KASERES

Kaseres (Cáceres) je zasigurno najlepši grad u Ekstremaduri. Nalazi se u zapadnom delu ove regije, ima oko sto hiljada stanovnika i treći je najbolje očuvan istorijski kompleks u Evropi. Istorija ovog grada je toliko prisutna u njegovoj arhitekturi da ćete već pri prvom susretu sa  starim građevinama biti potpuno iznenađeni i ostati bez daha jer će vas one direktno preneti u neke od scena iz velikih filmskih ostvarenja ili knjiga o vitezovima, damama i kavaljerima iz drugih epoha. Nije ni čudo što je poslužio kao ambijent za snimanje pojedinih scena popularne serije ,,Igre prestola”.

Kaseres su osnovali stari Rimljani, a zatim naseljavali mnogi drugi narodi, vekovima gradeći svoje kulture na temeljima tuđih i prethodnih kultura. Stari grad ograđen je ostacima zidina koje su izgradili Mavari još u XII veku, dok unutrašnjost grada karakterišu gotički i renesansni stil sa tesnim ulicama i kućama i palatama koje su nekada bila vojna utvrđenja, a zatim postale plemićke kuće. 

Veliki trg

Veliki trg (Plaza Mayor), koji u stvari deli stari i novi deo grada, jeste glavni i najveći trg u Kaseresu i dobra je polazna tačka u razgledanju grada budući da se upravo tu nalaze neki od njegovih najznačajnijih spomenika: Opština (Ayuntamiento), Buhakova kula (La Torre de Bujaco), Kula od trave (Torre de la Hierba), Zvezdin luk (Arco de la Estrella) i Forum (Foro de los Balbos). Nećete se lako odvojiti od ovog  trga jer je toliko lep da ćete poželeti da se malo zadržite i ispod suncobrana u nekom kafiću ili restoranu uživate u pogledu, naročito ako grad posećujete u letnjem periodu, kada su vrućine nepodnošljive i kada je to jedini hlad.

Bilo koju od pomenutih građevina možete posetiti besplatno osim Buhakove kule za koju se ulaz plaća dva i po evra. Almohadi ili Muhavidi arapskog porekla rekonstruisali su kulu u XII veku i ona je deo nekadašnjeg odbrambenog utvrđenja grada, a građanima Kaseresa posebno je draga jer je jedna od najstarijih i najlepših od trideset sačuvanih kula i tornjeva iz različitih perioda.

Kula od trave je druga, jednostavnija, ali i dalje jedinstvena kula, sa vrlo interesantnom arapskom arhitekturom. Takođe potiče iz XII veka i služila je kao vojno utvrđenje. U produžetku se nalazi rimski atrijum (Atrio del Corregidor) ili forum sa replikom statue boginje Cerere.

Toranj propovedaonica (Torre de los Púlpitos) je impresivna hrišćanska građevina sa spoljašnjim odbrambenim elementima u obliku krsta, čija forma podseća na stare propovedaonice, po čemu je i dobila naziv. Može se posetiti kroz Buhakovu kulu.

Stari grad

Stepenicama sa trga kroz Zvezdin luk ulazi se u Stari grad, gde će vas sigurno oduševiti neverovatno dobro očuvane građevine i njihove čiste fasade zahvaljujući kojima ćete moći da stvarno osetite veličinu tog istorijski tako važnog i moćnog Srednjeg veka i Renesanse, koje naša zemlja, nažalost, nije mogla da ima.

 Bogorodičin trg

Tesna ulica sa kaldrmom vodi do Bogorodičinog trga (Plaza de Santa María). I na ovom trgu je svaka građevina važan nacionalni spomenik kulture. Iz gotičkog perioda izdvaja se Bogorodičina konkatedrala (Concatedral de Santa María) u kojoj se nalazi figura ‘crnog Hrista’ koja je nekada pripadala redu templara koji u XIV veku beže za Portugal, a Hrista zaboravljaju ili namerno ostavljaju. Crni Hrist je posebno važan za religiozne procesije za vreme Uskrsa, kad ga teatralno iznose i šetaju kroz grad. (Uskršnje procesije u Španiji su za naše pravoslavne pojmove velika novina i to je posebna priča. Bilo mi je potrebno par godina da taj, sad već i društveni fenomen, shvatim i prihvatim. Uglavnom, prvih godina vas procesije izbezumljuju i plaše, onda se čudite religioznom fanatizmu koji paralelno postoji sa nonšalantnim ateizmom, a kad vidite posvećenost i predanost kojima se ljudi cele godine spremaju za praznik, onda im se divite, svečano se obučete za priliku i izađete na ulicu da dočekate Hrista). Elem, katedrala mi se jako dopala jer se kružnim stepenicama može popeti do vrha po ceni od tri i po evra, sa popustima za decu i starije. Jedna vrlo pohvalna stvar jeste to što i ljudi sa posebnim potreba, kao i roditelji sa malom decom u kolicima, mogu da uživaju u pogledu na grad sa vrha tornja jer je za njih napravljen poseban lift koji nije narušio ni estetiku ni arhitektonsko-istorijski značaj zgrade, a ponovo nikome nije uskraćeno zadovoljstvo.

