SAMORA

Samora (Zamora) je još jedan u nizu malih ali kulturno i istorijski značajnih gradova u unutrašnjosti Španije. Nalazi se u u Autonomnoj Pokrajini Kastilji i Leonu (Castilla y León), na 250 kilometara severozapadno od Madrida i ima oko 60 hiljada stanovnika. Nije ni najveći ni najlepši, ni najznačajniji grad ove oblasti (koja inače nema svoj glavni grad, što je vrlo čudno), pa  ni sami Španci ne znaju mnogo o njemu i zato vas, navikli na lepote okolnih gradova poput Salamanke, Segovije, Leona, Burgosa, Avile i Palensije, sa čuđenjem gledaju kad kažete da ste Samoru turistički posetili ličnom inicijativom.

Stanovnici Samore su veoma ponosni na svoj lepi grad i žele da njegove vrednosti promovišu na što bolji način i pokažu da ne zaostaju za drugim popularnijim ili većim gradovima kako u Kastilji i Leonu, tako i u zemlji. Oni se trude da svojom izuzetnom ljubaznošću i kvalitetnom usluga lepo ugoste i potpuno osvoje turiste i da ih tu zadrže bar na vikend, iako se oni uglavnom opredeljuju za jednodnevnu posetu gradu, što je sasvim dovoljno.

GRAD ROMANIKE

Samora je centar romanike, umetničkog pravca koji se razvija u Evropi u srednjem veku ( XI, XII i XIII vek) i najzastupljeniji je u arhitekturi i slikarstvu. Naziv potiče od reči Rim – Roma i dok se na istoku neguje vizantijska umetnost, katolička crkva širi romaniku po zemljama zapadne Evrope, među kojima se španska romanika zaista izdvaja kao jedna od najbogatijih i najinteresantnijih. Sa 23 dobro očuvana spomenika iz ovog perioda (najveći broj u Evropi), Samora je s pravom proglašena „Gradom romanike“.

KAKO DO TRGA

Posle kraće šetnje Ulicom Svete Klare (Calle de Santa Clara) u kojoj možete uživati u prelepim građevinama među kojima se izdvaja renesansna palata sa gotičkim elementima na fasadi (El Palacio de los Momos) dolazi se do Glavnog trga (Plaza Mayor).

TRG

Glavni trg (Plaza Mayor) je centar događanja u gradu i ne treba ga zaobići ni ukoliko želite da samo popijete neko pićence ili gricnete pinćose ili tapas sa društvom. Pored brojnih barova i restorana na trgu se nalaze i dve zgrade opštine. Stara opština (Ayuntamiento Viejo) izgrađena je početkom XVI veka i zbog požara obnovljena sredinom XIX, kada je ostala bez dva tornja, na veliku žalost cele policije koja je danas tu smeštena i koja je time izgubila još bolji pogled na trg.

Zgrada Nove opštine (Ayuntamiento Nuevo) nalazi se preko puta i sagrađena je u neoklasičnom stilu.  

MERLU I JOVAN

Jedna od specifičnosti Glavnog trga jeste ta da se Crkva Svetog Jovana Krstitelja ( Iglesia de San Juan Bautista), sa najlepšom i najelegantnijom romaničkom rosetom u Zamori nalazi, ko posađena, nasred trga.

Pored crkve  je statua Merlua (Merlù), naročito popularna za vreme Uskrsa. Merlu nije ime autora statue već ime koje su stanovnici Samore izmislili samo za tu statuu koju čine dve figure monaha iz bratstva Isusa iz Nazareta, jedan sa trubom, drugi sa gočem, čiji je zadatak bio da okupe narod kako bi počeli procesiju.

NAJSTARIJOM ULICOM

Ulica Balborasa (Calle de Balborraz) jedna je od najstarijih u gradu, sa karakterističnim galerijama i drvenim ulaznim vratima i fasadama veselih boja. Možda vas iznenadi ta vrsta gradnje jer je prosto ne očekujete u Španiji, ali ona jeste tipična za zapadni i severni deo zemlje. Ulicom su još u davnom X veku prolazili putnici i trgovci koji su prelazili reku Duero pa je i dan-danas ulica poznata po zanatskim radnjama i dućanima i jedna od najprometnijih u gradu. Pored srednjevekovnog duha očuvala se i kaldrma na sredini ulice ali su sporedni delovi modernizovani i omogućen je komotniji prolaz širokim stepenicama sa strane.

