru pored okeana.

Mnogo je restorana i kafića i mnogo različitih kuhinja tako da se može naći kvalitetna hrana za svačiji ukus i džep uz koju uvek možete degustirati izvandredno portugalsko vino.

Ako niste previše skrupulozni, probajte puževe, jeftini su i specijalitet samo u ovom delu Portugala.

SPREMNI

Godišnji odmor u Kaškaišu je prilika da se upozna jedna lepa zemlja koja nam nije tako bliska. Budući da je glavni grad na samo dvadeset minuta vozom, odmaranje na plaži može se začas pretvoriti u aktivno turističko razgledanje Lisabona ili drugih prelepih gradova u okolini. Treba samo naći jeftine letove iz Niša do prve zemlje iz koje ima direktnih letova za Porto ili Lisabon (a ima iz svih), finansijski se pripremiti možda malo bolje nego za odmor u Grčkoj i spremni ste za put u Portugal.

SAMORA

Samora (Zamora) je još jedan u nizu malih ali kulturno i istorijski značajnih gradova u unutrašnjosti Španije. Nalazi se u u Autonomnoj Pokrajini Kastilji i Leonu (Castilla y León), na 250 kilometara severozapadno od Madrida i ima oko 60 hiljada stanovnika. Nije ni najveći ni najlepši, ni najznačajniji grad ove oblasti (koja inače nema svoj glavni grad, što je vrlo čudno), pa  ni sami Španci ne znaju mnogo o njemu i zato vas, navikli na lepote okolnih gradova poput Salamanke, Segovije, Leona, Burgosa, Avile i Palensije, sa čuđenjem gledaju kad kažete da ste Samoru turistički posetili ličnom inicijativom.

Stanovnici Samore su veoma ponosni na svoj lepi grad i žele da njegove vrednosti promovišu na što bolji način i pokažu da ne zaostaju za drugim popularnijim ili većim gradovima kako u Kastilji i Leonu, tako i u zemlji. Oni se trude da svojom izuzetnom ljubaznošću i kvalitetnom usluga lepo ugoste i potpuno osvoje turiste i da ih tu zadrže bar na vikend, iako se oni uglavnom opredeljuju za jednodnevnu posetu gradu, što je sasvim dovoljno.

GRAD ROMANIKE

Samora je centar romanike, umetničkog pravca koji se razvija u Evropi u srednjem veku ( XI, XII i XIII vek) i najzastupljeniji je u arhitekturi i slikarstvu. Naziv potiče od reči Rim – Roma i dok se na istoku neguje vizantijska umetnost, katolička crkva širi romaniku po zemljama zapadne Evrope, među kojima se španska romanika zaista izdvaja kao jedna od najbogatijih i najinteresantnijih. Sa 23 dobro očuvana spomenika iz ovog perioda (najveći broj u Evropi), Samora je s pravom proglašena „Gradom romanike“.

KAKO DO TRGA

Posle kraće šetnje Ulicom Svete Klare (Calle de Santa Clara) u kojoj možete uživati u prelepim građevinama među kojima se izdvaja renesansna palata sa gotičkim elementima na fasadi (El Palacio de los Momos) dolazi se do Glavnog trga (Plaza Mayor).

TRG

Glavni trg (Plaza Mayor) je centar događanja u gradu i ne treba ga zaobići ni ukoliko želite da samo popijete neko pićence ili gricnete pinćose ili tapas sa društvom. Pored brojnih barova i restorana na trgu se nalaze i dve zgrade opštine. Stara opština (Ayuntamiento Viejo) izgrađena je početkom XVI veka i zbog požara obnovljena sredinom XIX, kada je ostala bez dva tornja, na veliku žalost cele policije koja je danas tu smeštena i koja je time izgubila još bolji pogled na trg.

Zgrada Nove opštine (Ayuntamiento Nuevo) nalazi se preko puta i sagrađena je u neoklasičnom stilu.  

MERLU I JOVAN

Jedna od specifičnosti Glavnog trga jeste ta da se Crkva Svetog Jovana Krstitelja ( Iglesia de San Juan Bautista), sa najlepšom i najelegantnijom romaničkom rosetom u Zamori nalazi, ko posađena, nasred trga.

Pored crkve  je statua Merlua (Merlù), naročito popularna za vreme Uskrsa. Merlu nije ime autora statue već ime koje su stanovnici Samore izmislili samo za tu statuu koju čine dve figure monaha iz bratstva Isusa iz Nazareta, jedan sa trubom, drugi sa gočem, čiji je zadatak bio da okupe narod kako bi počeli procesiju.

NAJSTARIJOM ULICOM

Ulica Balborasa (Calle de Balborraz) jedna je od najstarijih u gradu, sa karakterističnim galerijama i drvenim ulaznim vratima i fasadama veselih boja. Možda vas iznenadi ta vrsta gradnje jer je prosto ne očekujete u Španiji, ali ona jeste tipična za zapadni i severni deo zemlje. Ulicom su još u davnom X veku prolazili putnici i trgovci koji su prelazili reku Duero pa je i dan-danas ulica poznata po zanatskim radnjama i dućanima i jedna od najprometnijih u gradu. Pored srednjevekovnog duha očuvala se i kaldrma na sredini ulice ali su sporedni delovi modernizovani i omogućen je komotniji prolaz širokim stepenicama sa strane.