Na trgu se nalaze četiri plemićke palate. Karvahalova palata (Palacio de Carvajal), zbog nekog velikog požara iz XIX veka poznata i kao ‘izgorela palata’, koja je nekada bila najznačajnije religiozno zdanje, a danas zadužbina i sedište Uprave za turizam i zanatstvo. Treba je posetiti zbog prelepog vrta i tipičnog španskog predvorja (patio), a ako volite umetnost, uvek imate stalne tematske izložbe. Tu su i  Episkopska palata (Palacio episcopal), Majoralgova palata ( Palacio de Mayoralgo) i Ovandova kuća (Casa de Ovando) iz XV ili XVI veka, koje su, iako restaurirane, zadržale obeležja iz tog perioda (porodične i vojne grbove, lukove i druge oznake kojih u Kaseresu ima preko 1300).

Zabranjena ljubav

Palata Golfinesa (Palacio de los Golfines) jedna je od najlepših zdanja u Kaseresu, a turistima je interesantna i zbog legende o zabranjenoj ljubavi njenih nekadašnjih vlasnika. Zgrada ima dva arhitektonska stila: gotički sa jedne strane i prelepu dekoraciju iz XVI veka sa druge. Ovu palatu je markiza od Svete Marte (marquesa de Santa Marta), jedina naslednica porodica Golfines i Alvares, pretvorila u muzej koji možete posetiti ukoliko vas interesuje kulturno nasleđe porodice: tadašnja moda, ukusi, oružje…

Dobri Španci

Na trgu Svetog Đorđa (Plaza de San Jorge) najupadljivija je barokna crkva Svetog Franciska ili Franje Javijera (Iglesia de San Francisco Javier) iz XVIII, sa dva lateralna tornja, koji se vide gotovo iz svih delova grada jer se crkva izdiže iznad nivoa trga i deluje još grandioznije i lepše, posebno noću. A trg Svetog Đorđa ne bi bio trg bez bronzane statue sveca koji ubija ‘aždahu’ i koji je, tako hrabar, i zaštitnik grada. Tu na trgu nalazi se i Zadužbina Mercedes Kaljes (Fundación Mercedez Calles) u kojoj uvek možete videti, u smislu popularnosti slika možda manje dobru izložbu, ali izuzetno dobrih Španaca, na primer Pikasa ili Miroa i to besplatno. I tu se uvek organizuju neke umetničke radionice za decu.

Tri trga

Stari deo grada ima i takozvani Gornji grad gde se ukrštaju tri trga: trg Svetog Mateje (Plaza de San Mateo), trg Svetog Pavla (Plaza de San Pablo) i Trg vetrokaza (Plaza de las Veletas) na kome se u Palati vetrokaza (Palacio de las Veletas) nalazi Gradski muzej sa stalnim postavkama, a ispod muzeja ponovo ‘alhibe’(aljibe), cisterna za skupljanje kišnice. Zgrada je dobila naziv po keramičkim detaljima vretenastog oblika u kojima su se nalazili mali vetrokazi.

Crkva Svetog Mateja je interesantna jer je, pre nego što je postala crkva, bila džamija. A zgrada koja je obavijena puzavicom, koja u zavisnosti od doba godine menja boju, jeste Sandeov toranj (Torre de Sande) i u njemu se nalazi jedan od najekskluzivnijih restorana u gradu.

Vrt za meditaciju

Pored Rimljana, Arapa i hrišćana i Jevreji su se prošetali po Kaseresu, uglavnom po ulicama i ćorsokacima po naselju sa belim kućama i pećnicama od cigle. Vrt maslina (Jardín de los olivos) jedan od vrtova koji je služio za meditaciju posle izlaska iz sinagoge na čijim je temeljima sagrađena kapela Svetog Antonija iz Padove.

