BRISEL

Brisel je grad koji nosi posebnu energiju i dosta se razlikuje od ostalih evropskih prestonica. Jedan je od najlepših  gradova u Evropi upravo zahvaljujući ljudima različitih nacionalnosti, jezika i kultura koji u njemu žive i umetnosti i arhitekturi iz svih epoha koje se harmonično mešaju i stapaju jedna s drugom. Kosmopolitski je grad i moderni centar nastao na ogromnom istorijsko-kulturnom nasleđu pa je, stoga, iako nimalo jeftina, izvanredna turistička destinacija koju vredi posetiti.   

IMIDŽ

Budući  da je Brisel sedište Evropske Unije i međunarodnih institucija poput NATOa i da mediji, u skladu sa ozbiljnošću informacija koje prenose, uvek  šalju vrlo neinspirativne slike i snimke grada, ne vodeći računa u njegovom imidžu i vizuelnoj poruci koju šalju, nije čudno što se Brisel, vrlo često, pogrešno zamišlja kao kompleks zgrada sa zastavama zemalja članica Unije, niti što se o njemu ne razmišlja kao o izuzetnom centru kulture, koji je, kao glavni grad Belgije, prelep i sa neverovatno bogatom turističkom ponudom.

BRISEL – GLAVNI GRAD

Administrativna podela Belgije je komplikovana. Belgija je podeljena na tri velike regije: Flandriju, Valoniju i Brisel – Glavni grad, pa je Brisel, dakle, glavni grad zemlje Belgije, regije Brisel- Glavni grad, koju čini 19 opština sa ukupno milion i dvesta hiljada stanovnika, kao i centar ili glavni grad opštine Grad Brisel, turističkog jezgra regije Brisel, sa oko 200 hiljada stanovnika.

BOLJE DVA

Zanimljivo je da, iako nemaju svoj nacionalni jezik, Belgijanci imaju dva zvanična jezika: belgijski ili flamanski francuski i belgijski ili flamanski dijalekt holandskog jezika. Jedan deo belgijskog naroda (uglavnom buržuji starosedeoci) je pod uticajem istorijskih okolnosti prihvatio francuski kao svoj maternji jezik, zbog čega ih ne treba nazivati ni mešati sa Francuzima, dok se drugi deo populacije opredelio samo za holandski. Pre terorističkih napada, upravo je jezička dominantnost bila glavni uzrok ozbiljnih političkih problema koji su pretili raspadu zemlje ili, bolje rečeno, legitimnoj podeli na nove teritorijalne, lingvistički determinisane celine.  

BESPLATNI BRISEL

Brisel je generalno skup grad za koji treba izdvojiti puno para, ali, na sreću, ima mnogo znamenitosti i aktivnosti u kojima se može uživati potpuno besplatno.

GRAND PLACE

Veliki trg (Grand Place) je, zaista, jedan od najlepših trgova u Evropi. Predstavlja geografski, istorijski i finansijski centar grada koji čini kompleks zgrada u neoklasičnom flamanskom stilu. Pored Opštine (Hôtel de Ville), koja datira iz 1459. i čiju fasadu krasi oko 150 statua i toranj visine 95 metara sa statuom Svetog Mihajla na vrhu, tu je i Kraljevska kuća (Masion de Roi), nekadašnja kraljevska rezidencija, danas Gradski muzej, i kompleks  velelepnih zgrada u kojima su smešteni sindikati i druge institucije.

MANEKEN

Čuvena fontana i zaštitni znak Brisela jeste statua nagog dečaka koji vrši nuždu (Manneken pis) koja se nalazi u jednoj od turističkih ulica, punih prodavnica čokolade i suvenira, u blizini trga. Iako postoji mnogo legendi, ne zna se tačno kako je Maneken postao obeležje grada. Uglavnom, postoji priča o detetu koje se izgubilo i koje je, posle potrage u kojoj je učestvovao ceo grad, nađeno kako piški u parku, dok se druge legende vezuju za ‘dete- spasioca grada’ koje piški po neprijateljima ili po koncu upaljenog dinamita i time uspeva da odbrani grad od napada i požara.