MODERNIZAM

Na početku ulice nalaze se dve od 19 izuzetno dobro očuvanih kuća iz perioda modernizma (početak XX veka),pa je, pored toga što se smatra centrom romaničke kulture, Samora jedan od retkih španskih nemediteranskih gradova koji čine mrežu evropskog modernizma.

Kad se sa Glavnog trga iza Crkve Svetog Jovana spustite Kraljičinom ulicom, naićete na vrata i palatu gospođe Urake (La Puerta y el Palacio de Doña Urraca) koje pripadaju prvobitnom utvrđenju grada koje su podigli Arapi u X veku.

PORTUGALAC U ZAMORI

Trg Virjato (Plaza de Viriato), jedan od poznatijih u gradu, interesantan je zbog specifično ukrštenih grana drveća i statue Virjata, pastira portugalskog porekla koji se borio protiv rimske invazije i branio grad od osvajača i koga u Zamori veoma poštuju i vole.

(Portugal i Španija su kroz istoriju vrlo često vodili i ljubav i rat, ujedinjavali se i razdvajali vekovima, a danas skladno žive u manjoj ljubavi ali s puno poštovanja. Ipak, interesantna je činjenica da i u pograničnim mestima ima vrlo malo ili gotovo nema mješovitih portugalsko-španskih brakova.) Na trgu se nalazi renesansna palata iz XVI veka građena na ostacima nekog muslimanskog utvrđenja, danas pretvorena u luksuzni hotel, naravno.

REKA KAO SPAS

Sa trga se može doći prelepog mesta sa koga se vide zidine grada i zona u kojoj se organizuju gradske fešte i zabave. Muzej u neposrednoj blizini vredi posetiti samo ako vas interesuju iskopine iz raznih perioda. Kako u tom delu grada nema kafića da se spasite i pobegnete od muža koji obožava arheologiju i istoriju, uživajte u pogledu na reku Duero (Duero) i Kameni most (Puente de Piedra) na malom trgu ispred najstarije crkve u Zamori, Crkve Svetog Siprijana (Iglesia de san Cipriano).

KATEDRALA

Katedrala u Samori ( La Catedral de Zamora) nalazi se na najvišem delu grada i privlači pažnju jer je jedna od najmanjih i najstarijih katedrala u Kastilji i Leonu i sa cilindričnom osnovom sa koje je podignuta kupola. Za njenu gradnju zaslužan je samo jedan učitelj o kome se gotovo ništa ne zna. Katedrala je završena krajem XII veka, a kupola je građenja pod vizantijskim, francuskim i muslimanskim uticajem i ukrašena faltastim slojevima od kamena. Može se posetiti za 5 evra.

Pored katedrale pažnju privlači i glomazni i ne previše elegantni toranj-zvonik (Torre-campanario del Salvador) iz XIII veka, visine 45 metara.

Episkopska fasada ili Južna fasada  (Portada Medieval o del Obispo) još jedna je od lepota katedrale sa arhitektonskom dekoracijom gotovo bez ukrasa i jedina se potpuno održala i nije menjana. Odatle se može posetiti i Muzej.

NEKADAŠNJA ŠKOLA

Zamak u Samori (Castillo de Zamora), koji je do skora bio srednja škola, restauriran je pre par godina i pripremljen za turizam. Datira iz XI veka, iz vremena vladavine Fernanda I i zbog svog položaja imao je uglavnom militarnu funkciju. Može se posetiti besplatno i posebno je lep noću zbog specifične boje kamena i osvetljenja. Dobro je očuvan i toranj romboidnog oblika sa koga se pruža fantastični pogled na grad.

OSVEŽENJE

Park koji okružuje zamak veoma je prijatna zona za šetnju i odmor. Stariji šetači traže hladovinu koje zaista nema u gradovima u Kastilji, dok mlađi hvataju besplatni internet i uživaju na travi. Sva ta vegetacija pripadala je Manastiru Svetog Jeronima koji je više ne postoji a u parku su harmonično postavljene figure velikog španskog umetnika, slikara i vajara Baltasara Loba. Ovaj moderni muzej na otvorenom neverovatno je osveženje posle svog tog romaničkog stila i gradu daje još veći značaj.

LOBO

U aneksu zamka smešten je Muzej Baltasara Loba (El Museo de Baltasar Lobo). Lobo je rođen u nekom selu nadomak Samore u skromnoj porodici a izuzetan umetnički talenat pokazao je još kao dete. Kao mladić prihvata anarhističke ideje zbog kojih je za vreme Španskog građanskog rata prinuđen da sa svojom suprugom beži za Francusku. U glavnom gradu moderne umetnosti, u Parizu, upoznaje Pikasa, Dalija i vajara Henrija Lorensa sa kojima postaje intimni prijatelj. Njegove skulpture odlikuju se veoma jednostavnim ali finim formama i veliki je ljubitelj oblina. Prepoznatljive su njegove statue ženskih tela od mermera i bronze a posebno je voleo da prikazuje materinstvo i scene koje podsećaju na igru majke i deteta.