U manastiru Svetog Pavla i dalje žive monahinje koje prave keksiće koje svi turista kupuju i hvale. Naravno, uvek podržavam kupovinu domaćih proizvoda kao podršku lokalnom turizmu i ,u ovom slučaju, monahinjama koje žele da koliko-toliko samofinansiraju održavanje manastira, ali keks je keks, skup je i nije ništa posebno.

Šetnja i šoping

Moderni deo grada, posebno Španska avenija (Avenida de España), podjednako je privlačan i posećen, ne samo od strane turista koji uživaju u  tipičnoj španskoj arhitekturi stambenih zgrada građenih s kraja XIX i početka XX veka i velikom i prelepom Kanovasovom šetalištu (Paseo de Cánovas) sa fontanama i spomenicima, već i od lokalnog stanovništva, koje ćete tu najčešće zateći, ako ne u šopingu, onda dok ćaskaju sa prijateljima ili čitaju novine u nekom od mnogobrojnih kafića i restorana ili u parku sa decom.

Aperitiv

Veliki trg i novi deo grada povezuje trg Svetog Jovana ili Huana (Plaza de San Juan) na kome se nalazi i istoimena crkva, statua Leonsije Gomes, žene koja je prodavala novine na ulici kako bi prehranila svoju porodicu i vrlo interesantne palate novijeg datuma. Ako ste raspoloženi za neki aperitiv pre ručka ili večere, na trgu u to vreme uvek je veoma prijatna atmosfera. Naravno, španski aperitiv su vina kojima ne treba odoleti ili vermut za dame. Ako biste da prezalogajite nešto, jeftinije opcije poput restorana brze hrane, gde imate fantastične tople sendviče sa pršutom, slaninom ili pohovanim lignjama, ili nešto malo skuplje, poput kafana i barova sa tradicionalnim jelima, nalaze se na Španskoj aveniji i na trgu Svetog Jovana. Nemojte propustiti ‘mrve iz Kaseresa’ (migas) – mrvljeni hleb sa pršutom, mesom i paprikom – jer je to njihov lokalni specijalitet. Pršuta je izvanredna i to je nesporno i ispred mnogih barova stoji profesionalac koji seče fine parčiće, što znači da za jedan-dva evra imate neplaniranu degustaciju gde možete da se uverite u kvalitet pršute koji nude. I na glavnom trgu je izbor restorana veliki. U španskom stilu možete probati tapas i pinćose (njihove cene variraju od dva do deset evra) ili u restoranima imati kompletan obrok po ceni od deset do petnaest evra po osobi. Ekskluzivni restorani od kojih su neki i sa Mišelinovim zvezdicama uglavnom su smešteni u Starom gradu.

Rum-kola

Ako ste željni provoda, na pravom ste mestu. Uvek se pitam gde izlaze mladi jer svuda u Španiji, pa i ovde u Kaseresu, u provod idemo uglavnom mi stariji i ovi još stariji od nas. Običaj je da se rano izlazi jer se pre večere sa društvom treba okupiti u kafiću i popiti po koje vino ili pivo. Posle večere, koja kasno počinje i dugo traje, celo društvo odlazi u klubove koji su u Kaseresu na otvorenom i prelep su ambijent za noćni izlazak jer su uglavnom predvorja starih arapskih kuća u starom delu grada. Više se ne pije vino već žestoka pića poput kubanskog ruma ili viskija sa koka-kolom ili ‘kasom od pomorandže’ (kas je zamena za fantu koja nije popularna). Ovakvo piće zovu  ‘kopa’ (copa – čaša) jer se služi u velikoj čaši za vodu i ne štede na alkoholu. Cena varira od četiri do osam evra. Iako stalno kažem da Španci ne znaju da piju jer mešaju obojena alkoholna pića sa gaziranim sokom od pomorandže, oni odlično znaju koliko popiju i za koje pare, iako nemaju (0.3) merku.