MODERNIZAM

Na početku ulice nalaze se dve od 19 izuzetno dobro očuvanih kuća iz perioda modernizma (početak XX veka),pa je, pored toga što se smatra centrom romaničke kulture, Samora jedan od retkih španskih nemediteranskih gradova koji čine mrežu evropskog modernizma.

Kad se sa Glavnog trga iza Crkve Svetog Jovana spustite Kraljičinom ulicom, naićete na vrata i palatu gospođe Urake (La Puerta y el Palacio de Doña Urraca) koje pripadaju prvobitnom utvrđenju grada koje su podigli Arapi u X veku.

PORTUGALAC U ZAMORI

Trg Virjato (Plaza de Viriato), jedan od poznatijih u gradu, interesantan je zbog specifično ukrštenih grana drveća i statue Virjata, pastira portugalskog porekla koji se borio protiv rimske invazije i branio grad od osvajača i koga u Zamori veoma poštuju i vole.

(Portugal i Španija su kroz istoriju vrlo često vodili i ljubav i rat, ujedinjavali se i razdvajali vekovima, a danas skladno žive u manjoj ljubavi ali s puno poštovanja. Ipak, interesantna je činjenica da i u pograničnim mestima ima vrlo malo ili gotovo nema mješovitih portugalsko-španskih brakova.) Na trgu se nalazi renesansna palata iz XVI veka građena na ostacima nekog muslimanskog utvrđenja, danas pretvorena u luksuzni hotel, naravno.

REKA KAO SPAS

Sa trga se može doći prelepog mesta sa koga se vide zidine grada i zona u kojoj se organizuju gradske fešte i zabave. Muzej u neposrednoj blizini vredi posetiti samo ako vas interesuju iskopine iz raznih perioda. Kako u tom delu grada nema kafića da se spasite i pobegnete od muža koji obožava arheologiju i istoriju, uživajte u pogledu na reku Duero (Duero) i Kameni most (Puente de Piedra) na malom trgu ispred najstarije crkve u Zamori, Crkve Svetog Siprijana (Iglesia de san Cipriano).

KATEDRALA

Katedrala u Samori ( La Catedral de Zamora) nalazi se na najvišem delu grada i privlači pažnju jer je jedna od najmanjih i najstarijih katedrala u Kastilji i Leonu i sa cilindričnom osnovom sa koje je podignuta kupola. Za njenu gradnju zaslužan je samo jedan učitelj o kome se gotovo ništa ne zna. Katedrala je završena krajem XII veka, a kupola je građenja pod vizantijskim, francuskim i muslimanskim uticajem i ukrašena faltastim slojevima od kamena. Može se posetiti za 5 evra.

Pored katedrale pažnju privlači i glomazni i ne previše elegantni toranj-zvonik (Torre-campanario del Salvador) iz XIII veka, visine 45 metara.

Episkopska fasada ili Južna fasada  (Portada Medieval o del Obispo) još jedna je od lepota katedrale sa arhitektonskom dekoracijom gotovo bez ukrasa i jedina se potpuno održala i nije menjana. Odatle se može posetiti i Muzej.

NEKADAŠNJA ŠKOLA

Zamak u Samori (Castillo de Zamora), koji je do skora bio srednja škola, restauriran je pre par godina i pripremljen za turizam. Datira iz XI veka, iz vremena vladavine Fernanda I i zbog svog položaja imao je uglavnom militarnu funkciju. Može se posetiti besplatno i posebno je lep noću zbog specifične boje kamena i osvetljenja. Dobro je očuvan i toranj romboidnog oblika sa koga se pruža fantastični pogled na grad.

OSVEŽENJE

Park koji okružuje zamak veoma je prijatna zona za šetnju i odmor. Stariji šetači traže hladovinu koje zaista nema u gradovima u Kastilji, dok mlađi hvataju besplatni internet i uživaju na travi. Sva ta vegetacija pripadala je Manastiru Svetog Jeronima koji je više ne postoji a u parku su harmonično postavljene figure velikog španskog umetnika, slikara i vajara Baltasara Loba. Ovaj moderni muzej na otvorenom neverovatno je osveženje posle svog tog romaničkog stila i gradu daje još veći značaj.