U zrelom periodu stvaralaštva vaja nimfe i kentaure, a zatim i figure muškaraca. Njegove skulpture su jedinstvene po oblosti i volumenu, kao i izuzetnom sjaju mermera koji im daje posebnu lepotu. Lobo je svojevremeno izlagao u najznačajnijim umetničkim centrima od Njujorka do Tokija a danas se njegove skulpture nalaze u muzejima širom sveta. Jedan je od najznačajnih španskih i svetskih vajara XX veka, a njegov značaj u vajarstvu može se uporediti sa veličinom Pikasa u slikarstvu i zato nemojte propustiti priliku da posetite ovaj muzej jer Zamori na njemu zavidi ceo svet.

UŠI I NOŽICE

Domaći hleb, mešavina kozjeg i kravljeg sira, domaći suhomesnati proizvodi zaćinjeni paprikom poput kulena, čajni i sličnih kobasica i vino najukusnija su i nepogrešiva kombinacija u bilo kom baru i restoranu. Svinjsko meso se dosta jede u ovoj regiji i uglavnom se prave jela od iznutrica, ušiju i nožica, jezika i pršute sa povrćem i to je veoma ukusno iako možda ne zvuči ili ne izgleda tako. Pincho moruno, najsličniji našem ražnjiću, najsigurnija je opcija za one koji ne žele da eksperimentišu. Nek se vegetarijanci ne sekiraju, neće ostati gladni jer posebno su ukusni pinćosi i tapas sa pečurkama. Cena jedne tape ili pinćosa je 1 evro u svim barovima a cena kompletnog ručka ili večere varira od 10 do 25 evra po osobi.

SA JELENIMA I VUKOVIMA

Samora je najpopularnija za vreme Uskrsa jer se tada svakodnevno organizuju procesije i druge religiozne svečanosti po celom gradu. U društvu jelena i vukova ljubitelji prirode i planinarenja mogu da uživaju u okolini grada tokom cele godine.

A ONDA ATLANTSKI

Kao grad u unutrašnjosti, Zamora je veoma topla leti a hladna zimi. Ako vam takva klima baš i ne prija, uvek možete da pobegnete u čarobni Portugal ili u Galiciju, najzapadniji deo Španije, da se tamo rashladite na Atlantskom okeanu.

KASERES

Kaseres (Cáceres) je zasigurno najlepši grad u Ekstremaduri. Nalazi se u zapadnom delu ove regije, ima oko sto hiljada stanovnika i treći je najbolje očuvan istorijski kompleks u Evropi. Istorija ovog grada je toliko prisutna u njegovoj arhitekturi da ćete već pri prvom susretu sa  starim građevinama biti potpuno iznenađeni i ostati bez daha jer će vas one direktno preneti u neke od scena iz velikih filmskih ostvarenja ili knjiga o vitezovima, damama i kavaljerima iz drugih epoha. Nije ni čudo što je poslužio kao ambijent za snimanje pojedinih scena popularne serije ,,Igre prestola”.

Kaseres su osnovali stari Rimljani, a zatim naseljavali mnogi drugi narodi, vekovima gradeći svoje kulture na temeljima tuđih i prethodnih kultura. Stari grad ograđen je ostacima zidina koje su izgradili Mavari još u XII veku, dok unutrašnjost grada karakterišu gotički i renesansni stil sa tesnim ulicama i kućama i palatama koje su nekada bila vojna utvrđenja, a zatim postale plemićke kuće. 

Veliki trg

Veliki trg (Plaza Mayor), koji u stvari deli stari i novi deo grada, jeste glavni i najveći trg u Kaseresu i dobra je polazna tačka u razgledanju grada budući da se upravo tu nalaze neki od njegovih najznačajnijih spomenika: Opština (Ayuntamiento), Buhakova kula (La Torre de Bujaco), Kula od trave (Torre de la Hierba), Zvezdin luk (Arco de la Estrella) i Forum (Foro de los Balbos). Nećete se lako odvojiti od ovog  trga jer je toliko lep da ćete poželeti da se malo zadržite i ispod suncobrana u nekom kafiću ili restoranu uživate u pogledu, naročito ako grad posećujete u letnjem periodu, kada su vrućine nepodnošljive i kada je to jedini hlad.

Bilo koju od pomenutih građevina možete posetiti besplatno osim Buhakove kule za koju se ulaz plaća dva i po evra. Almohadi ili Muhavidi arapskog porekla rekonstruisali su kulu u XII veku i ona je deo nekadašnjeg odbrambenog utvrđenja grada, a građanima Kaseresa posebno je draga jer je jedna od najstarijih i najlepših od trideset sačuvanih kula i tornjeva iz različitih perioda.

Kula od trave je druga, jednostavnija, ali i dalje jedinstvena kula, sa vrlo interesantnom arapskom arhitekturom. Takođe potiče iz XII veka i služila je kao vojno utvrđenje. U produžetku se nalazi rimski atrijum (Atrio del Corregidor) ili forum sa replikom statue boginje Cerere.