Bravo

U Kaseresu su još u XII veku postojali zakoni po kojima je svako ko je tu živeo bio slobodan čovek i svi građani imali su jednaka prava bez obzira na njihov pol, društveni položaj i veru. Ljudi koji danas žive u ovom gradu vrlo su simpatični i duhoviti, valjda i zbog te njihove južnjačke spontanosti i akcenta, i dalje su otvorenog srca i uma, a njihovu srdačnost i svest dokazuju festivalom WOMAD koji se od 1992. organizuje na trgu u cilju propagiranja tolerancije i solidarnosti i sprečavanja rasizma i zato svake godine u maju u Kaseres dolaze umetnici sa svih kontinenata da učestvuju i podrže ovu inicijativu.

Za ceo život

Kažu da je Kaseres grad u kome nikada nije kasno da se voli i grad koji se nikad ne zaboravlja.  Jedini način da to proverite jeste da ga posetite i doživite na svoj način.

 

Znamenitosti Milana

Najlepše znamenitosti grada Milana možete videti dok šetate i uglavnom su gratis ili jeftine. Ukoliko niste pasivni turista, želite da saznate nešto više o kulturi i umetnosti, (iako Milano prati fama industrijskog grada, sa ne tako bogatom kulturnom istorijom u poređenju sa drugim italijanskim gradovima, što nikako ne može biti tačno), u Milanu ima toliko toga što treba videti i doživeti, nešto, naravno, uz malu doplatu, da će vam, ma koliko god da u gradu često boravite, uvek ostati još neka galerija ili muzej koje treba posetiti.

Duomo

Razgledanje grada najbolje je započeti jednom od najvećih i najlepših gotičkih katedrala u Italiji i svetu, a to je Duomo, katedrala koja se nalazi na Trgu Duomo (Piazza del Duomo), koji je dobio ime po njoj. Gradnja katedrale počela je u XIV veku u čast teritorijalne ekspanzije porodice Viskonti, (porodica koja je vekovima vladala Milanom i koju je smenio Frančesko Sforca, koji, takođe, Italijanima ostavlja bitne znamenitosti u amanet), od belog je mermera i veoma specifične boje, sa karakterističnim stubovima, ukrašenim statuama i ornamentima, a unutar katedrale nalazi se statua Svetog Bartolomea, zaštitnika grada Milana. Za ulazak u krstionicu i riznicu morate kupiti kartu, što vam lično ne savetujem, osim ako niste baš specijalno zainteresovani za temu, ali ono što je svakako preporučljivo jeste terasa katedrale sa koje možete uživati u fantastičnim pogledima, posebno ako ste ljubitelj arhitekture i umetnosti generalno. Red za ulazak je uglavnom veliki, nekad skoro i do Torina (Ulice Torino, ne grada) i ukoliko želite da se popnete liftom, cena je trinaest evra, a možete se popeti i pešice, stepenicama, po ceni od osam evra.

Piazza del Duomo

Već tu na samom trgu, pažnju će vam privući palate sa nezaobilaznim italijanskim lukovima (Palazzi dei portici – Settentrionali e Meridionali), spomenik kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emanuele II) na sredini trga i druga zdanja i građevine izuzetne arhitekture i iz različitih perioda, a koje pored istorijskog, imaju i kulturni i umetnički značaj i danas su uglavnom sedišta državnih institucija.

Odatle možete krenuti ka elegantnom trgovačkom centru (Galleria Vittorio Emanuele II) iz XIX veka, u kome se nalaze ekskluzivne prodavnice i nekoliko restorana, gde uglavnom sede stranci, a manje Italijani. Ova galerija značajna je po visokoj staklenoj kupoli i mozaicima koji predstavljaju četiri kontinenta Aziju, Afriku, Evropu i Ameriku, a tu je i čuveni mozaik bika koji po tradiciju donosi sreću onome ko uspe da se zatvorenih očiju okrene 360 stepeni. Ako niste baš vični u tome, samo zatvorite oči i zamislite da ste napravili krug.

Piazza della Scala

Iz galerije izlazite na Trg Skala (Piazza della Scala), sa vrlo prijatnim ambijentom. U centru je statua Leonarda da Vinčija, a okolo su klupice gde možete da malo odmorite, pojedete parče pice i posmatrate ljude. Odmah preko puta nalazi se Teatro alla Scala, čuvena Milanska skala, pozorište u kome se izvode najznačajnije opere i dela klasične muzike u svetu. Ako zbog svetske popularnosti ove ustanove očekujete da vidite neku raskošnu palatu, po fasadi nećete ni primetiti da je upravo to Skala, čak ćete se možda i pitati koja je uloga te polukomunističke zgrade u samom centru Milana (koji inače nikada nije bio komunistički), ali je zato njena unutrašnjost posebna i od izuzetne važnosti zbog jedinstvene akustike. Samo pozorište nećete moći da posetite ako nemate kartu za neki koncert, balet ili operu, ali ako hoćete da vidite predvorje i muzej u kojima su izložene kolekcije slika, biste, garderoba i detalji koje operski pevači koriste na sceni, možete to učiniti za sedam evra. Ako želite da ispratite i neki događaj, volite klasičnu muziku, repertoar je stvarno impresivan, cene se kreću od trideset četiri do trista evra, u zavisnosti od mesta, ali to ste, dragi ljubitelji klasične muzike, nadam se, mogli da očekujete.