Devojčica koja piški (Jeanneke pis) je ženska skulptura koja predstavlja suprotnost manekenu i nalazi se na približno istoj udaljenost od trga samo sa druge strane. Tom Francn (Tom Frantzen), briselski vajar poznat po skulpturama u gradu, 1998. napravio je statuu psa (Het Zinekke) koja je tematski povezana sa prve dve.

GRAD STRIPOVA

Brisel je grad stripova. Na svakom koraku može se naići na eksploziju kolorita, Tintinove avanture (Les Aventures de Tintin et Milou), Gašu Šeprtlju (Gaston Lagaffe) ili mačke na biciklu. Lokalni umetnici naslikali su 30 murala na zgradama oštećenim za vreme svetskih ratova, iako malih priča iz stripova ima na stanicama, panoima, pa čak i panelima kojim ograđuju radove na ulicama. Ako volite stripove, uživaćete u specijalizovanim prodavnicama i knjižarama, kao i u ćaskanju sa uličnim prodavcima stripova i suvenira sa detaljima i junacima iz istih.

GRAD KULTURE

Mont des arte je kulturni i istorijski kompleks grada koji čine Kraljevska biblioteka, Nacionalni arhiv, Kongresna palata i gradski park novog geometrijskog oblika -delo pejzažnog arhitekte Renea Pešera (René Pechère), sa spomenikom kralja Alberta.

Na par koraka odatle, u zgradi bivšeg magacina Old England nalazi se Muzej muzičkih instrumenata (Musée des instruments de musique) sa neverovatnom kolekcijom od više od osam hiljada najstarijih i najčudnijih instrumenata, kao i Kraljevski muzej lepih umetnosti (Les Musées royaux des Beaux-Arts de Belgique), Kraljevska palata (Palais Royal de Bruxelles) i druge zgrade i institucije interesantne arhitekture.

SABLON

Kvart Sablon (Le Sablon) zauzima prostor između dva velika trga. Na Malom Sablonu (Place du Petit Sablon) nalazi se park sa fontanom grofova Egmonda i Horna i Bogorodičina crkva (Église Notre-Dame du Sablon) u tipičnom belgijskom gotičkom stilu, preko puta.

 U ulici iznad parka nalazi se Egmondova palata, današnja zgrada Ministarstva spoljnih poslova čiji je jedan deo rezervisan za besplatne izložbe savremene, pretežno afričke, umetnosti koje organizuje Kraljevski institut za međunarodne odnose i koje treba posetiti jer su uvek odlične i nesvakidašnje.

Veliki Sablon (Place du Gran Sablon) je nekadašnji centar visoke klase i to se oseća u ambijentu, ne samo u arhitekturi i privatnim galerijama čiji su vlasnici klasični snobovi koji vas sve vreme popreko gledaju jer su procenili da ste samo siromašni ljubitelj a ne i bogati kupac, već i u ekskluzivnim bistroima, restoranima i poslastičarama i među ljudima koji tu dolaze. Jedino poneki turista i, uglavnom babe bez kompleksa, Engleskinje, naravno, mrtvi ‘ladni izvade svoj sendvič i jedu na klupi i time stvaraju potrebnu društvenu ravnotežu u, možda, pomalo sterilnom, ali šarmantnom, mondenskom kvartu.

Pored Palate pravde (Palais de Justice), impozantne po veličini, nalaze se spomenici podignuti žrtvama u anglo-belgijskom ratu i vidikovac odakle se, ako je  lepo vreme, što je u Briselu diskutabilno, vidi Atomijum.

EVROPSKI PARLAMENT

Brisel je, pored  Strazbura i Luksamburga, sedište Evropske Unije pa se u centru grada nalazi tzv. Evropski kvart gde se raspravlja o zakonima i budžetu Evrope ali i održanju funkcionalnosti Evropske komisije. Oni koji žele da znaju više o tome mogu da posete Parlamentarijum (Le Parlamentarium) koji je besplatan  i sa multimedijalnim autovodičima na 24 jezika.