Toranj propovedaonica (Torre de los Púlpitos) je impresivna hrišćanska građevina sa spoljašnjim odbrambenim elementima u obliku krsta, čija forma podseća na stare propovedaonice, po čemu je i dobila naziv. Može se posetiti kroz Buhakovu kulu.

Stari grad

Stepenicama sa trga kroz Zvezdin luk ulazi se u Stari grad, gde će vas sigurno oduševiti neverovatno dobro očuvane građevine i njihove čiste fasade zahvaljujući kojima ćete moći da stvarno osetite veličinu tog istorijski tako važnog i moćnog Srednjeg veka i Renesanse, koje naša zemlja, nažalost, nije mogla da ima.

 Bogorodičin trg

Tesna ulica sa kaldrmom vodi do Bogorodičinog trga (Plaza de Santa María). I na ovom trgu je svaka građevina važan nacionalni spomenik kulture. Iz gotičkog perioda izdvaja se Bogorodičina konkatedrala (Concatedral de Santa María) u kojoj se nalazi figura ‘crnog Hrista’ koja je nekada pripadala redu templara koji u XIV veku beže za Portugal, a Hrista zaboravljaju ili namerno ostavljaju. Crni Hrist je posebno važan za religiozne procesije za vreme Uskrsa, kad ga teatralno iznose i šetaju kroz grad. (Uskršnje procesije u Španiji su za naše pravoslavne pojmove velika novina i to je posebna priča. Bilo mi je potrebno par godina da taj, sad već i društveni fenomen, shvatim i prihvatim. Uglavnom, prvih godina vas procesije izbezumljuju i plaše, onda se čudite religioznom fanatizmu koji paralelno postoji sa nonšalantnim ateizmom, a kad vidite posvećenost i predanost kojima se ljudi cele godine spremaju za praznik, onda im se divite, svečano se obučete za priliku i izađete na ulicu da dočekate Hrista). Elem, katedrala mi se jako dopala jer se kružnim stepenicama može popeti do vrha po ceni od tri i po evra, sa popustima za decu i starije. Jedna vrlo pohvalna stvar jeste to što i ljudi sa posebnim potreba, kao i roditelji sa malom decom u kolicima, mogu da uživaju u pogledu na grad sa vrha tornja jer je za njih napravljen poseban lift koji nije narušio ni estetiku ni arhitektonsko-istorijski značaj zgrade, a ponovo nikome nije uskraćeno zadovoljstvo.

Na trgu se nalaze četiri plemićke palate. Karvahalova palata (Palacio de Carvajal), zbog nekog velikog požara iz XIX veka poznata i kao ‘izgorela palata’, koja je nekada bila najznačajnije religiozno zdanje, a danas zadužbina i sedište Uprave za turizam i zanatstvo. Treba je posetiti zbog prelepog vrta i tipičnog španskog predvorja (patio), a ako volite umetnost, uvek imate stalne tematske izložbe. Tu su i  Episkopska palata (Palacio episcopal), Majoralgova palata ( Palacio de Mayoralgo) i Ovandova kuća (Casa de Ovando) iz XV ili XVI veka, koje su, iako restaurirane, zadržale obeležja iz tog perioda (porodične i vojne grbove, lukove i druge oznake kojih u Kaseresu ima preko 1300).

Zabranjena ljubav

Palata Golfinesa (Palacio de los Golfines) jedna je od najlepših zdanja u Kaseresu, a turistima je interesantna i zbog legende o zabranjenoj ljubavi njenih nekadašnjih vlasnika. Zgrada ima dva arhitektonska stila: gotički sa jedne strane i prelepu dekoraciju iz XVI veka sa druge. Ovu palatu je markiza od Svete Marte (marquesa de Santa Marta), jedina naslednica porodica Golfines i Alvares, pretvorila u muzej koji možete posetiti ukoliko vas interesuje kulturno nasleđe porodice: tadašnja moda, ukusi, oružje…

Dobri Španci

Na trgu Svetog Đorđa (Plaza de San Jorge) najupadljivija je barokna crkva Svetog Franciska ili Franje Javijera (Iglesia de San Francisco Javier) iz XVIII, sa dva lateralna tornja, koji se vide gotovo iz svih delova grada jer se crkva izdiže iznad nivoa trga i deluje još grandioznije i lepše, posebno noću. A trg Svetog Đorđa ne bi bio trg bez bronzane statue sveca koji ubija ‘aždahu’ i koji je, tako hrabar, i zaštitnik grada. Tu na trgu nalazi se i Zadužbina Mercedes Kaljes (Fundación Mercedez Calles) u kojoj uvek možete videti, u smislu popularnosti slika možda manje dobru izložbu, ali izuzetno dobrih Španaca, na primer Pikasa ili Miroa i to besplatno. I tu se uvek organizuju neke umetničke radionice za decu.

Tri trga

Stari deo grada ima i takozvani Gornji grad gde se ukrštaju tri trga: trg Svetog Mateje (Plaza de San Mateo), trg Svetog Pavla (Plaza de San Pablo) i Trg vetrokaza (Plaza de las Veletas) na kome se u Palati vetrokaza (Palacio de las Veletas) nalazi Gradski muzej sa stalnim postavkama, a ispod muzeja ponovo ‘alhibe’(aljibe), cisterna za skupljanje kišnice. Zgrada je dobila naziv po keramičkim detaljima vretenastog oblika u kojima su se nalazili mali vetrokazi.