LOBO

U aneksu zamka smešten je Muzej Baltasara Loba (El Museo de Baltasar Lobo). Lobo je rođen u nekom selu nadomak Samore u skromnoj porodici a izuzetan umetnički talenat pokazao je još kao dete. Kao mladić prihvata anarhističke ideje zbog kojih je za vreme Španskog građanskog rata prinuđen da sa svojom suprugom beži za Francusku. U glavnom gradu moderne umetnosti, u Parizu, upoznaje Pikasa, Dalija i vajara Henrija Lorensa sa kojima postaje intimni prijatelj. Njegove skulpture odlikuju se veoma jednostavnim ali finim formama i veliki je ljubitelj oblina. Prepoznatljive su njegove statue ženskih tela od mermera i bronze a posebno je voleo da prikazuje materinstvo i scene koje podsećaju na igru majke i deteta.

U zrelom periodu stvaralaštva vaja nimfe i kentaure, a zatim i figure muškaraca. Njegove skulpture su jedinstvene po oblosti i volumenu, kao i izuzetnom sjaju mermera koji im daje posebnu lepotu. Lobo je svojevremeno izlagao u najznačajnijim umetničkim centrima od Njujorka do Tokija a danas se njegove skulpture nalaze u muzejima širom sveta. Jedan je od najznačajnih španskih i svetskih vajara XX veka, a njegov značaj u vajarstvu može se uporediti sa veličinom Pikasa u slikarstvu i zato nemojte propustiti priliku da posetite ovaj muzej jer Zamori na njemu zavidi ceo svet.

UŠI I NOŽICE

Domaći hleb, mešavina kozjeg i kravljeg sira, domaći suhomesnati proizvodi zaćinjeni paprikom poput kulena, čajni i sličnih kobasica i vino najukusnija su i nepogrešiva kombinacija u bilo kom baru i restoranu. Svinjsko meso se dosta jede u ovoj regiji i uglavnom se prave jela od iznutrica, ušiju i nožica, jezika i pršute sa povrćem i to je veoma ukusno iako možda ne zvuči ili ne izgleda tako. Pincho moruno, najsličniji našem ražnjiću, najsigurnija je opcija za one koji ne žele da eksperimentišu. Nek se vegetarijanci ne sekiraju, neće ostati gladni jer posebno su ukusni pinćosi i tapas sa pečurkama. Cena jedne tape ili pinćosa je 1 evro u svim barovima a cena kompletnog ručka ili večere varira od 10 do 25 evra po osobi.

SA JELENIMA I VUKOVIMA

Samora je najpopularnija za vreme Uskrsa jer se tada svakodnevno organizuju procesije i druge religiozne svečanosti po celom gradu. U društvu jelena i vukova ljubitelji prirode i planinarenja mogu da uživaju u okolini grada tokom cele godine.

A ONDA ATLANTSKI

Kao grad u unutrašnjosti, Zamora je veoma topla leti a hladna zimi. Ako vam takva klima baš i ne prija, uvek možete da pobegnete u čarobni Portugal ili u Galiciju, najzapadniji deo Španije, da se tamo rashladite na Atlantskom okeanu.

Bergamo

Bergamo se nalazi severoistočno od Milana i sa oko sto dvadeset hiljada stanovnika spada u manje italijanske gradove. Rajaner oživeo je ovaj gradić zahvaljujući dobrim konekcijama sa sličnim gradovima u Evropi i na drugim kontinentima, a budući da su karte jeftine, sve veći broj turista opredeljuje se za Bergamo kao vikend destinaciju za opuštanje i uživanje u inostranstvu,  na čemu mu zavide mnogi veći italijanski gradovi, poput Bolonje i Torina. Bergamo je postao važan ekonomski centar na severu i smatra se da je jedan od gradova sa najboljim kvalitetom života u Italiji.

Kao i većina italijanskih gradova i Bergamo je poznat po svom starom, srednjevekovnom gradu (Città Alta), koji je, za razliku od ostalih gradova, gde se obično nalazi u samom centru i u niziji, smešten na brdu, iznad donjeg i novog dela grad (Città Bassa).

Kako stići

Ako dolazite iz Milana, do Bergama možete stići vozom sa Glavne železničke stanice, a cena karte je oko pet evra. Linije su redovne, a u grad se stiže za manje-više sat vremena. Ukoliko ste smešteni u jugoistočnom delu Milana, možete se opredeliti i za autobus kompanije Italobus, koji polazi sa Železničke stanice Milano Rogoredo i ima samo tri polaska u toku dana u 9.30, 15.28 i 19.28, dok je vikendom red vožnje promenjen. Karta košta pet i po evra. Ako dolazite iz drugih gradova, uvek možete putovati vozom, a u slučaju da nema direktnih veza sa Bergamom, putovanje preko Milana uvek je sigurna opcija.