PARKOVI

 Park Jubileja (Parc du Cinquantenair) u kome dominira skup zgrada u obliku slova U (Velika džamija i Islamski centar, Kraljevski vojni muzej i Muzej automobila) i Trijunfalni luk i Leopoldov park (Parc Léopold) su dva ogromna i najznačajnija parka u Briselu.

ATOMIJUM

Atomijum (Atomium) je konstrukcija od čelika i aluminijuma, napravljena 1958.povodom Svetske izložbe (Exposition Universelle et Internationale de Bruxelles), prve važne internacionalne izložbe dostignuća posle II svetskog rata i jedno je od najpopularnijih obeležja Brisela.  Struktura koja imitira devet atoma kristala gvožda uvećanih nekoliko milijardi puta, sa tri tornja koji, kao noseći stubovi, podržavaju blistave aluminijumske sfere, predstavljala je veliki arhitektonski izazov za svog inženjera, Andrea Vaterkejna (André Waterkeyn). Svaka sfera rezervisana je za konkretnu aktivnost, uglavnom izložbe slika i fotografija, dok se na zadnjem spratu nalazi restoran sa vidikovcem. Atomijum je udaljen od centra i do njega možete stići autobusom, linijama 84 i 88, metroom  6 ili tramvajskom linijom 51 sa silaskom na stanicu Heysel. Cena po osobi je 12 evra a deca mlađa od 6 godina ne plaćaju ulaz. Budući da nije jeftino, a ni blizu, i da vam je, skakako, potrebno malo više vremena za obilazak, procenite sami da li ga treba posetiti ili je bolje ostati u centru.

U istom kvartu nalazi se park Mala Evropa sa 350 maketa  najznačajnijih evropskih spomenika u razmeri 1:25.

CENTAR GRADA

Palata berze (La Bourse de valeurs de Bruxelles) je amblematska zgrada i mesto sastajanja i okupljanja mladih. Građena je u neorenesansnom stilu sa elementima klasične arhitekture poput korintskih stubova, neizbežna dva lava koji sa vrha čuvaju monumentalne stepenice i četiri karijatide koje predstavljaju zaštitu, trgovinu, umetnost i pobedu i koje je radio Roden.

Nova Ulica (Rue Nueve) rezervisana je za šoping i prodavnice, a u paralelnim ulicama nalaze se mali trgovi sa crkvama i amblematskim zgradama.

Mladi ljudi skupljaju se na druženje u kafićima i restoranima na Trgu Svete Katarine (Place Sainte- Catherine) na kome se nalazi i istoimena katedrala.

KARTICA

Ukoliko želite da svoje vreme posvetite intenzivnijem i edukativnijem otkrivanju kulturnih i umetničkih vrednosti  grada, treba napraviti selekciju jer je ponuda neočekivano velika, a i  muzeji i galerije uglavnom imaju evropsko radno vreme od 9 do 5. Individualne ulaznice jesu skupe, stoga, ukoliko ne želite da probijete budžet i imate u planu da posetite bar 3 od 39 muzeja i spomenika u gradu, Brissel card od 27, 35 i 43 evra za 24, 48 i 72 sata jeste najbolje rešenje. Može se kupiti i online ali se, svakako, mora preuzeti lično u Turističkoj kancelariji na Trgu. Ovom karticom možete priuštiti sebi velika i mala zadovoljstva i uživanja za sva čula.

MUZEJ ČOKOLADE I KAKAA

Iako su Španci doneli kakao u Evropu, Belgijanci su napravili recept za najbolju čokoladu na svetu. O poreklu kakaa i periodu komercijalizacije, proizvodnji i beneficijima čokolade možete saznati više u Muzeju čokolade i kakaa (Musée du cacao et du chocolat) u kojem, naravno, imate besplatnu degustaciju i radionice za elaboraciju pralina, kako za decu i tako i za odrasle. Muzej se nalazi na samom trgu, pored opštine, na samom početku prve sporedne ulice, ali su zgrada i naziv muzeja toliko neupadljivi da se morate potruditi kako bi ste ih videli. Individualna ulaznica bez turističke kartice je 5 evra.