Quadrilatero della moda

Kad ste već tu, možete prošetati do kvarta Quadrilatero della moda gde ljubitelji mode i troškarenja nikako ne bi trebalo da propuste Ulicu dela Spiga (Via della Spiga), Montenapoleone (Via Montenapoleone), Manconi (Via Manzoni) i Korso Venecija (Corso Venezia), u kojima se nalaze prodavnice svih najpoznatijih i najskupljih svetskih brendova. Ako, kao većina ljudi, kod nas i u svetu, niste navikli da potrošite nekoliko hiljada evra na garderobu i obuću, onda, pre nego što odete u šetnju tim delom grada, popite neko žestoko pićence i cene će Vam biti smešne, a ako ne pijete, a hoćete da sačuvate srce, bezbedni ste jedino ako se previše ne približavate izlozima. Cena jedne torbe može biti veća i od godišnje bruto plate profesora u srednjoj školi u Srbiji.

Brera

U blizini se nalazi i kvart Brera, na koji su stanovnici Milana veoma ponosni, verovatno zato što tako modernom gradu daje malo starog italijanskog šarma. Brera je poznata po malim, ali prodavnicama sređenim sa stilom i ne tako brojnim, kao što to Italijani kažu, kafićima i restoranima. Lepa je Brera, moderna i čista, sa tipičnom italijanskom stambenom arhitekturom (žute, zelene i narandžaste fasade) sa velikim drvenim, starinskim ulaznim vratima, ali restauriranim i blistavim, sa prelepim saksijama i negovanim cvećem ispred samih ulaza i na balkonima, sređenim restoranima sa kariranim stoljnjacima na stolovima za dvoje (doduše, previše načičkanim, ako volite komoditet i intimu, možda ne bi bili po vašem ukusu), a mocarela i bosiljak mirišu na sve strane; pravi pravcati italijanski duh i ambijent za uživanje. Mnogi opisuju Breru kao ,,luksuznu, boemsku četvrt”. Svako na različit način doživljava luksuz i boemiju, ako se te dve stvari uopšte mogu spojiti. Ja zamišljam srpske boeme iz XIX veka kako u kafanama vode intelektualne razgovore uz muziku i vino, crtaju i pišu poeziju, pa mi se možda zbog toga čini da, iako prelepa i luksuzna, Brera nije boemska, bar ne u mojoj interpretaciji te reči.

Pinacoteche

U Breri se nalazi čuvena Galerija u Breri (Pinacoteca di Brera), u kojoj blistaju slike majstora od Rafaela i Tintoreta, preko Karavađa, zatim Modiljanija, do Karla Kara i mnogih drugih, i smeštena je u istoimenoj palati (Palazzo di Brera) čiji je ulaz slobodan i lako ćete je prepoznati jer su njena teška ulazna vrata skoro uvek otvorena. Poseta Galeriji, koja je ponedeljkom zatvorena, kao i uglavnom sve druge galerije i muzeji, ne samo u Italiji, nego i u svetu, plaća se i cena ulaznice je deset evra. Ako volite slikarstvo, odite i do Ambrozijanske galerije (Pinacoteca Ambrosiana), gde možete videti i Biblioteku i Muzej po ceni od petnaest evra, a mlađi od 18 i stariji od 65 godina imaju popust. Sa istim razlogom možete posetiti i Museo Poldi Pezzoli, zatvoren utorkom i cena je deset evra po osobi, mada je muzej malo dosadniji.