Ako sa aerodroma u Bergamu želite otići do centra, ispred aerodroma je stanica gradskog autobusa odakle hvatate autobus broj 1. Karta košta jedan i po evro i može se kupiti na aparatu u autobusu.

Gradski prevoz i turističke kartice

Ako planirate da se na dan-dva upoznate sa ovim divnim gradom, možete kupiti Bergamo card, turističku karticu koja važi 24 ili 48 sati i da za to vreme koristite bilo koju vrstu gradskog prevoza u samom gradu, uključujući autobus od i do aerodroma, vožnju žičarom (funicolare) do Starog grada i besplatne ulaznice za neke muzeje. Cena kartice koja važi 24 sata iznosi deset evra, a petnaest za 48 sati. Istu karticu mogu koristiti jedna odrasla osoba i dete do 11 godina. Karticu možete kupiti na autobuskoj stanici, kioscima i turističkim centrima i može biti interesantna opcija za one koje putuju sa decom ili za putnike sa smanjenom mobilnošću.

Ako niste zainteresovani za muzeje, međutim, iz nekog razloga morate koristiti gradski prevoz, onda će vam svakako biti od koristi kartica za prevoz inter rete koja košta pet evra za 24 sata  ili inter rete od sedam evra, koja važi 72 sata od trenutka čekiranja. Kartice možete kupiti već na aerodromu, na istom šalteru na kome se prodaju karte za Milano.

Ako vam ni to nije potrebno, najobičnija karta za prevoz košta jedan evro i trideset centi i od trenutka čekiranja možete se voziti 75 minuta.

Taksi nije jeftin. Dnevna vožnja od ili do aerodroma koštala bi oko dvadeset evra.

 Città Bassa

Donji deo grada nalazi se u niziji, moderniji je i rezidencijalni. Železnička i autobuska stanica stanica nalaze se u centru. Desno od železničke stanice počinju ulice koje vode u obična naselja i osim simpatične i predugačke ulice Palazzo Borgo, sa prodavnicama, ponekim kafićem i restoranom i stambenim zgradama, sa te strane donjeg dela grada nema ničeg interesantnog. Levo od železničke počinje jedna od glavnih ulica u centru, puna stilizovanih prodavnica odeće i poslastičara, kojom stižete do glavne raskrnice i monumentalnih vrata grada iz 19.veka (Porta nova).

U srcu Donjeg Bergama nalazi se trg Vitorija Veneta (Piazza di Vittorio Veneto), pozorište Doniceti (Teatro Donizetti), Toranj palih (Torre dei Caduti), podignut u čast boraca iz Prvog svetskog rata i tzv. Kvadriportiko (Quadriportico), četvrtasta građevina sa lukovima u koju su smeštene ekskluzivne prodavnice. Sve one zajedno čine jednu arhitektonsku celinu u čijem krugu su se nekada održavali sajmovi, a danas je ovaj deo centar okupljanja mladih i zona za šetnju.

Moglo bi se reći da je i donji deo grada podeljen na dva dela: desno od Porta Nove i pozorišta naići ćete na brojne crkve, od kojih se izdvajaju crkva Svetog Bartolomeja (Chiesa di San Bartolomeo) i Svetog Duha (Chiesa di Santo Spirito). Mali trgovi, u skladu sa italijanskom renesansnom arhitekturom, međusobno su povezani galerijama i ložama, a najlepši među njima jeste trg Dantea Aligijerija (Piazza di Dante Alighieri). Ulica Pinjolo (via Pignolo) poznata je po buržoaskim zgradama, a kad smo već kod zgrada, najlepše zgrade u gotovo svim katoličkim zemljama, pa i u Italiji, danas jesu, gotovo uvek, banke.

L’Arte

Šetajući tim delom grada, doći ćete do Muzeja ,, Diočezano Bernaređi” (Museo Diocesano Bernareggi) sa religioznim eksponatima, koji i nije previše interesantan, a, zatim, i do Galerije ,,Karara“(Academia Carrara) koju vredi posetiti jer će vas iznenaditi lepota izloženih slika, konkretno Botičelija ili Flamanca Antonisa van Dajka. Cena ulaznice je deset ili dvanaest evra i važi i za Gamek – Galeriju savremene i moderne umetnosti (Gamec – Galleria d’Arte Moderna e Contemporanea), koji je smešten u zgradi bivšeg manastira i u kome možete uživati u umetnosti dvadesetog veka (Novecento) kako italijanskih, tako i evropskih slikara.