MUZEJ PIVA

Belgijanci imaju bogatu tradiciju u proizvodnji piva koja se, i dan- danas, izuzetno neguje i poštuje. Brojni su muzeji i turističke aktivnosti koji, pored informacija o proizvodnji i načinu pripreme, uključuju i degustacije piva, ali vredi posetiti Muzej piva na Velikom trgu, ne samo da biste videli očuvane skalamerije, porcelansko posuđe i metalne cisterne za proizvodnju i konzervaciju piva, što nije ništa posebno, već zbog načina na koji vam profesionalac, posle obilaska muzeja, ritualno posluži čašu piva a penu, koja samo što nije prelila čašu, preseče i otkloni velikim nožem.

KRALJEVSKI

Kraljevski muzej lepih umetnosti (Musées Royaux des Beaux-Arts de Belgique) čini kompleks od 6 muzeja. Galerija starih majstora (Musée Oldmasters), Muzej Magrit (Musée Magritte) i Muzej umetnosti s kraja XIX veka (Musée Fin-de-Siècle) nalaze se u istoj zgradi, dok se Muzej savremene umetnosti (Musée Modern), Muzej Konstantina Monjua i Muzej Antoana Verca (Musée Meunier  et Musée Wierz) nalaze na drugim lokacijama ali nedaleko odatle.

U Galeriji starih majstora nalaze se umetnička dela flamanskih slikara nastala u periodu od XV do XVIII veka. Pored dominantnog  Van Djuka, tu je i Brojgel Stariji sa Padom pobunjenih anđela sa neba, prepoznatljivi Memling i mnogi drugi velikani. Naravno, učitelj Ruben, najznačajniji  i najinteresantniji barokni slikar, ima svoju salu sa dvadesetak slika, što i nije previše, budući da njegov opus broji oko hiljadu petsto slika i da je već dosadan koliko ga svuda ima. Ako nemate dovoljno vremena, ili ne volite religioznu umetnost i portrete, stare majstore možete ostaviti za neki drugi put.

Muzej Renea Magrita  posvećuje veliki deo kolekcija belgijskom nadrealizmu, pre svega, Reneu Magritu i njegovim sledbenicima, ali i drugim velikim svetskim imenima.

Podzemni multidisciplinarni Muzej umetnosti s kraja XIX i početkom XX veka, tačnije, između 1888 do 1914., slavi bogatstvo ovog perioda u književnosti, fotografiji, arhitekturi, operi i muzici i kulturi uopšte. Pored Gogena, Monea, Rodena, Van Goga, Ensora i mnogih drugih, može se čitati poezija značajnih belgijskih pesnika, videti art nouveau nameštaj, fotografije nekadašnjeg Brisela, ali i slušati Vagnerove opere sa pokretnim minijaturama scenskih postavki. Muzej impresionira kolekcijama ali i jedinstvenim liftom sa umetničkim slikama i foteljama.

TEORIJA UMETNOSTI I SVESTI

Belle Époque i Art Nouveau

,, Zlatno doba” (Belle Époque) je period ekonomskog i društvenog razvoja u Evropi i obuhvata vremenski raspon od 1871.do 1914. Zahvaljujući razvoju industrije i tehnologije i novim izumima poput železnice, telefona, gasnih lampi i drugih, znatno se poboljšava kvalitet života ljudi, što dovodi do bogaćenja buržoazije, učvršćivanja proleterijata i stvaranja osnova za širenje mas-kulture ili kulture masa. Iako se ovaj period odlikovao, ne samo po društvenim razlikama, već i po ratovima i kolonijalnim osvajanjima, te godine su zbog velike cirkulacije novca i novih proizvoda bile veoma plodne za umetnike. Velike industrije i trgovine imale su potrebu da se razlikuju na tržištu i zato žele vizuelnu reklamu kako bi privukle pažnju neukih ljudi sa ulice, i to sa istom količinom teksta u manjem fontu i većim slikama.