Crkva Svetog Mateja je interesantna jer je, pre nego što je postala crkva, bila džamija. A zgrada koja je obavijena puzavicom, koja u zavisnosti od doba godine menja boju, jeste Sandeov toranj (Torre de Sande) i u njemu se nalazi jedan od najekskluzivnijih restorana u gradu.

Vrt za meditaciju

Pored Rimljana, Arapa i hrišćana i Jevreji su se prošetali po Kaseresu, uglavnom po ulicama i ćorsokacima po naselju sa belim kućama i pećnicama od cigle. Vrt maslina (Jardín de los olivos) jedan od vrtova koji je služio za meditaciju posle izlaska iz sinagoge na čijim je temeljima sagrađena kapela Svetog Antonija iz Padove.

U manastiru Svetog Pavla i dalje žive monahinje koje prave keksiće koje svi turista kupuju i hvale. Naravno, uvek podržavam kupovinu domaćih proizvoda kao podršku lokalnom turizmu i ,u ovom slučaju, monahinjama koje žele da koliko-toliko samofinansiraju održavanje manastira, ali keks je keks, skup je i nije ništa posebno.

Šetnja i šoping

Moderni deo grada, posebno Španska avenija (Avenida de España), podjednako je privlačan i posećen, ne samo od strane turista koji uživaju u  tipičnoj španskoj arhitekturi stambenih zgrada građenih s kraja XIX i početka XX veka i velikom i prelepom Kanovasovom šetalištu (Paseo de Cánovas) sa fontanama i spomenicima, već i od lokalnog stanovništva, koje ćete tu najčešće zateći, ako ne u šopingu, onda dok ćaskaju sa prijateljima ili čitaju novine u nekom od mnogobrojnih kafića i restorana ili u parku sa decom.

Aperitiv

Veliki trg i novi deo grada povezuje trg Svetog Jovana ili Huana (Plaza de San Juan) na kome se nalazi i istoimena crkva, statua Leonsije Gomes, žene koja je prodavala novine na ulici kako bi prehranila svoju porodicu i vrlo interesantne palate novijeg datuma. Ako ste raspoloženi za neki aperitiv pre ručka ili večere, na trgu u to vreme uvek je veoma prijatna atmosfera. Naravno, španski aperitiv su vina kojima ne treba odoleti ili vermut za dame. Ako biste da prezalogajite nešto, jeftinije opcije poput restorana brze hrane, gde imate fantastične tople sendviče sa pršutom, slaninom ili pohovanim lignjama, ili nešto malo skuplje, poput kafana i barova sa tradicionalnim jelima, nalaze se na Španskoj aveniji i na trgu Svetog Jovana. Nemojte propustiti ‘mrve iz Kaseresa’ (migas) – mrvljeni hleb sa pršutom, mesom i paprikom – jer je to njihov lokalni specijalitet. Pršuta je izvanredna i to je nesporno i ispred mnogih barova stoji profesionalac koji seče fine parčiće, što znači da za jedan-dva evra imate neplaniranu degustaciju gde možete da se uverite u kvalitet pršute koji nude. I na glavnom trgu je izbor restorana veliki. U španskom stilu možete probati tapas i pinćose (njihove cene variraju od dva do deset evra) ili u restoranima imati kompletan obrok po ceni od deset do petnaest evra po osobi. Ekskluzivni restorani od kojih su neki i sa Mišelinovim zvezdicama uglavnom su smešteni u Starom gradu.

Rum-kola

Ako ste željni provoda, na pravom ste mestu. Uvek se pitam gde izlaze mladi jer svuda u Španiji, pa i ovde u Kaseresu, u provod idemo uglavnom mi stariji i ovi još stariji od nas. Običaj je da se rano izlazi jer se pre večere sa društvom treba okupiti u kafiću i popiti po koje vino ili pivo. Posle večere, koja kasno počinje i dugo traje, celo društvo odlazi u klubove koji su u Kaseresu na otvorenom i prelep su ambijent za noćni izlazak jer su uglavnom predvorja starih arapskih kuća u starom delu grada. Više se ne pije vino već žestoka pića poput kubanskog ruma ili viskija sa koka-kolom ili ‘kasom od pomorandže’ (kas je zamena za fantu koja nije popularna). Ovakvo piće zovu  ‘kopa’ (copa – čaša) jer se služi u velikoj čaši za vodu i ne štede na alkoholu. Cena varira od četiri do osam evra. Iako stalno kažem da Španci ne znaju da piju jer mešaju obojena alkoholna pića sa gaziranim sokom od pomorandže, oni odlično znaju koliko popiju i za koje pare, iako nemaju (0.3) merku.

Bravo

U Kaseresu su još u XII veku postojali zakoni po kojima je svako ko je tu živeo bio slobodan čovek i svi građani imali su jednaka prava bez obzira na njihov pol, društveni položaj i veru. Ljudi koji danas žive u ovom gradu vrlo su simpatični i duhoviti, valjda i zbog te njihove južnjačke spontanosti i akcenta, i dalje su otvorenog srca i uma, a njihovu srdačnost i svest dokazuju festivalom WOMAD koji se od 1992. organizuje na trgu u cilju propagiranja tolerancije i solidarnosti i sprečavanja rasizma i zato svake godine u maju u Kaseres dolaze umetnici sa svih kontinenata da učestvuju i podrže ovu inicijativu.