Šetnja

Posle obilaska kulturnih znamenitosti Donjeg Bergama, možete se vratiti u centar i nastaviti šetnju ulicom 20. septembra (via XX Settembre), Svete Orsule (via Sant’Orsola), Cambonate (Via Zambonate), Svetog Aleksandra (via Sant’Alessandro) i svim tim dugačkim i sređenim ulicama u kojima možeti provesti sate u kupovini ili razgledanju izloga. Ima dosta kafića i poslastičara, sladoledarnica (gelateria) ako želite da se  odmorite od šetnje i probate neke od poslastica.

Gornji i donji deo Bergama povezani su žičarom (funicolare), za koju ćete, ukoliko nemate turističku kartu ili kartu za gradski, morati kupiti kartu na šalteru ispred žičare i ona košta jedan evro i trideset centi u jednom pravcu.

Vožnja je vrlo prijatna, sa pogledom na grad i traje pet minuta.

Città Alta

Većina turističkih atrakcija nalazi se u Gornjem Bergamu.

Do centra Starog grada vodi vas ulica Gombito (via Gombito), klasična italijanska ulica sa kaldrmom, ne previše široka ali dugačka, možda i pomalo mračna i bez dovoljno prirodnog svetla, ali koja vas mami da provedete i više od sat vremena gledajući izloge od kojih se dosta toga može naučiti o ovom divnom gradu. U Italiji je gastronomija mnogo bitnija od vitikulture, a u Bergamu ona se bazira na promovisanju domaćih slatkiša, tipičnih za grad i regiju. Ulica je pripremljena za turizam i sa obe strane nalaze se restorani, prodavnice tipičnih proizvoda i suvenira. Toranj iz 13.veka (Torre del Gombito) od 52 metara visine i sa 263 stepenika, leti je otvoren za posete, pa, ako niste klaustrofobični, imate mogućnost da se besplatno popnete i vidite grad sa te visine.

U centru prelepog Starog trga (Piazza Vecchia) nalazi se Fontana Kontarini (Fontana Contarini), ukrašena sfingama, lavovima i zmijama. Na parteru trga videćete meridijane, koji i dan-danas služe kao vrlo precizni solarni sat.

Sa desne strane nalazi se još jedan toranj (Torre civica) sa koga zvoni najveće zvono u Lombardiji. Na vrh tornja možete se popeti kroz mali interaktivni muzej i uživati u pogledu. Svake noći u deset sati  sa ovog tornja zvono zvoni 100 puta i, po tradiciji, obaveštava stanovnike da se vrata grada zatvaraju.

Palaco Nuovo ili Nova palata (Palazzo Nuovo) je prelepa zgrada novijeg datuma u kojoj je smeštena Gradska biblioteka ,,Anđelo Mai” (Biblioteca Angelo Mai) u kojoj možete videti primerak knjige ,,Božanstevna Komedija” Dantea Aligijerija.

Palata pravde (Palazzo della Ragione) stara je više od hiljadu godina i nekada, kada su se donosile važne odluke, bila je glavno mesto okupljanja građana. Iza jednog od lukova ove palate nalazi se statua Torkvata Tasa, pesnika iz 16. veka, koga stanovnici Bergama izuzetno poštuju zbog značajnog opusa iz njegovog stvaralaštva koji je nastao upravo prilikom jedne njegove višemesečne posete gradu. Iako nije bio rodom iz Bergama, Taso je zaslužio svoju statuu. (Tako je i u mom divnom, rodnom gradu, po ugledu na Italijane, verovatno, od svih pesnika, slikara, muzičara i umetnika uopšte, kako lokalnih, tako i svih onih koji su tu ikada boravili, a bilo ih je i ima ih, svoju statuu u centru grada zaslužio jedino naš poznati kantautor Toma Zdravković, koga svi, a pogotovo mi, Leskovčani, volimo i nosimo u srcu.)

Iza palate nalazi se katedrala (Duomo di Bergamo), podignuta je u čast Svetog Aleksandra, zaštitnika grada. Iako se ne može porediti sa katedralom koju ste videli u Milanu, svakako joj treba posvetiti par minuta, jer, bez obzira na to što je mala i jednostavne fasade, vrlo je elegantna i pozlaćena sa stilom, mnogo manje u odnosu na sve ostale katedrale iz istog perioda.