Društvene promene i umetnici koji običan reklamni materijal pretvaraju u sofisticirano umetničko delo stvaraju novu umetnost (modernizam) koja se jedino u Francuskoj i Belgiji naziva  Art Nouveau. Cilj ovih umetničkih postera nije isključivo komercijalan jer umetnici shvataju da je jedan poster art nuvoa direktna veza između umetnika i naroda i na taj način žele da promene društvo jer znaju da i neškolovana domaćica sa zalepljenim posterom na zidu uči i konzumira umetnost. Kroz jasni izraz i poruku, intelektualci i novinari, doprinoseći  širenju liberalnih i socijalističkih ideja, podižu kulturni nivo i svest naroda, pa se, pored komercijalnih postera za higijenske proizvode, kafu, čokoladu, šampanjac ili kavu, mogu videti i posteri koji nude utočište deci bez doma, majčije mleko ženama sa malom decom i druge vrste pomoći ili pozivaju na kulturna i sportska okupljanja i svečanosti.

Nije, dakle, slučajan njihov današnji visok nivo svesti, odnos prema društvu, različitosti i ljudskim pravima ako se osvrnemo na činjenicu da se toliko dugo, intenzivno radilo na tome. Iako se zbog terorističkih napada danas u Briselu malo više živi stress époque, i dalje otvoreno u svoj grad prihvataju strance i vrlo su politički korektni i poštuju sve vrste rasnog, verskog i seksualnog opredeljenja i u tome su dva-tri veka ispred mnogih evropskih zemalja. Vrlo su česti mešoviti brakovi sa drugim evropskim narodima, drugom ili trećom generacijom imigranata iz Afrike, Amerike i Azije i brakovi među istim polom, ali nema brakova sa članovima muslimanke zajednice, ne zbog verskih predrasuda Belgijanaca ili Belgijanki, koje se neretko žale da ih istočnjački švaleri zavode, a posle ostavljaju i žene svoje žene, već, upravo, zbog zatvorenosti suprotne strane. Retki su brakovi među jezički različito opredeljenim Belgijancima, što je vrlo čudno, budući da su toliko otvoreni i da zadnjih 180 godina žive u zajednici.

JEDINA MANA

Art Noveau i Belle Époque bogate arhitekturu i kulturu ali stvaraju i mali fizički problem današnjim posetiocima. Iako su zgrade art nuvoa dekorativne i prelepe, uglavnom nisu praktične i dostupne starijim ljudima, ljudima sa problemima u kretanju ili roditeljima sa decom u kolicima. Hodnici su vrlo uski a spratovi povezani visokim i kosim stepenicama čija je rekonstrukcija, kao i izgradnja liftova, nemoguća jer bi se time potpuno narušila njihova estetska vrednost. 

BOEMI

 Belgijanci su pravi Asteriksi i Obeliksi, samo mršavi, plavi i dugačkih trepavica, dok su Belgijanke ljupke i otmene, nenapadno obučene i neupadljivo lepe. One su šarmantne i samo prividno neopterećene lepotom budući da se neguju i šminkaju da bi izgledale što prirodnije i nenašminkano. O lepoti žena afričkog porekla suvišno je govoriti jer one su, jednostavno, prelepe. Belgijanci su strastveni pušači i vole boemski život što dokazuje Brisel pun bistroa i pivnica, i to ne samo turističkih, nego baš onih, kao za njihovu dušu.

SKUPO JE!

Brisel nije jeftin grad i ukoliko u njemu boravite više od par dana gotovo je nemoguće sebi  priuštiti svakodnevnu restorantsku gozbu i to više puta dnevno. U gradu postoji nekoliko belgijskih lanaca supermarketa sa pretežno španskim, italijanskim i nemačkim proizvodima koji su, kao uvozna roba, skuplji i zato se, ukoliko želite da vidite i probate njihovu hranu, uvek opredelite za Lidl u centru grada, koji pored standardnih cena i standardnih proizvoda, nudi i određene domaće proizvode, poput sireva, piva, čokolade itd.