Za ceo život

Kažu da je Kaseres grad u kome nikada nije kasno da se voli i grad koji se nikad ne zaboravlja.  Jedini način da to proverite jeste da ga posetite i doživite na svoj način.

 

Bergamo

Bergamo se nalazi severoistočno od Milana i sa oko sto dvadeset hiljada stanovnika spada u manje italijanske gradove. Rajaner oživeo je ovaj gradić zahvaljujući dobrim konekcijama sa sličnim gradovima u Evropi i na drugim kontinentima, a budući da su karte jeftine, sve veći broj turista opredeljuje se za Bergamo kao vikend destinaciju za opuštanje i uživanje u inostranstvu,  na čemu mu zavide mnogi veći italijanski gradovi, poput Bolonje i Torina. Bergamo je postao važan ekonomski centar na severu i smatra se da je jedan od gradova sa najboljim kvalitetom života u Italiji.

Kao i većina italijanskih gradova i Bergamo je poznat po svom starom, srednjevekovnom gradu (Città Alta), koji je, za razliku od ostalih gradova, gde se obično nalazi u samom centru i u niziji, smešten na brdu, iznad donjeg i novog dela grad (Città Bassa).

Kako stići

Ako dolazite iz Milana, do Bergama možete stići vozom sa Glavne železničke stanice, a cena karte je oko pet evra. Linije su redovne, a u grad se stiže za manje-više sat vremena. Ukoliko ste smešteni u jugoistočnom delu Milana, možete se opredeliti i za autobus kompanije Italobus, koji polazi sa Železničke stanice Milano Rogoredo i ima samo tri polaska u toku dana u 9.30, 15.28 i 19.28, dok je vikendom red vožnje promenjen. Karta košta pet i po evra. Ako dolazite iz drugih gradova, uvek možete putovati vozom, a u slučaju da nema direktnih veza sa Bergamom, putovanje preko Milana uvek je sigurna opcija.

Ako sa aerodroma u Bergamu želite otići do centra, ispred aerodroma je stanica gradskog autobusa odakle hvatate autobus broj 1. Karta košta jedan i po evro i može se kupiti na aparatu u autobusu.

Gradski prevoz i turističke kartice

Ako planirate da se na dan-dva upoznate sa ovim divnim gradom, možete kupiti Bergamo card, turističku karticu koja važi 24 ili 48 sati i da za to vreme koristite bilo koju vrstu gradskog prevoza u samom gradu, uključujući autobus od i do aerodroma, vožnju žičarom (funicolare) do Starog grada i besplatne ulaznice za neke muzeje. Cena kartice koja važi 24 sata iznosi deset evra, a petnaest za 48 sati. Istu karticu mogu koristiti jedna odrasla osoba i dete do 11 godina. Karticu možete kupiti na autobuskoj stanici, kioscima i turističkim centrima i može biti interesantna opcija za one koje putuju sa decom ili za putnike sa smanjenom mobilnošću.

Ako niste zainteresovani za muzeje, međutim, iz nekog razloga morate koristiti gradski prevoz, onda će vam svakako biti od koristi kartica za prevoz inter rete koja košta pet evra za 24 sata  ili inter rete od sedam evra, koja važi 72 sata od trenutka čekiranja. Kartice možete kupiti već na aerodromu, na istom šalteru na kome se prodaju karte za Milano.

Ako vam ni to nije potrebno, najobičnija karta za prevoz košta jedan evro i trideset centi i od trenutka čekiranja možete se voziti 75 minuta.

Taksi nije jeftin. Dnevna vožnja od ili do aerodroma koštala bi oko dvadeset evra.

 Città Bassa

Donji deo grada nalazi se u niziji, moderniji je i rezidencijalni. Železnička i autobuska stanica stanica nalaze se u centru. Desno od železničke stanice počinju ulice koje vode u obična naselja i osim simpatične i predugačke ulice Palazzo Borgo, sa prodavnicama, ponekim kafićem i restoranom i stambenim zgradama, sa te strane donjeg dela grada nema ničeg interesantnog. Levo od železničke počinje jedna od glavnih ulica u centru, puna stilizovanih prodavnica odeće i poslastičara, kojom stižete do glavne raskrnice i monumentalnih vrata grada iz 19.veka (Porta nova).

U srcu Donjeg Bergama nalazi se trg Vitorija Veneta (Piazza di Vittorio Veneto), pozorište Doniceti (Teatro Donizetti), Toranj palih (Torre dei Caduti), podignut u čast boraca iz Prvog svetskog rata i tzv. Kvadriportiko (Quadriportico), četvrtasta građevina sa lukovima u koju su smeštene ekskluzivne prodavnice. Sve one zajedno čine jednu arhitektonsku celinu u čijem krugu su se nekada održavali sajmovi, a danas je ovaj deo centar okupljanja mladih i zona za šetnju.