Castello Sforzesco

Za nekada zamak, a danas Muzej ,,Sforcesko “(Castello Sforzesco) trebaće vam malo više vremena ako stvarno želite da sve obiđete i vidite sve muzeje i sale u njemu. Ako ne platite kartu od osam evra (cena je smanjena, jer su neke sale u procesu restauracije, npr. Leonardova, i ne mogu se videti) ili deset evra (u svim ostalim redovnim posetama), zamak će vam biti dosadan, jer nećete videti ništa posebno ni interesantno; ima malo klupica, ali nema hladovine, tako da ne možete ni da se pošteno odmorite.

I ako niste ljubitelj umetnosti, što je moguće i opravdano, sigurna sam da ćete u Muzeju primenjenih umetnosti, muzičkih instrumenata i Muzeju nameštaja ili, možda, u Arheološkom, Praistorijskom i Muzeju posvećenom Egiptu naći nešto po vašem ukusu i interesovanjima, a ako jeste, neka vam ovo bude obavezna poseta, zaključno sa Mikelanđelovim poslednjim delom Pietà Rondanini i aktuelnim izložbama u galeriji zamka.

Ako vas ni to ne zanima, ispred zamka je fontana, koja je prelepo osvetljena noću i ako nije leto i nema komaraca, tu možete provesti lepe trenutke.

Parco Sempione

Kad obiđete zamak, izlazite na Park Sempione (Parco Sempione) koji je ogromne površine i pravo je osveženje ili oaza za grad sa visokim stepenom zagađenosti vazduha poput Milana. Park je u proleće najlepši, naravno, ne samo zbog prirode, već zbog ambijenta, jer svi ljudi tada izlaze u šetnju ili leže i uživaju na travi dok slušaju koncerte i zabavljaju se (na tome im inače ne zavidimo jer i mi isto tako koristimo naše parkove, pogotovu one u centru grada). Ako usput i ogladnite, a hoćete, ako obilazite ceo zamak, na samom izlasku iz zamka, a ulasku u park, sa leve strane nalazi se mala trafika sa tipičnom italijanskom brzom hranom, sendvičima, fokačama i picama, gde za 3-4 evra možete kupiti one italijanske sendviče sa hrskavim hlebom, italijanskom pršutom i sirom, ili sa pečenicom, mocarelom i svežim paradajzom, koje vam još i malo zagreju u pećnici i… Šta dalje da vam kažem? Nađite vašu klupicu, probajte i doživite ukuse Italije. Sa desne strane prodaje se sladoled, pošteno, i nije neki izbor, ali prija posle sendviča.

Arco della Pace

Ako volite ekskluzivnije varijante, kad prođete Kapiju mira (Arco della Pace), najznačajniju od četiri građevine u parku, naići ćete na trg sa koga se račvaju mnoge ulice (koje turistički gledano i nemaju neki poseban značaj, tako da odatle možete nazad ili da iz neke od njih hvatate prevoz za vaše odredište), a u njima su brojni kafići i restorani, gde uglavnom Italijani, ne turisti, vole da sede i jedu, gde konobari znaju imena svojih klijenata i kakvu kafu piju posle ručka i tu možete, ako je lepo vreme, da na nekoj terasici imati vrlo lep obrok, picu, pastu, salatu, pa čak i ribu i meso, sa flašom vode i kaficom koje ulaze u cenu, za 10 do 15 evra po osobi. Ako ne pojedete sve, ne stidite se da pitate da hranu ponesete, oni će vas pitati i kako želite da vam je upakuju.

Via Torino

Kad se ponovo vratite na Trg Duomo, Ulicom Torino, koja je poprilično dugačka, možete razgledati skupe i manje skupe prodavnice italijanskih brendova, moderne i poslovne, ali i stambene zgrade u raspadu, prodavnice sa lepo sređenim izlozima i stare prodavnice čiji se izlozi ne vide od prašine. Ako ste ponovo gladni, možete nešto čalabrcnuti usput jer ima mnogo pekarica u kojima se prodaje pica na parče, koja je fenomenalna, svakako, ali ipak, i dalje, to nije ona prava italijanska pica, ona, koju Džulija Roberts jede u Napulju u filmu ,,Jedi, moli, voli” i zato, prvo pogledajte film, ako već niste, a onda, ako vidite da se negde služi baš takva pica, odmah sedajte, možete jesti i rukama i ne mislite na kalorije.