Ne bi se reklo da Belgijanci imaju posebnu nacionalnu kuhinju ali hvale se nekim belgijskim ćuftama, koje nisu nikakve u poređenju sa našim faširanim šniclama, a popularne su i razne vrste salata i školjke. Na trgu se može videti dnevni meni za 12-15 evra i to je cena najjeftinijeg ručka, čak i u azijatskim restoranima kojih je mnogo i na svakom koraku. U običnim kafićima možete pojesti neku salatu za 10-13 evra ili sendvič  za 7-10 evra ali na to dodajte i cenu pića. Obrok sa mesom ili ribom u boljem restoranu neće vas koštati manje od 25 -30 evra po osobi. Prosečna cena kafe je 3 evra, a toliko je i mala čaša piva. Ljubitelji slatkiša mogu da probaju vafel sa šlagom ili sladoledom svih ukusa. Jedino se čokolada može degustirati gratis u gotovo svim specijalizovanim prodajnim mestima. Dovoljno je da uđete i prošetate tim prelepim prodavnicama i uživate u mirisu čokolade i najlepšim pakovanjima bombonjera i, ako nema posluženja na vidiku, neko će vam već prići i pitati da li želite da probate.

Kako stići

Iz Niša još uvek nema direktnog leta do Brisela ali, ako unapred rezervišete preko Milana ili Berlina, karte možete naći i za manje od 20 evra. Brisel ima dva aerodroma Zaventem, kao glavni aerodrom, sa koga uglavnom leti nacionalna kompanija Brussels Airlines i aerodrom Charleroi, rezervisan za Rajaner i letove drugih low cost kompanija.

Od glavnog aerodroma do centra možete stići vozom, a karta košta 9 evra preko nedelje i 15.40 vikendom. Cena autobuske karte je 4.80, ako kartu kupujete na automatu, i 6 evra, ako je kupujete u autobusu. Taksi do centra košta oko 45 evra.

 Aerodrom Charleroi je udaljen 55 km od grada i, iskreno, nema dobru konekciju sa centrom. Kompanija Flibco je jedina koja ima autobuse sa polascima na svakih pola sata ali problem je u tome što uvek polazi samo jedan autobus koji je gotovo uvek pun putnika. Ukoliko se mesta popune, moraćete čekati pola sata do dolaska drugog autobusa u koji ćete ući ili ne, u zavisnosti  od dužine reda za ulazak u naredni autobus i vaše pozicije u njemu. Redovi se uvek prave i poštuju se (kao i kod nas) ali ima previše putnika, pa možda morate da čekate i naredna dva-tri autobusa. Vodite računa o tome i pokušajte da predvidite gužve, pogotovu ako vam je i povratak sa istog aerodroma. Autobus staje i kreće za aerodrom sa Železničke stanice Bruxelles- Midi odakle za svoje odredište možete hvatati metro, voz ili taksi. Cena karte u jednom pravcu je 17 evra i preporučuje se kupovina online. Stanica je od centra udaljena 20 minuta pešice, što i nije neka udaljenost, ali je zona sablasna, slabo osvetljena i prljava i nije baš za šetnju, pogotovo ne noćnu. Taksi do centra košta, manje-više, 10 evra pa se bolje vozite nego da vučete kofere tamo-amo.

Smeštaj

Rezervišite smeštaj par meseci pre polaska i možete naći vrlo pristojne hotele i sobe za dve osobe po ceni od 55 -60 evra u centru grada. Dovedite u pitanje kvalitet svega što je jeftinije od toga i uvek je bolje opredeliti se i za malo skuplji centar nego za malo jeftiniju periferiju.

 Brisel je grad za svačiji ukus za koji je realno potrebno sedam do deset dana kako biste ga doživeli na pravi način. Organizujte na vreme svoje putovanje i nećete se pokajati izborom destinacije i sigurno vam neće biti žao potrošenog novca.