Naravno da katedrala ne privlači pažnju kad se nalazi pored dve prave lepotice, po meni, dve najlepše građevine grada, a to su: basilika Santa Marija Mađore (Basilica di Santa Maria Maggiore), koja nema jedan glavni ulaz, već četiri lateralna, sa statuama crvenih lavova na severu i belih na južnoj strani crkve i kapela Koleoni (Cappella Colleoni) u produžetku. Obe građevine impresioniraće vas kako svojima fasadama, tako i raskošnim enterijerom, a ulaz je besplatan.

Sa trga možete nastaviti šetnju ulicom Koleoni (Via Colleoni), a na samom početku, sa desne strane nalazi malo pozorište (Teatro Sociale). Koleoni vodi do trga Lorenca Maskeronija (Piazza Lorenzo Mascheroni), gde ima i par klupica, da odmorite od blage uzbrdice. Još jedan toranj, ovog puta sa satom i vratima, vodi do citadele i malog trga sa srednjevekovnim vratima. Ako putujete sa decom možete svratiti u Arheološki muzej.

Odatle vratima svetog Adalberta možete izaći iz starog dela grada i uhvatiti prevoz za novi ili se možete, drugom žičarom, popeti do zamka Svetog Viđilija (Castello di San Vigilio), videti ceo grad i okolinu ili ručati u ekskluzivnim restoranima u blizini. Odatle se možete spustisti pešice i malo prošetati.

Restorani

Ukoliko se hranite po restoranima, kompletni meni sa vinom i dezertom mogao bi da košta i više od sedamdeset evra. Sigurno da na takvom putovanju nije potrebno imati tipičan, italijanski, kompletni, svečani ručak (antipasti, primi piatti, secondi piatti, contorni, dolci e vino), jer je to zaista previše hrane, pa u prosečnom restoranu sa jednim jelom i pićem možete platiti vrlo pristojan ručak do dvadeset evra po osobi. Uvek možete naići i na male restorane gde možete ručati i za manje od deset evra.

Ne zaboravite da se u restoranima i tavernama u Italiji plaća coperto, vrsta obaveznog bakšiša za uslugu, zbog koga će vam račun uvek biti nekih deset do petnaest posto veći od onog što ste očekivali. Dakle, nemojte iznenaditi. Treba voditi računa i o satnici jer Italijani ručaju i večeraju ranije, ali ne brinite, nećete ostati gladni. Cene kafe ili pića nisu iste za šankom, za stolom u kafiću ili za stolom na terasi. Espreso možete popiti za jedan i po do tri evra, a u letnjem periodu probajte caffe shekerato.

Što se brze hrane tiče, uvek možete da se odlučite za parče pice, azijsku kuhinju ili neki sendvič. Na nekim mestima pica se prodaje i na kilo, što ne znači da treba naručiti jedan kilogram pice, već kupujete isečeno parče, koje je obično teško 300-400 grama i čija cena, manje-više, odgovara ceni obične pice na parče.

  Za sladokusce

U ovom delu Italije jedu se pečene i testaste poslastice, ,,šuškavci” od pečeneg belanca, keksići i torte od badema, lešnika itd, ali, ako ne volite te, da kažem ‘starinske kolačiće’, sladoled ili kremasti jogurti, domaće čokoladne kugle i punjene rolnice uvek su vam na raspolaganju i nećete pogrešiti.

U donjem delu gradu nalazi se sladoledarnica koja pripada lancu sladoledarnica iz Torina sa dugom tradicijom i svi sladokusci trebalo bi da tamo probaju jedan gelato. Utisku svakako doprinosi i izuzetna prodavačica koja će, ako ste neodlučni, prvo ispitati šta volite da jedete, a onda preporučiti najbolji ukus za vas. Prave i iskusne domaćice ne bi trebalo da propuste neke od slatkih specijaliteta Bergama, a svakako da sa onih finih čokoladnih dekoracija i kombinacija suvog voća sa neprevaziđenom domaćom slatkom pavlakom mogu i da ‘ukradu‘ neke ideje za sitne slavske kolače.

 Do dva

Svi oni koji noćni provod vole više od hrane treba da znaju da Bergamo ne odstupa od italijanskog načina provoda, da u samom gradu ima dosta koktel-barova i klubova u kojima je atmosfera vrlo prijatna, ali uglavnom vremenski ograničena do dva.

Ovaj grad tornjeva, parkića i spomenika nudi sadržaj za svačiji ukus i ako ste u mogućnosti, nemojte se dvoumiti i posetite ga.