Moglo bi se reći da je i donji deo grada podeljen na dva dela: desno od Porta Nove i pozorišta naići ćete na brojne crkve, od kojih se izdvajaju crkva Svetog Bartolomeja (Chiesa di San Bartolomeo) i Svetog Duha (Chiesa di Santo Spirito). Mali trgovi, u skladu sa italijanskom renesansnom arhitekturom, međusobno su povezani galerijama i ložama, a najlepši među njima jeste trg Dantea Aligijerija (Piazza di Dante Alighieri). Ulica Pinjolo (via Pignolo) poznata je po buržoaskim zgradama, a kad smo već kod zgrada, najlepše zgrade u gotovo svim katoličkim zemljama, pa i u Italiji, danas jesu, gotovo uvek, banke.

L’Arte

Šetajući tim delom grada, doći ćete do Muzeja ,, Diočezano Bernaređi” (Museo Diocesano Bernareggi) sa religioznim eksponatima, koji i nije previše interesantan, a, zatim, i do Galerije ,,Karara“(Academia Carrara) koju vredi posetiti jer će vas iznenaditi lepota izloženih slika, konkretno Botičelija ili Flamanca Antonisa van Dajka. Cena ulaznice je deset ili dvanaest evra i važi i za Gamek – Galeriju savremene i moderne umetnosti (Gamec – Galleria d’Arte Moderna e Contemporanea), koji je smešten u zgradi bivšeg manastira i u kome možete uživati u umetnosti dvadesetog veka (Novecento) kako italijanskih, tako i evropskih slikara.

Šetnja

Posle obilaska kulturnih znamenitosti Donjeg Bergama, možete se vratiti u centar i nastaviti šetnju ulicom 20. septembra (via XX Settembre), Svete Orsule (via Sant’Orsola), Cambonate (Via Zambonate), Svetog Aleksandra (via Sant’Alessandro) i svim tim dugačkim i sređenim ulicama u kojima možeti provesti sate u kupovini ili razgledanju izloga. Ima dosta kafića i poslastičara, sladoledarnica (gelateria) ako želite da se  odmorite od šetnje i probate neke od poslastica.

Gornji i donji deo Bergama povezani su žičarom (funicolare), za koju ćete, ukoliko nemate turističku kartu ili kartu za gradski, morati kupiti kartu na šalteru ispred žičare i ona košta jedan evro i trideset centi u jednom pravcu.

Vožnja je vrlo prijatna, sa pogledom na grad i traje pet minuta.

Città Alta

Većina turističkih atrakcija nalazi se u Gornjem Bergamu.

Do centra Starog grada vodi vas ulica Gombito (via Gombito), klasična italijanska ulica sa kaldrmom, ne previše široka ali dugačka, možda i pomalo mračna i bez dovoljno prirodnog svetla, ali koja vas mami da provedete i više od sat vremena gledajući izloge od kojih se dosta toga može naučiti o ovom divnom gradu. U Italiji je gastronomija mnogo bitnija od vitikulture, a u Bergamu ona se bazira na promovisanju domaćih slatkiša, tipičnih za grad i regiju. Ulica je pripremljena za turizam i sa obe strane nalaze se restorani, prodavnice tipičnih proizvoda i suvenira. Toranj iz 13.veka (Torre del Gombito) od 52 metara visine i sa 263 stepenika, leti je otvoren za posete, pa, ako niste klaustrofobični, imate mogućnost da se besplatno popnete i vidite grad sa te visine.

U centru prelepog Starog trga (Piazza Vecchia) nalazi se Fontana Kontarini (Fontana Contarini), ukrašena sfingama, lavovima i zmijama. Na parteru trga videćete meridijane, koji i dan-danas služe kao vrlo precizni solarni sat.

Sa desne strane nalazi se još jedan toranj (Torre civica) sa koga zvoni najveće zvono u Lombardiji. Na vrh tornja možete se popeti kroz mali interaktivni muzej i uživati u pogledu. Svake noći u deset sati  sa ovog tornja zvono zvoni 100 puta i, po tradiciji, obaveštava stanovnike da se vrata grada zatvaraju.

Palaco Nuovo ili Nova palata (Palazzo Nuovo) je prelepa zgrada novijeg datuma u kojoj je smeštena Gradska biblioteka ,,Anđelo Mai” (Biblioteca Angelo Mai) u kojoj možete videti primerak knjige ,,Božanstevna Komedija” Dantea Aligijerija.

Palata pravde (Palazzo della Ragione) stara je više od hiljadu godina i nekada, kada su se donosile važne odluke, bila je glavno mesto okupljanja građana. Iza jednog od lukova ove palate nalazi se statua Torkvata Tasa, pesnika iz 16. veka, koga stanovnici Bergama izuzetno poštuju zbog značajnog opusa iz njegovog stvaralaštva koji je nastao upravo prilikom jedne njegove višemesečne posete gradu. Iako nije bio rodom iz Bergama, Taso je zaslužio svoju statuu. (Tako je i u mom divnom, rodnom gradu, po ugledu na Italijane, verovatno, od svih pesnika, slikara, muzičara i umetnika uopšte, kako lokalnih, tako i svih onih koji su tu ikada boravili, a bilo ih je i ima ih, svoju statuu u centru grada zaslužio jedino naš poznati kantautor Toma Zdravković, koga svi, a pogotovo mi, Leskovčani, volimo i nosimo u srcu.)