Dok šetate, naići ćete na stubove Svetog Lorenza i na Ticijanova vrata i, ako volite religiozni turizam, na brojne crkve, prepune zlata, statua, slika, figura, pa čak i tapiserija, koje mogu biti interesante, a mene je posebno oduševila kupola kapele Portinari (Capilla Portinari), koja se nalazi u produžetku basilike Svetog Eustorđa (Basilica di Sant’Eustorgio), rađena po ugledu na Bruneleskog, koja impresionira bojama i sigurno je potpuno drugačija od svih kupola koje ste do sada videli.

Leonardo Da Vinci

Kad smo već kod toga, treba posetiti i crkvu Santa Maria della Grazia u kojoj se nalazi Leonardova ,,Poslednja večera” ( Il Cenacolo) na kojoj je maestralno oslikan trenutak u kome Hrist objavljuje da je izdajnik među njima, na veliko iznenađenje apostola. Najbolje je da ulaznice, koje koštaju dvanaest evra, rezervišete online, posete su organizovane u malim grupama, svaka traje petnaestak minuta i nije dozvoljeno slikanje.

U blizini crkve nalazi se Nacionalni muzej nauke i tehnike (Museo Nazionale della Scienza e della Tecnologia “Leonardo da Vinci”), ulaz je deset evra, a muzej je vrlo interesantan, čak i za decu. Tu ćete se posebno iznenaditi i oduševiti genijalnošću Leonarda da Vinčija i taj muzej treba i vredi posetiti. Kad smo već kod Leonarda, ceo Milano posvećen je ovom maestru iz Firence i njegovim delima, jer je tu proveo dvadeset godina svog života i zaslužan je za milansku renesansu, tako da, ako volite da kažete da ,,putujete i da ste proputovali pola sveta”, onda dobro znate da takav stav morate opravdati znanjem koje stičete na takvim putovanjima, pa nemojte otići iz Milana, a da ne vidite nešto od onoga što je on ostavio ne samo Italiji, već i čovečanstvu.

Navigli

Deo grada poznat kao Navilji deli se na Veliki Naviljo (Naviglio Grande) i Naviljo Paveze (Naviglio Pavese), gde mladi ljudi u Milanu izlaze na piće ili sladoled. Naviljo Grande je značajan zbog veštačkih kanala kojima se prevozio mermer za izgradnju katedrale, a u projektovanju kanala učestvovao je i sam Leonardo. Kanal je povezan mostićima, a sa obe strane nalaze se restorani, picerije, kafići i poslastičare i ako idete na pićence posle šetnje, odlučite se za jedan spritz, koji uglavnom košta sedam evra, (alkohol jeste malo skuplji), ali dajte sebi oduška jer stvarno prija, pogotovo one pijane, debele masline. Ako ne pijete alkoholna pića, onda se častite kanelonima, briošima – pogačicama ili krofnama punjenim sladoledom po vašem ukusu, sladoledima (kugla je dva- dva i po evra najviše, ali kakav sladoled!) ili ponovo nekom picom itd.

Noćni život

Kad je reč o izlascima i noćnom životu, Italijani se provode, ali ne kako mi to očekujemo. Ima dosta lokala, a njihov noćni život svodi se na večeru sa prijateljima, šetnju ili piće i na kraju, odlazak u diskoteke, koje su uglavnom van grada ili klubove u gradu. U zavisnosti od vrste muzike koju volite, vašeg raspoloženja, društva i namera s kojim ,, idete u život”, glavne zone za izlazak jesu Navilji, Brera i Sempione i tu ćete naći klubove za provod, po svačijem ukusu.

Arrivederci

Milano je prevelik grad i uvek je premalo vremena da ga u potpunosti upoznate. Zato se potrudite da šetate što više, i ne samo po najužem centru grada, jer ćete tamo naleteti na sve osim pravih Italijana iz Milana, već skitajte svuda kako biste stvorili nekakvu generalnu predstavu o tome kako Italijani sa severa žive, gde se kreću i kako se oblače i to je, valjda, svrha putovanja. Vrlo je bitno da imate udobne cipele, dobro društvo, nije vam potrebno ni toliko para da se lepo provedete, bitno je da nešto novo vidite i da znate šta ste videli, da obogatite sebe tim iskustvom.

Posle svih sladoleda, koktela i pica koje ste pojeli za ovako kratko vreme u Milanu, vreme je da se kaže ,, Arrivederci“. Posle Milana dobro će vam doći šetnja po Bergamu. Nadam se da ćemo najzad odložiti zimske stvari i da će posle ovih ludih vremenskih promena najzad početi pravo leto i zato se bacajte na dijetu jer idemo u Španiju na more.