Iza palate nalazi se katedrala (Duomo di Bergamo), podignuta je u čast Svetog Aleksandra, zaštitnika grada. Iako se ne može porediti sa katedralom koju ste videli u Milanu, svakako joj treba posvetiti par minuta, jer, bez obzira na to što je mala i jednostavne fasade, vrlo je elegantna i pozlaćena sa stilom, mnogo manje u odnosu na sve ostale katedrale iz istog perioda.

Naravno da katedrala ne privlači pažnju kad se nalazi pored dve prave lepotice, po meni, dve najlepše građevine grada, a to su: basilika Santa Marija Mađore (Basilica di Santa Maria Maggiore), koja nema jedan glavni ulaz, već četiri lateralna, sa statuama crvenih lavova na severu i belih na južnoj strani crkve i kapela Koleoni (Cappella Colleoni) u produžetku. Obe građevine impresioniraće vas kako svojima fasadama, tako i raskošnim enterijerom, a ulaz je besplatan.

Sa trga možete nastaviti šetnju ulicom Koleoni (Via Colleoni), a na samom početku, sa desne strane nalazi malo pozorište (Teatro Sociale). Koleoni vodi do trga Lorenca Maskeronija (Piazza Lorenzo Mascheroni), gde ima i par klupica, da odmorite od blage uzbrdice. Još jedan toranj, ovog puta sa satom i vratima, vodi do citadele i malog trga sa srednjevekovnim vratima. Ako putujete sa decom možete svratiti u Arheološki muzej.

Odatle vratima svetog Adalberta možete izaći iz starog dela grada i uhvatiti prevoz za novi ili se možete, drugom žičarom, popeti do zamka Svetog Viđilija (Castello di San Vigilio), videti ceo grad i okolinu ili ručati u ekskluzivnim restoranima u blizini. Odatle se možete spustisti pešice i malo prošetati.

Restorani

Ukoliko se hranite po restoranima, kompletni meni sa vinom i dezertom mogao bi da košta i više od sedamdeset evra. Sigurno da na takvom putovanju nije potrebno imati tipičan, italijanski, kompletni, svečani ručak (antipasti, primi piatti, secondi piatti, contorni, dolci e vino), jer je to zaista previše hrane, pa u prosečnom restoranu sa jednim jelom i pićem možete platiti vrlo pristojan ručak do dvadeset evra po osobi. Uvek možete naići i na male restorane gde možete ručati i za manje od deset evra.

Ne zaboravite da se u restoranima i tavernama u Italiji plaća coperto, vrsta obaveznog bakšiša za uslugu, zbog koga će vam račun uvek biti nekih deset do petnaest posto veći od onog što ste očekivali. Dakle, nemojte iznenaditi. Treba voditi računa i o satnici jer Italijani ručaju i večeraju ranije, ali ne brinite, nećete ostati gladni. Cene kafe ili pića nisu iste za šankom, za stolom u kafiću ili za stolom na terasi. Espreso možete popiti za jedan i po do tri evra, a u letnjem periodu probajte caffe shekerato.

Što se brze hrane tiče, uvek možete da se odlučite za parče pice, azijsku kuhinju ili neki sendvič. Na nekim mestima pica se prodaje i na kilo, što ne znači da treba naručiti jedan kilogram pice, već kupujete isečeno parče, koje je obično teško 300-400 grama i čija cena, manje-više, odgovara ceni obične pice na parče.

  Za sladokusce

U ovom delu Italije jedu se pečene i testaste poslastice, ,,šuškavci” od pečeneg belanca, keksići i torte od badema, lešnika itd, ali, ako ne volite te, da kažem ‘starinske kolačiće’, sladoled ili kremasti jogurti, domaće čokoladne kugle i punjene rolnice uvek su vam na raspolaganju i nećete pogrešiti.

U donjem delu gradu nalazi se sladoledarnica koja pripada lancu sladoledarnica iz Torina sa dugom tradicijom i svi sladokusci trebalo bi da tamo probaju jedan gelato. Utisku svakako doprinosi i izuzetna prodavačica koja će, ako ste neodlučni, prvo ispitati šta volite da jedete, a onda preporučiti najbolji ukus za vas. Prave i iskusne domaćice ne bi trebalo da propuste neke od slatkih specijaliteta Bergama, a svakako da sa onih finih čokoladnih dekoracija i kombinacija suvog voća sa neprevaziđenom domaćom slatkom pavlakom mogu i da ‘ukradu‘ neke ideje za sitne slavske kolače.

 Do dva

Svi oni koji noćni provod vole više od hrane treba da znaju da Bergamo ne odstupa od italijanskog načina provoda, da u samom gradu ima dosta koktel-barova i klubova u kojima je atmosfera vrlo prijatna, ali uglavnom vremenski ograničena do dva.

Ovaj grad tornjeva, parkića i spomenika nudi sadržaj za svačiji ukus i ako ste u mogućnosti, nemojte se dvoumiti i posetite ga.